„Mirëdita, dobar dan“ – поглед с Косова

Шта је истина о манифестацији „косовске културе“ у Београду

Зашто је тема фестивала „Мирдита, добар дан“ промашена, те да ли би уместо „упознавања“ било упутније рећи истину, колико год она била непријатна – да на Косову не постоји државна нација, нити њене вредности и остварења већ само идеологија ОВК? Своје мишљење о овој теми износе новинар и писац Живојин Ракочевић и Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице

Живојин Ракочевић

Како се не познајемо?

Шта је циљ косовске културе и косовског система, те нове идеологије без садржаја 

Потпуно непознати Албанци из Приштине долазе у Београд на упознавање с потпуно непознатим Србима на фестивалу косовске културе „Mirëdita, dobar dan!“ У ери савршене комуникације, опште писмености грми са многих адреса: „Ми не познајемо Албанце! Ми не познајемо једни друге! Морамо се помирити!“

АМНЕЗИЈА Мире се они који се никада нису свађали, догађа се сусрет две културе – косовске и српске! Очеви ових уметника познавали су Србе, а друга генерација Албанаца их доживљава као да су Римљани, Трачани или Келти. Да ли је реч о етничкој и идеолошкој амнезији, ако још увек поред њих, у гетима, живе и стварају Срби сликари, писци, вајари, глумци протерани из градова.
Како је могуће да се не познајемо када је Београдски универзитет из темеља подигао Универзитет у Приштини са основном намером да асимилује Албанце и да их претвори у српску колонијалну, високообразовану масу. Нису се ни осушиле прве руже ни сузе на Титовом гробу, а са тог неслободног и већински албанског Универзитета кренуо је 1981. националистички демон и за срце угризао Југославију. Не, ми се не познајемо!
Градили смо заједно Народно позориште у Приштини, глумци великосрби, београдски редитељи хегемони, изводили су на сцени представе у којима се заувек утопио дух албанског народа. Ми се нисмо сретали!
Градили смо заједно градове и град и нисмо се упознали. У срцу тог града је Универзитетска библиотека. У њој су Американци, након сукоба 1999, безуспешно покушали да направе одсек за косовологију. Аутор овог текста је, пре више од десет година, добио позив да дође у Библиотеку на неки састанак са чиновницима Европске уније. Одговорио је да неће доћи уз извињење: „Не могу да дођем у библиотеку, јер ће ме 800.000 књига на моме језику питати: ’Зашто нас већ 20 година нико не чита?’ Извините, не могу да поднесем терет тог питања.“

ПАРАДОКС И НЕСРЕЋА Парадокс и основна несрећа данашњег Косова је да на њему нама ништа косовско. Косово нема своје власништво, а све вредности овде припадају Србима, Албанцима, Турцима и осталима. Ништа од тога не припада Косову, нити косовској култури, културном контексту, државној нацији. Овде нема државне нације, нема њених вредности и остварења. Основни садржај је идеологија ОВК, коју су на силу наметнули Тачи, Харадинај и остали, и заувек збрисали наслеђе и идеје својих противника из табора Ибрахима Ругове. Те нове вредности су само у траговима, најчешће криминалним, прескочиле Проклетије и постале део друштвеног живота у Албанији, док се у Македонији препознају као трајни модел који би требало да, у дужем периоду по косовском принципу, раскомада ову државу.
Српски косовски модел је садржај већине Срба и српских држава, а тамо где су га изгубили престали су да буду нација. Вредности тог модела су општечовечанске и њих је наука јасно одредила, а у протеклих петнаест година то је учинио УНЕСКО. У њима могу, ако имају за тим потребе, учествовати и Албанци, али никада не могу учествовати као власници тог наслеђа. Косовска култура и нови косовски систем имају за циљ да српску, турску и осталу баштину подведу под своју администрацију и промене њено власништво. Циљ те нове идеологије без садржаја је да преузме туђе јер своје нема. Талената, провокације и дела има, они ће вредносно опстати уколико не буду део агресије, идеологије, косовологије и косовске културе.

Александар Ђикић

Истина је ретка звер

Како су „мирдите“ постале наша свакодневица, а „десничарске групе“ само фолклор?

Фестивал „Мирдита“ је синергичан са свеукупним нашим деловањем према Косову и Метохији, и то: политичком, економском, социјалном, културолошком… Тај „фестивал“ јесте смишљен да бисмо се понизили, али зар то не радимо у свим горепоменутим сферама, свуда и на сваком месту. Стога је „Мирдита“ организована од стране оних који настоје да српској јавности огаде Косово, како би процес сецесије олакшали.
То се ради перфидно и има апсолутну подршку: невладиног сектора, амбасада водећих земаља Европе, власти, као и дела опозиције. Зато је тај „фестивал“ нешто много више и опасније од обичног фестивала.
Да ствар буде гора, једној тако перфидно испланираној и добро и богато организованој акцији, као по правилу супротстављају се тзв. десничарске групе, које у ствари (неко свесно а неко несвесно) раде у интересу организатора. Склон сам да верујем да организатор контролише и фестивал и те „десничарске групе“ и појединце, и активира их како би додатно оцрнио Србију и Србе.
„Мирдитама“ се лако може супротставити када би се хтело. Када би се у српском друштву говорила истина, па и о Косову; када би се говорило о огромним српским жртвама, о погубности пројекта „Велике Албаније“ која се пред нашим очима и уз наш благослов ствара, о несталима, погинулима, о отимачини државне и приватне имовине, када се не би свест и савест Срба даноноћно анестезирале, онда би се „мирдите“ саме од себе угасиле.
Пошто се нама непрестано импутира осећање кривице, неретко и етикета геноцидности, онда су „мирдите“ наша свакодневица, а „десничарске групе“ само фолклор који то све треба да појача и оправда.
Свакодневно контактирам с Албанцима. Тачно је да сада многи од њих кажу да је етничко чишћење Срба 1999. била грешка, али то кажу сад! Те 1999. године направљено је етничко чишћење Срба. И раније, али 1999. имало је карактер геноцидности. О томе се у српском друштву не прича, а када би се причало, верујем да би и учесницима разноразних „мирдита“ било непријатно да уопште помисле да дођу у Београд. „Симаспасићки“ прогон „Мирдите“ је штетан и у ствари иде наруку организаторима.
Против „Мирдите“ се можемо борити само истином, а она је у српском друштву ових дана „редак звер“. 

 

3 коментара

  1. Avatar
    Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Odlični članci Rakočevića i Džikića da se prikaže istina o KiM

    “Mirdita – dobar dan” – MONTIRANA normalizacija odnosa Srba i Albanaca
    Kako se ne poznajemo? Istina je retka zver? Manifestacija “kosovske kulture” u Beogradu pokazuje da se radi o montiranoj predstavi – zamenom teza – da se uspostavi normalizacija odnosa Srba i Albanaca, u sklopu Vašingtonake ekonomske normalizacije, Mini šengena, ZSO u naslovu… i druga zamajavanja koja se smišljaju-izmišljaju da se finalizuje Briselski sporazum i istorijski, proglašavanjem “kompromisa” za potpisivanje sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma , učlani Kosovo u UN, Unesko, Interpol, Oebs itd. Pošto dosadašnji pokušaji “zamajavanja” nisu uspeli, počevši od Briselskog sporazuma koji se osam godina sakriva od javnosti – nije dostavljen skupštini na debatu-raspravu da vidi narod kakav status je odredjen Kosovu, čija je teritorija, prihvačen je od Srbije na osnovu Vučićevog neobjektivnog tumačenja a ne na osnovu medjunarodnog akta-dokumenta (Briselskog soirazuma), ZSO, poziv na razgraničenje (aludiralo se po administrativnoj liniji zato nije data formulacija kakvo), korekcija granice, zamena teritorije (srpsko za srpsko), ekonomski-kreditni privilegovan status da SRB zajedno sa Kosovom udje u EU, i sada kompromis o normalizaciji za člastvo u UN? Ima više varijanti za predaju KiM, zadnja po svemu sudeći odlučiće Zajednica opština sa srpskom većinom (kako piše u sporazumu). To je, pretpostvljam, ALIBI naših pregovarača ostavljeno za finalizaciju sporazuma, kao SRB nije dobila ZSO , na kraju da dobije i završeni pregovori za kompromis. Ja sam nakon 2016-17-18 u komentarima primetio da se ZSO čuva “kao alibi”za kraj koji će rešiti Kosovo (Vučić je govorio: Kosovo ima samo jednu tačku da da Srbima ZSO), (čita se samo u naslovu, nikada se ne kaže da po B. sporazumu ZSO upravlja po zakonima i Ustavu (države) Kosova, nema zakonodavno-izvršna ovlašćenja, sa statusom istim za sve kosovske opštine?). To se prikriva od naroda. Zato se danas preko Vašingtonske ekonomske normalizacije i mini šengena potencira i implementacija Brisel. sporazuma o ZSO koja će odlučiti, uveren sam, o istorijskom rešenju – predaji teritorije. Da se zaštiti Vučić od kritike, da ispadne kako Amerika i EU otimaju Kosovo, a ne da ga Srbi predaju dobrovoljno.
    MANIFESTCIJA “Mirdita – dobar dan” u Beogradu – za upoznavanje kulture, vere, pomirenje i normalizaciju? Kakve veze ima Beograd i Srbija…? Na Kosovu (KiM) se vrši etničko čišćenje Srba da se otme srpska teritorije? Na KiM treba vršiti pomirenje i normalizaciju Srba i Albanaca uz predno ispravljanje svih nepravdi prema Srbima, povratak svih proteranih, povrtak celokupne srpske imovine, povratak integrieta i suvereniteta?
    U nastavku: Istina o Kosovu: Zaboravljeni recipročni principi, statistički izveštaji…? …

  2. Avatar
    Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    (nastavak)

    Protiv albanske “Mirdite” možemo se boriti samo “istinom”. Kojom istinom, pravom ili lažnom, iskrivljenom, fabrikovnom? Gde je srpska “dobar dan- mirdita” (recipročne mere: da se vrate 250.000 proterani Srba i sva imovina – pa će se razgovrati o miru i normalizaciji)? Šta je istina o Kosovu, ono što piše u Briselskom sporazumu (predaji teritorije), ili Vučićevo neobjektivno tumačenje sporazuma (koji se prikriva od javnosti)?

    ISTINA treba da sadrži “Osnovne principe” na koje će se bazirati, a to su: “Principi pariteta i reciprociteta” u medjunacionalnim i medjuetničkim, pa i medjudržavnim odnosima (po medjunarodnoj konvenciji, u školama se učilo), statistički principi, principi zakona i Ustava, principi demografske ramnoteže, principi ramnoteže u mešovitim brakovima, princip ramnopravnosti u svim sverama društveno-političkog živote. Na primer, Kakva prava su data srpskoj manjini u susednim državama – takva prava susedne manjine da dobiju u Srbiji?
    SRBIJA uopšte nije primenjivala principe pariteta i reciprociteta – zato je omogućila albanizaciju-islamizaciju i otimanje-predaju svoje teritorije KiM?! Na destruktivnim, autošovinističkim principima-standardima i evropa se ubrzano islamizira. Čak i svetska sila Amerika na sličnim principima je poražena od crnačkog stanovništva: “Za jednog poginulog crnca prilikom intervencije belog policajca (navodno rasističko ubistvo, a očigledno je bilo da se beli policajac nesvesno plašio da ne ustane jak-snažan crnac da ga napadne… ja sam pre toga gledao video snimak u Americi, jedan snažan crnac bije četvoricu belih policajaca koji su pokušavali da ga uhapse?) – crnci rušilačkim demonstracijama potpalili pola Amerike (nezapamćeno u istoriji). Št su Srbi trebali da urade za etničko nasilje i progon Srba sa KiM? Prvo, da zaustave predaju teritorije (Briselski sporazum). Da ne dužim, ima mnogo toga za pisanje. …

  3. Avatar
    Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    (propušten dodatak komentara)

    Primeri dispariteta (nepoštovanja recipročnih mera, uticaj albanskog separatizna) pre sukoba 90-toh godina:

    — Demografska neramnoteža-disparitet na KiM (šiptarska ekspanzija, Srbi se iseljavaju, nestaju).
    — Mešoviti brakovi: Na KiM-Srbiji možda 10 hiljada srpkinja udate za Albance, nije poznato da se jedna Albanka udala za srbina, makedonca, albanske devojke se ne druže i ne zabavljaju sa nealbancima zbog muslimanske vere? Posebna što je rasprostranjeno belo roblje od devojaka i žena srpkinja, u zadnje vreme mnogo iz uvoza. Sve to mnogo utiče na iseljavanje mladih Srba! Gde je tu paritet i reciprocitet u medjuetničkim i medjunacionalnim odnosima?
    — Trgovinske radnje i lokala Albanaca širom Srbije, Hrvatske i primorja, a za 50 godina ni jedan Srbin nije otvorio radnju, lokal u šiptariju na KiM?
    — Krivična dela, nasilje, kradja-atak na imovinu isključivo Albanci-šiptari vrše nad Srbima u mirnodopsko doba, uglavnom indoktrinirani separatističkom ideologijom da otmu srpsku zemlju KiM? Dokaz je i to što se nikada ne otkrivaju albanski izvršitelji krivičnih dela, i drugih primera?

    Kako može američki Donald Tramp ovih dana da izjavi “kako se 400 godina biju Srbi i Albanci” (što nema veze sa logikom), a on je Vašingtonskim sporazumom za 20 minuta pomirio Srbe i Albance – rešio Kosovo? Koliko je na takav neargumentovan stav uticala albanska-kosovska propaganda? Gde je srpski medijski rat za KiM… u defanzivi… kao da radi sve u korist Albanaca i Velike Albanije (Briselski sporazum, demografski finansijski podsticaj “po broju dece a ne po Bračnom paru”: porodice sa 3-4-5… dece najviše nagradjeni (odredjene manjine) – a kod Srba vlada bela kuga?). Takodje, kako misli Vučić da uspostavlja ramnotežu u ekonomskim odnosima, a ne i u političkim – Mini Šengenom – kada ne uspostavlja RECIPROČNE MERE, i kada je očigledno da se preko protoka robe i kapitala (koji je uspostavljen CEFTA sporazumom) – nameće protok ljudi i usluga da se Albanci sa Kosova i Albanije zapošljavaju i naseljavaju u Srbiju (koji će Srbin da traži posao i naseljava se na Kosovo) – u cilju pomirenja i normalizacije-kompromisa da se nova država Kosovo registrira u UN i svim medjunarodnim organizacijama (istorijska dobrovoljna predaja teritorije KiM)?…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *