Кртичњак у Хагу

Више није питање да ли ће преживети сведоци него да ли ће преживети Специјални суд за злочине ОВК, једини суд који ради без оптужница и пресуда

Суд за ратне злочине ОВК снажно асоцира на прастару максиму која потиче из римског права – „Што се грбо роди, време не исправи“. Овај суд није основан жељом и вољом „међународне заједнице“ него под притиском једног јединог човека, швајцарског политичара, специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија, који је 14. децембра 2010. поднео извештај о нехуманом третману људи, као и о трговини људским органима на „Косову“ коју је организовао Хашим Тачи. Уз велике отпоре, Суд је ипак основан 2015. године. Тиме је доведен у питање чврст став моћника на Западу да се злочинцима ОВК никада не суди, али они су пронашли други начин да се изигра правда – учинили су све да одлука о формирању овог суда у старту буде дефектна. Осмислили су га тако да постоји и да ради, али да ништа битно не уради.

„КОСОВСКИ“ СУД Није основан као међународни трибунал већ као „косовски суд“, одлуком скупштине лажне државе Косово. И шта ту више рећи него, каква држава, такав и суд.
Од самог почетка ствара забуну то што је Суд измештен с „Косова“ баш у Хаг, а чим се спомене Хаг, људи помисле да је у питању међународни трибунал. Неко је намерно направио то замешатељство како би „Косову“ придодао још један атрибут државности, а измештање је правдано као безбедносна мера. А то измештање говори нешто баш супротно – каква је то држава ако не може на својој територији да обезбеди нормалан рад свог суда?
Време је показало да је овај специјални суд спор и неефикасан управо онако како су оснивачи то и замислили. До подизања прве оптужнице прошло је пет година. Међутим, и та прва оптужница Специјалног суда је на климавим ногама од када је поверљива судска документација завршила „на улици“. Многобројна поверљива документа, с именима и изјавама сведока, достављена су онима од којих сведоцима прети највећа опасност – ветеранима ОВК. Све је заличило на добро смишљену провокацију са циљем да се блокира рад Суда.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *