Танка црвена линија

Како је Европска унија променила свој приступ преговорима Београда и Приштине, и да ли то значи да опет покушава да нас обмане?

Постоји барем један, или само тај један, разлог због кога ипак треба да искажемо извесну дозу захвалности Мирославу Лајчаку, специјалном представнику Европске уније за дијалог Београда и Приштине, својевремено и главном подизвођачу теренских радова на одвајању Црне Горе од Србије, уосталом, стручњаку за Западни Балкан толико озбиљном да га је Џорџ Сорош, уз Карла Билта и Мартија Ахтисарија, као таквог у зиму 2011. топло препоручивао пажњи америчке државне секретарке Хилари Клинтон (извор: „Викиликс“). Но ништа мање ваљда и не треба очекивати од истакнутог дипломца Колеџа за међународне и безбедносне студије, из Гармишпартенкирхена у Немачкој, установе којом управља америчка војска.
Лајчак је, елем, и за своје и за стандарде својих послодаваца и налогодаваца, а „Викиликс“ ће га разоткрити као „заштићени“ извор америчких дипломата, то јест њихов доушник, ових дана исказао необично високу дозу искрености; далеко је то од потпуне искрености, разуме се, потпуно је он искрен само према својим власницима, а опет, довољно је био искрен да бисмо веома прецизно могли да наслутимо шта нам се спрема. Тако да после, ако то после не дај Боже наступи, нећемо имати права да кажемо како, ето, нисмо знали у шта идемо…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *