Прави је тренутак за нови фашизам, зар не?

фото: Elizabeth Morris / Amazon Studios

ТВ серија „Утопија“

Амерички римејк култне британске серије „Утопија“, осим што се бави екстремним решењима за спас планете, нуди и до сада најексплицитнију демистификацију улоге друштвених мрежа и уопште медија у стварању „лажних вести“ и „истинитих лажи“ које „информишу“ масе манипулишући њиховим животима не би ли спровели планове уткане у то мноштво недокучивих истина и лажи, у којима се крије идеја о нади за спас човечанства тако што ће се то човечанство десетковати. Идеји да је једини истински смртоносни вирус на овој планети – човек!

За све оне који су из запањености, а онда можда и шокираности, због призора којима присуствују гледајући оригиналну, британску верзију телевизијске серије „Утопија“, после две њене сезоне приказиване у првом делу текуће деценије, на крају доспели до њеног великог обожавања, а има прилично оних који су је пригрлили као врло страствени поштоваоци, појава њене америчке верзије никако није добра вест. Знајући како амерички аутори римејкују успешне радове из других средина, углавном их деградирајући у настојању да се спусте на ниво своје на отклоне од стереотипа неспособне гледаоце, нико ко је прозрео праве вредности британске „Утопије“ није поздравио овај римејк. Јер, на страну (ако је могуће) шокантне сцене бруталног и крвавог насиља, британску „Утопију“ чинио је интересантном, па и револуционарно другачијом творевином, за многе чак и култном – суптилни британски црни хумор, хичкоковски, који подразумева дозу интелигенције која се опире стереотипима. Али ова америчка верзија „Утопије“, користећи насиље на брутални, од било каквог хумора огољени америчко-холивудски начин, уводи сасвим нови елемент у серију коме се сада из сасвим других разлога не може одолети. Актуелност. Мада, наводно, ненамерну, како пише на почетку сваке епизоде. Да ли? Ето још једног елемента коме се у овом моменту не може одолети, а који и те како побољшава изгледе на тржишту „Утопије“ – теорије завере.

Неодољивост теорија завере

Aмеричка верзија „Утопије“, користећи насиље на брутални, од било каквог хумора огољени америчко-холивудски начин, уводи сасвим нови елемент у серију коме се сада из сасвим других разлога не може одолети – актуелност

Наиме, обе верзије „Утопије“ значајно се ослањају на неодољивост теорија завере. И то до мере да се комотно обе могу поредити с најчувенијим остварењима што су се бавила чувеним теоријама завере када су објашњавани важни, па и кључни тренуци у историји; рецимо, „ЏФК“ Оливера Стоуна бавио се бројним варијантама иза сцене око атентата на Кенедија, или незаборавни „Сви председникови људи“ о чувеној афери Вотергејт. Да и не помињемо десетогодишњу суперкомерцијалну експлоатацију наводног заташкавања постојања ванземаљаца коју је тако успешно промовисала серија „Досије икс“. Примера је толико да је чудно што та гомила филмова и серија што распаљују машту људи које је живот научио да никоме на власти не верују није добила посебан жанр у тематском разврставању драматургије. Мада, америчка „Утопија“ је тим поводом још привлачнија. Контакт стварности око текућег медијског и сваког другог лудила поводом вируса корона са приказивањем америчке верзије „Утопије“ је оно што је можда сасвим случајно, а можда и намерно (серија је монтирана у време избијања пандемије!), издваја од оригиналне верзије, те поставља у специфичан тренутак у историји с обзиром на низ у њој виђених сцена које подсећају на стварна збивања и у њима врло важне и утицајне личности које су се појавиле заједно с пандемијом. По томе нова „Утопија“ нема много такмаца, укључујући и њену британску варијанту.
Прича је иста у обе верзије. Наравно с осавремењивањем у случају америчког римејка и поменутим прилагођавањем појединих детаља америчким гледаоцима. Ипак, није иста, случајно или не, врло јасна коинциденција главног негативца Мистер Ребита (Господин Зец – игра га одавно потрошени али за ову улогу одговарајуће огавни Џон Кјузак, најпознатије име у екипи серије) са ликом Била Гејтса, посебно у контексту његовог наводног ангажмана око откривања вакцине против вируса корона. У серији је, додуше, Господин Зец ултимативни антагониста. Убер негативац представљен као суманути поборник неофашистичке струје елитиста који се залажу за драстичну депопулизацију света (десетковање светског становништва зарад опстанка планете). Делује да је управо због ове идеје, када одгледате свих осам епизода првог циклуса, завршеног тако да вапите за наставком, а њега ће, наравно, бити (ако дозволи корона!), „Утопија“ римејкована. Прави је тренутак за нови фашизам, зар не? Пренасељеност, декаденција, потпуна девастација животне средине, разорене економије, укратко Содома и Гомора у којој живимо, убрзано воде ка колапсу наше цивилизације. Спас од оваквог исхода неки виде у смањењу светске популације. Идеја није нова, али уткана у параноичне теорије завере „Утопије“ добила је сасвим нови смисао и значај у тренутку када светом влада пошаст за коју се све више сумња да је баш као у серији створена у лабораторији и то, такође као у серији, с намером да се становништво света потамани. Можда је најтужније и најзабрињавајуће то што су међу свим дијалозима у серији најлуцидније реплике Господина Зеца када објашњава нужност тамањења људи вирусом. Свако мора да заслужи своје место у пренасељеном свету, узречица је Господина Зеца коју најчешће изговара у серији. Наметнут гледаоцима у истом трошку као одвратни негативац, као Гејтс-Хитлер, и као спасилац света, зависно од тога да ли себе видите у групи за тамањење, оној која ничим није заслужила своје место у свету, или оној елити која је изабрана, разуме се, сама од себе, да настави живот у спасеном и отуда новом, савршеном, свету обиља и коначно неометаног просперитета.

Сајбер-фашизам у огледалу серије

Уколико баш желите да „Утопији“ придате толику важност па је тумачите на дубљи начин, можете у њеним идејама и порукама препознати неонихилизам једнако као и сајбер-фашизам у коме управо, у друштву короне, живимо. Јер, осим што се бави екстремним решењима за спас планете, ова серија нуди и до сада најексплицитнију демистификацију улоге друштвених мрежа и уопште медија у стварању „лажних вести“ и „истинитих лажи“ које „информишу“ масе манипулишући њиховим животима не би ли спровели идеје уткане у то мноштво недокучивих истина и лажи. Тим коментаром се заправо аутори „Утопије“ највише истичу превазилазећи телевизијску забаву до те мере да се претварају у испоручиоце врло забрињавајућих политичких порука. Сабласних. До сада, чак ни у време првог нацизма, нису биле тако моћно огавне, неизлечиво болесно извитоперене, застрашујуће социопатне. И док над нама већ дуго владајући неолиберализам индустрију забаве користи за уметање идеје свеопште цинично лажне љубави међу људима свих боја и полова, наводно укидајући неједнакости и неправде, па чак и пол, из исте те кухиње долази „Утопија“, која доноси овакав, како се то популарно каже, наратив у коме се у суштини поручује да је једини истински смртоносни вирус на овој планети – човек! Мада, можда све то иде једно с другим. И ултимативни, „свечистећи“ вирус који ће лековито десетковати наш свет и наводна брига за човека у огледалу тамањења милијарди људи ради обезбеђивања услова за квалитетно човечанство будућности и самим тим много, много боље сутра са много, много мање бројном популацијом очишћеном од „кукоља“. У том контексту британски цинични наслов серијала и те како долази до изражаја. Само, да ли је утопија свет у коме живимо, или тај наводно много, много бољи о чијем се стварању стара „елита“? Ко ће од њих заслужити место у пренасељеном свету? Хитлер-Гејтсови или безимена раја? Чекамо другу сезону „Утопије“… Ако је дозволи корона…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *