Силована симетрија

Брисел, ЗСО и југ Србије

Бриселски преговори нису такорећи поново ни почели, а Албанци већ испоручују нове захтеве како би дезавуисали оно што је већ договорено

Чак ни наивни, ни прилично неупућени, нису поверовали да су бриселски преговори, боље рећи њихов наставак, прекинути пре десетак дана и одложени на неодређено због пандемије вируса корона, како је то саопштио специјални представник ЕУ за дијалог Београда и Приштине и Западни Балкан Мирослав Лајчак.

ДЕО СВЕОБУХВАТНОГ СПОРАЗУМА Главни разлог је, у ствари, за Албанце спорна тачка о Заједници српских општина која није ни дошла на дневни ред јер, како је Лајчак написао у саопштењу, „једна страна још није спремна за дискусију. Али ово се мора решити као део свеобухватног споразума како је договорено на састанцима лидера“. Што ће рећи, уместо да буде прва тема разговора, као неиспуњени део договореног у ранијим преговорима, Брисел и Лајчак теже да се ова тема претвори у разговоре о положају националних мањина.
Многи ће аналитичари указати да већ при најави да ће се разговарати о ЗСО косовска опозиција, „Самоопредељење“ пре свега, наступа са становишта да је идеја о ЗСО гора од пандемије ковида 19, а за ЗСО ни Хоти нема подршку ни од својих коалиционих партнера, ни у својој странци. И зато већина аналитичара мисли да на дужи рок ЗСО без снажног међународног притиска уопште и неће бити на агенди бриселских преговора. Да не говоримо о Београду који је из бриселских преговора све испунио, не тражећи да Албанци истовремено формирају ЗСО.

[restrict]

НАСИЉЕ И ПОЛИТИКА Штавише, Албанци на више колосека покушавају да такав план дезавуишу и да наметну своје циљеве у складу са самопроглашеном независношћу. А да је и насиље једно од средстава која томе служе показали су у селу Доња Брњица код Приштине, када су непозната лица пуцала у дворишту школе у коме су седела деца српске националности. Циљ је застрашити оно Срба што је остало на КиМ, и наговестити шта се све може десити ако нешто крене политички лоше по Албанце. Догађај пада баш у тренутку када се разбуктава рат око Нагорно-Карабаха, ваљда да „оснажи“ тезу и сада тако актуелну кампању против замрзнутог конфликта.
Други, политички колосек огледа се у иницијативи Приштине да оснује Канцеларију за пружање помоћи становницима такозване Прешевске долине, која обухвата општине Прешево, Бујановац и Медвеђу, што је својеврстан одговор на нашу Канцеларију за Косово и Метохију.
Идеја о отварању канцеларије Приштине у Прешеву датира још од 2004. године, у време актуелности плана Мартија Ахтисарија, а координатор је наводно био Ветон Сурои. Полазиште ове идеје налази се у чињеници да, ако Србија може да се брине и да буде у вези са Србима на Косову и Метохији, онда то исто може и „Косово“ када је реч о Албанцима у „Прешевској долини“.
Како је сада најављено, канцеларија ће им пружати помоћ у областима едукације, културе и економије. Влада у Приштини још наводи да ће канцеларија деловати и у другим питањима која се јављају као захтеви и евентуалне потребе грађана који живе у Прешевској долини. У сваком случају, ова канцеларија није део Бриселског споразума, и једино може бити отворена уз одобрење власти у Београду.

ЧЕТРНАЕСТ СПОРАЗУМА Упућени уочавају да је ово покушај Приштине да с Тираном подели „бригу“ о „Прешевској долини“ јер су до сада тамо одлазили премијер Еди Рама и министар спољних послова Албаније, а сада тим питањем жели да се бави Приштина. Ту сарадњу треба да оснажи и недавна заједничка седница влада из Приштине и Тиране (без учешћа министара са Српске листе) и том приликом потписаних 14 споразума. Рама је те споразуме сублимирао у изјави да Косово и Албанија намеравају да „уклоне границе“, као и да ће албанска лука Драч ускоро постати „косовска“, мада је нешто касније ретерирао изјавом да „Албанија и Косово не могу да одлуче да уклоне границу јер би се томе противили Београд, Вашингтон и Брисел“. Како каже, они би то тумачили као „Велику Албанију“, пренела је ТВ Клан Косова.
Покушаји званичне Тиране да ојача свој утицај на подручју југа Србије последњих година све су интензивнији. Удружена с приштинским властима у намери да учврсти положај Албанаца у, како они кажу, „Прешевској долини“, Албанија далеко од очију шире јавности пушта своје пипке у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи. Министарство спољних послова Албаније, с Гентом Цакајем на челу, финансираће отварање канцеларије Националног савета Албанаца (НСА) у Медвеђи. Тај потез део је плана који је Цакај најавио још прошле године.
Нови допринос Албаније, како су рекли у НСА, долази после финансијске подршке пројекту обезбеђивања бесплатних уџбеника за албанске ђаке у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи. Основци у ове три општине који наставу похађају на албанском језику први пут су после 20 година школску годину почели с уџбеницима које су добили бесплатно. Поред Министарства просвете Албаније, одакле су стигле књиге, у „остварењу сна претходних генерација“ учествовале су и косовске власти које су за уџбенике издвојиле око 140.000 евра. Није немогуће да се кроз те уџбенике провлаче и тврдње албанских „историчара“ да су српски православни храмови и споменици на КиМ, у ствари, албански.
Иначе, поред уџбеника и нове канцеларије, Тирана није мировала ни пред недавно одржане парламентарне и локалне изборе у Србији. Цакај је десет дана пре одржавања изборе посетио Прешево, Бујановац и Медвеђу. Првог дана посете састао се са представницима странака које су имале своје кандидате на заједничкој листи за парламентарне изборе у Србији. Он је тада рекао и да ће Албанија радити заједно и у координацији са локалним лидерима да би „у било ком тренутку и под било којим условима учинили најбоље за Прешевску долину и Албанце који ту живе“.

АЛБАНСКИ ЗАХТЕВИ Уосталом, нису Албанци тек тако после јунских избора, први пут после 18 година, у Бујановцу формирали једнонационалну власт коју чине четири албанске партије, без представника Срба, што је у супротности са досадашњом праксом у вишенационалним срединама. Њихова дрчност је ишла толико далеко да су у Београду, на састанку код председника Србије, тражили да у Влади Србије добију место министра локалне самоуправе, помоћника министра економије, државног секретара у Министарству просвете и председника Координационог тела Владе Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа.
После настанка ове свеалбанске власти у две од три поменуте општине, ускоро би се на листи захтева Албанаца са југа Србије могао наћи још један: формирање тзв. Заједнице албанских општина, која би била пандан Заједници српских општина на Косову која је договорена пре седам година. Та иницијатива потиче још из 2013. године.
Иначе, на (нелегалном) референдуму из 1992. са питањем „Ко је за политичку и територијалну аутономију у оквиру Србије са правом прикључења Косову“, више од 99 одсто учесника одговорило је позитивно, и Албанци са југа Србије су „изгласали“ могућност да се припоје тзв. Косову.
Приштински парламент је 2003. године усвојио резолуцију о основним правима Албанаца у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи због наводног непоштовања „Кончуљског споразума“ из 2001. године, којим су окончани немири на југу Србије. Ова резолуција предвиђа укидање плаћања царина на граничним прелазима, отварање канцеларије у Приштини и Гњилану за Албанце из „Прешевске долине“ и успостављање принципа реципроцитета с косовским Србима.

ПИТАЊЕ ТАЈМИНГА Нимало случајно, ова идеја о заједници албанских општина разрађује се баш у тренутку када Београд инсистира да се за бриселским столом нађе питање формирања ЗСО на Косову, што Приштина упорно игнорише.
Народни посланик Српске напредне странке из Бујановца Ненад Митровић рекао је за „Новости“ да се на локалне албанске лидере „који по мишљење иду у Тирану“ врши притисак, с обзиром на то да је у Бриселу настављен дијалог Београда и Приштине око постизања свеобухватног споразума.
„Прошле недеље троје посланика из републичког парламента Србије са уједињене албанске листе поново је боравило у Тирани. Све указује да је ово вид провокације и притиска, а све чешће се спекулише о формирању заједнице Албанаца на југу Србије. То се још не пласира као званични захтев, али је из више албанских извора потврђено да се увелико о томе договара на релацији Приштина–Тирана“, каже Митровић.
Захтев Албанаца с југа Србије за формирање „Заједнице албанских општина“ покренут је 2013. године, само дан по парафирању споразума између Београда и Приштине о оснивању Заједнице српских општина за Србе на Косову и Метохији. Да су овај споразум Албанци на југу спремно дочекали, говори и чињеница да су се још раније политички лидери Албанаца с југа Србије обратили парламентима Албаније и тзв. Косова са захтевом да се нађу у буџетима тих земаља.
Поново разматрање идеје старе седам година, да се такозвана Заједница албанских општина уврсти као тема у бриселски дијалог, нови је маневар Приштине како би спречила формирање Заједници српских општина на Косову и Метохији.

ЗОНА БЕЗБЕДНОСТИ Занимљиво је како је уопште и дошло до синтагме заједнице три општине с југа Србије. Када се завршио рат на КиМ у јуну 1999. године, формирана је и зона безбедности од пет километара у коју српска војска није смела да крочи. А онда, у октобру 2000, после пада Слободана Милошевића, побуна Албанаца експлодирала је унутар те зоне.
Такозвана Ослободилачка војска Прешева, Медвеђе и Бујановца, огранак Ослободилачке војске Косова, желела је да изазове сукоб који би се завршио отцепљењем региона од Србије и уједињењем са Косовом. У мају 2001. године српској војсци и полицији дозвољено је да се врате у зону безбедности, да би и побуњеници убрзо пристали на мировни договор који ће окончати сукоб.
Тада је кључни део српске стратегије било формирање Координационог тела, које се у почетку бавило безбедносним питањима баш ове три општине, да би постепено преузимало и друге улоге, нарочито улогу тела које каналише фондове у јужну Србију да би помогло економски опоравак региона који је одувек био сиромашан и етнички мешовит.
Иако се 2011. године Албанци из ове три општине нису одазвали попису становништва (јер би се показало да их је много мање него што сами тврде, као и на КиМ, уосталом), Влада Србије је урадила процену са међународним институцијама према којој је општина Бујановац у то време имала 38.300 становника, општина Прешево 29.600 и општина Медвеђа 7.442 становника. По званичним подацима, у остатку Србије без Бујановца, Прешева и Медвеђе има око 4.700 Албанаца.
Посебно чуди да се у ту групу укључује општина Медвеђа са само седам одсто Албанаца и да само у Прешеву они чине више од половине становништва (око 68 одсто), док је у Бујановцу однос скоро пола-пола. Изгледа да је томе „кумовала“ она одлука о формирању Координационог тела Владе Србије, а да су Албанци његово територијално деловање присвојили називајући тај простор Прешевска долина.
Иако у томе нема никакве симетрије са српским општинама на северу КиМ, добро дође за политички маневар и покушај трговине, па ако прође – прође. Судећи по понашању званичног Брисела и Лајчака који га представља, све је могуће. Наравно, под условом да на то пристане и Београд што, бар за сада, није реално.

[/restrict]

2 коментара

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    PREKID DIJALOGA, preciznije uspostavljanje monitoringa – odlaganje finalizacije Briselskog sporazuma na godinu dana – je tehnički plan da se uspostavi navodno ekonomska normalizacija, mali-balkanski šengen, i druge ekonomske usluge koje se nude Srbiji (kao što je demografski podsticajni fond Ujedinjenih Nacija koji nudi odredjena finansijaka sredstva Srbiji da popravi demografsku populaciju (jučerašna vest u mediima)… sve je to u cilju da predsednik Srbije Vučić potpiše sveobuhvatni sporazum o normalizaciji za ulazak Kosova u UN. TU ima i sporednih političkih varijanti, kao što je izjava albanskog pregovarača Hotija da Srbija (Vučić) ne mora ako neće da prizna Kosovo, može stanje da ostane takvo da Kosovo i Srbija žive kao dve susedne države, faktički zamrznut konflit, a Srbi se zastrašivaju, plaše da je navodno zamrznut konflikt opasno stanje po Srbiji, izazvaće novi rat… (to izjavljuju prvenstveno srpski zvaničnici sa ciljem da se što pre, odmah reši navodno istorijski konflikt (a ne višedecenijsko “delovanje albanskog separatizma i šovinizma da se proteraju Srbi i otme KiM”), što znači briselska… predaja teritorije KiM). Ili izjava Vučića zadnjih dana da EU samo ucenjuje Srbiju a ništa ne nudi za Kosovo(!)? Šta to znači, Kosovo je Briselskim sporazumom dobilo sve državne atribute (predat srpski teritorijalni integritet i suverenitet KiM Albancima-Šiptarima), znači da Srbija nešto dobije za Kosovo kao da je bilo na prodaju Srbija ga predala(!)?

    ZSO DEO SVEOBUHVATNOG SPORAZUMA Sveobuhvatni sporazum je Dačić nagovestio na početku pregovora sa Hašimom Tačijem (2013-14), Tači je u razgovorima sa Dačićem tražio učlanjenje Kosova u UN. Dačić mu je odgovorio da može Kosovo da se učlani u UN ako se Srbi i Albanci slože? Kada je Dačić u Srbiji dobio kritike za takvu izjavu – pravdao se da je pogrešno protumačen, da je mislio na “sveobuhvatno rešenje na kraju-finalizaciju briselskih pregovora. Tako je bilo i sa vojskom Kosova: Dačić je razgovarao (usmeno) sa Nato zvaničnicima u Briselu, govorio da su predstavnici Nato-a dali čvrste garancije da kosovske bezbednosne policijske strukture KPS neće kontrolisati srpski deo Sever Kosova bez odobrenje Srba i Kfora, da su garancije natovskih oficira čvrste i sigurne(!)? Kao što vidimo, danas vojska Kosova je formirana i kontroliše celo Kosovo, i srpski deo severa. Zašto srpski pregovarači nisu tražili da natovske garancije budu ugradnene u Briselski sporazm? I zašto do danas Briselski sporazum nije dostavljen Narodnoj skupštini Srbije na debatu-raspravu, da vidi narod o čemu se radi? …

  2. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    (nastavak)

    Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO), kako piše u Bris. sporazumu, Vašingtonskim sporazumom potencira se da je deo sveobuhvatnog sporazuma (kao i mali šengen), a to je i Vučić nagoveštavao češćim zahtevima da Kosovo ima samo jednu tačku iz sporazuma – da formira ZSO koju neće da ispuni? Ako je tako zašto su kosovski Srbi preko Srpske liste prihvatili sve kosovske institucije, imaju svoje predstavnike, izabrali svoje predsednike opština, ušli u vladu Kosova…?
    Sve ovo liči na predstavu za domaću javnost, alibi za sveobuhvatni sporaum (po planu-dogovoru) – da Kosovo na kraju da-preda ZSO kosovakim srbima formiranu 2013, 2015 god, i to proglase za “kompromis o normalizaciji” – ulazak Kosova u UN (istorijsko rešenje), bez obzira šro ZSO neće imati zakonodavno-izvršna ovlašćenja, upravljaće po zakonima i Ustavu države Kosovo, sa statusom istim za sve kosovske opštine… o tome se ćuti, prikriva od srpskog naroda, kao i Briselski sporazum u celini (nije dostavljen skupštini Srbije ba debatu)? Sveobuhvatnim rešenjem u Beogradu će nastati euforično slavlje uz srdačnu podršku medjunarodne zajednice EU(!)?

    Navodim tri destruktivna primera-trikova iz Briselskog sporauma: PRVA tačka sorazuma: Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), ali mogu da se priključe i druge opštine ako se zajednice slože? Zašto da se priključuju druge opštine (najverovatnije na zahtev Albanaca) kada je to Zajednica SO? ZATO, pokazaao je Sporazum o sudstvu i tužilaštvo na Kosovu: Na 4 srpske opštine priključene su tri albanske opštine (sa brojčano večim stanovništvom od ZSO-a), ukupno 7 opština: Albanci u ZSO dobili isti broj sudija i tužilaca kao i Srbi, ali su dobili i petostrku većinu nad Srbima (i Vučić je u izveštajima priznao višestruku nadmoćnu večinu Albanaca nad Srbima): ZSO praktično postao ZASO (Zajednica Abansko-srpskih opština)? DRUGA tačka: “… Pravna jemstva (upravljanje ZSO) nalaze se u odgovarajućem zkonu i ustavnom zakonu (Ustavu)?”. Koje države? Da li je slučajno ili namerno izostavljeno ime države? TREEČI PRIMER, po Briselskom sporazumu ZSO ima nadležnost za urbanističko planiranje i ruralnu oblast: Zašto je kosovska vlast porušila srpski bezbednosni betonski zid kod mosta na Severu Mitrovice koji je izvesno služio Srbima za odbranu od masovnog upada separatista (da se proizvede strah kod Srba na iseljavanje sa Kosova)? Ništa to nije smetalo Albancima, protivzknitim rušenjem zida demonstrirali su snagu države Kosovo. Kako to rušenje Srbija preko EU nije mogla (ili nije htela zbog nezamernja EU) da zaustavi!? Da ne dužim…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *