Рибља кост у европском грлу

фото: christian lue / unsplash

Брегзит је одавно дефинитиван и, бар у догледној будућности, непорецив, али бракоразводна парница још није окончана: губитници су и с једне и с друге стране Ламанша, политички (фамилију је напустио члан специфичне тежине), војно (Велика Британија је, уз Француску, нуклеарна сила), а посебно економски (губитак многих радних места и послова), па се у преговарачком маратону и борби око тога ко ће на крају мање изгубити копља ломе и око наизглед бизарних ствари као што је право на риболов у водама око Острва

Ако су врата затворена, треба покуцати на (одшкринут) прозор. Ово би могла да буде, сажето, процена, и порука, лидера Европске уније, после жустре и реске констатације британског премијера Бориса Џонсона да преговори о трговинским односима две стране Ламанша више немају никаквог смисла. Захтеви европских преговарача (које, иначе, предводи Француз Мишел Барније) „потпуно су неприхватљиви за једну независну и суверену земљу каква је Велика Британија“, одсекао је њен премијер. Али и одмах додао: „Дођите, ако фундаментално промените вашу позицију.“ Континенталци су то „прочитали“ да све још није изгубљено, остао је макар онај прозор отворен…
Да је Џонсон ипак спреман на компромис, поверовало је више европских лидера. Међу њима и холандски премијер Марк Руте. Убеђен је да би за обе стране било корисно да дође до споразума. И да је у преговорима немогуће да свако оствари стопостотно сопствене интересе, те да мора доћи до компромиса. Нови белгијски председник владе Александер де Кро је, дан после самита у Бриселу, међутим, констатовао: растанак без споразума био би сулуд, али би лош „дил“ био још луђи…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *