Упокојио се митрополит Амфилохије

Митрополија црногорско-приморска саопштила је да је данас у 8.20 преминуо митрополит Амфилохије.

У петак 30. октобра 2020 године у 8:20 часова, у Клиничко Болничком Центру Црне Горе, после примања Свете Тајне Причешћа, упокојио се у Господу Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско- Приморски и Егзарх светога трона Пећкога г. Амфилохије“, објављено је на сајту.

Наводе да ће о свим другим детаљима у вези са сахраном високопреосвећеног Митрополита јавност ће бити ускоро обавештена.

Вјечан спомен и Царство Небеско!

Амфилохије је био дугогодишњи митрополит црногорско-приморски, а раније и епископ банатски (1985—1990).

Рођен је као Ристо Радовић, син Ћира и Милеве Радовић, на Божић 7. јануара 1938. године у Барама Радовића у Доњој Морачи. Завршио је Богословију Светог Саве у Београду. На Богословском факултету СПЦ у Београду дипломирао је 1962. године. Поред теолошких наука, на Филозофском факултету у Београду, студирао је класичну филологију. Постдипломске студије наставља у Берну и Риму. Одатле прелази у Атину, у којој, за вријеме седмогодишњег боравка, поред свакодневне парохијске службе, докторира, а тезу, коју пише на грчком језику, о Светом Григорију Палами, брани уз највишу оцјену. Потом, годину дана проводи на Светој гори, а онда је позван да предаје на Руском православном институту „Свети Сергије“ у Паризу од 1974. до 1976, гдје уз осталих пет језика које је савладао, усавршава и француски језик.

Замонашио се 1967. у Грчкој, где је потом 21. јула 1968. постао јеромонах.

По повратку у Београд је изабран за декана Богословског факултета и ванредног професора, да би крајем 1985. рукоположен је за епископа банатског са седиштем у Вршцу, одакле је уочи Божића 1991. године дошао на Цетиње када бива устоличен за митрополита црногорско-приморско-скендеријско-брдско-зетског и егзарха пећког трона, преузевши титулу којом се пре њега служио владика Василије.

Покренуо је 1992. гласило „Светигора“, као и широку издавачку активност. Током 1998. покренуо је и Радио Светигора.

Предавао је на Богословском факултету Универзитета у Београду од 1980. до 2005, када се повукао због обавеза. Поред теологије и филозофије, бавио се есејистиком и преводилаштвом. Подстакао је обнову и подизање великог броја цркава и манастира. Године 1996. је уредио зборник Јагње Божије и звијер из бездана, у коме се излаже православна филозофија рата. По први пут у историји, МЦП су 1993. посјетила два најистакнутија патријарха, цариградски и руски. Те исте године по први пут је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве одржан у Митрополији црногорско-приморској. 

Пaтриjaрх СПЦ Иринej изjaвиo je дaнaс дa смрт митрoпoлитa Aмфилoхиja прeдстaвљa jeдaн oд нajтужниjих дaнa у истoриjи Српскe прaвoслaвнe црквe.
Oн je рeкao и дa je српски нaрoд oстao бeз jeднe вeликe личнoсти.

“Oвo je jeдaн oд нajтужниjих дaнa зa нaшу Цркву. Вeлики губитaк и вeликa жaлoст. Oтишao je jeдaн дoбaр чoвeк и врстaн тeoлoг. Нисмo тo oчeкивaли, нaдaли смo сe ћe свe бити дoбрo зaвршeнo. Нeкa му Бoг дa вeчнo блaжeнствo. Лишeни смo вeликe личнoсти”, рeкao je пaтриjaрх Иринej.

Председник Србије Александар Вучић изразио је данас саучешће Српској православној цркви и народу поводом смрти митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

„Волео бих да је вест нетачна. Видео сам да се у 8.20 упокојио. Све се даље надам да та вест није тачна. Ако је тачна, изражавам саучешће патријарху и српском народу“, рекао је Вучић новинарима у Београду.

Вучић је данас упутио и телеграм саучешћа Митрополији црногорско-приморској. 

„Поводом тужне вести о упокојењу Његовог Високопреосвештенства митрополита Амфилохија, свештенству, монаштву и верном народу Митрополије црногорско-приморске изражавамо искрено саучешће у болу и тузи“, наводи се у телеграму председника Вучића.

2 коментара

  1. Malo je onih koji nikada ne umiru.NJihovba zvezda tarje dok je Srba i Srbstva.Jedan od njih je Mitropolit Amfilohije.NJegova energija ce raditi i daljer onio za sta se on borio.Da nije bilo Amfilohija u ovom vremenu ne bi smo znali razliku izmedju COVEKA i PONJAVE. Bolje receno on ce trajati dok ima LJUDI ili COVEKA u onom Bozjem shvatanju.

  2. Много тога је речено о митрополиту Амфилохију ових дана, али ми се чини да није довољњо поменут његов труд и неизмерно пожртвовање , још док је био јеромонах, да нашу некрштену омладину у Србији приведе вери и утврди у црквеном, литургијском животу. Несебично се давао и увек налазио времена да се сваком посвети и одговори на наша, често, банална запиткивања…
    Једно сећање морам да ставим на ове странице; 80-их је групица нас студената посетила манастир Острог и пришла, тадашњем митрополиту Данилу да узме благослов. Много народа се тискало око њега, а он је нас похвалио речима ,,види како Србијанке умеју да се понашају у цркви”; нисмо се одмах снашле, па смо се дуго, после тога секирале зашто нисмо одговориле ,,да, али нас је Црногорац научио реду” (тада се није доводило у питање да су Црногорци Срби).
    Кад размишљам о свом животу и многим губицима које сам имала, увек се захвалим Богу што сам у раној младости, имала ту срећу и привилегију да неколико година будем у његовој близини….дубљег човека, до данас, нисам срела. Царство Небеско нашем вољеном митрополиту!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *