Ко измиче ногу босанском троношцу?

Зашто је Александар Вучић у Београду угостио Милорада Додика и Драгана Човића, и зашто Бакир Изетбеговић на тај састанак није био позван

Након посете Милорада Додика, а затим и Бакира Изетбеговића Загребу, у Београду је, као гост Александра Вучића, боравио лидер Хрватске демократске заједнице БиХ Драган Човић. Он је у главни град Србије стигао заједно с државником из Лакташа, па би се у том смислу могла направити својеврсна паралела с недавним разговорима челника СДА у главном граду Хрватске у којима је, поред домаћина, премијера лијепе њихове Андреја Пленковића, учествовао и споменути политичар из Мостара.

ОГРАНИЧЕНО ПАРТНЕРСТВО Наравно, постоје и разлике у овим посетама лидера чланица босанског троугла престоницама суседа, гараната Дејтонског споразума, и оне се не огледају само у томе да је Бакиров долазак у град под Сљеменом био практично изнуђен претходним позивом Зорана Милановића (фактички и Пленковића) српском члану Председништва БиХ, што је изазвало жестоку реакцију Сарајева.
Ако су разговори Изетбеговића Јуниора у Загребу били у функцији поправљања објективно лоших хрватско-бошњачких односа, Човић је у Београд стигао, ако баш не као драг гост Александра Вучића, а онда извесно као поуздан партнер у обострано корисној сарадњи, како Београду, тако и Бањалуци. При томе су све (три) стране свесне објективних ограничења у овом прагматичном партнерству, диктираних различитим интересима и геостратешким позицијама Србије и Хрватске, као и специфичним положајем дејтонске творевине.

[restrict]

ВЕЧЕРА ЗА ПРИЈАТЕЉЕ Човић је у Београд дошао у својству заменика председавајућег Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, мада је, наравно, јасно да од ове функције далеко већу специфичну тежину има његова партијска позиција лидера најјаче странке најмалобројнијег од три конститутивна народа БиХ. О планираној посети је – што је без сумње значајно због каснијих реакција из Сарајева – неколико дана пре поласка на пут обавестио све релевантне домаће факторе, па и Бакира Изетбеговића.
Које су биле теме разговора на вечери коју је за пријатеље (како је објавио на инстаграму) приредио председник Србије? Према саопштењу издатом од стране Вучићевог кабинета, на менију су биле европске теме – перспективе чланства Србије и БиХ у ЕУ, Пакет проширења Европске комисије, као и Економко-инвестициони план ЕУ за Западни Балкан. Уз то су, нормално, разматрани и билатерални односи, економска сарадња, те ковид-19, односно санирање последица пандемије.

ИЗЕТБЕГОВИЋЕВО ОГОРЧЕЊЕ Уследила је реакција неизбежног Бакира Изетбеговића који је, не скривајући огорчење што није добио позив на разговоре у Београду, оптужио Србију и Хрватску да раде против БиХ.
„Вучић није позвао тројицу, већ двојицу, ништа од тога није случајно. Београд и Загреб не би требало то да раде. Да обележе 25 година Дејтонског споразума, на начин да опет интервенишу и да такве поруке шаљу у односу на Сарајево и на БиХ, у односу на Бошњаке и босанскохерцеговачке патриоте. Босански троножац не може стајати на две ноге“, поручио је Изетбеговић, те објаснио како би он, „да је добио позив на састанак, отишао код Вучића“.
Можемо разумети фрустрацију лидера СДА пошто је, након нимало пријатног боравка у Загребу – који су многи у сарајевским политичким круговима доживели као његово понижење – сада остао и без позивнице за „регионалне разговоре“ чији су учесници били председник Србије и двојица од тројице најутицајнијих политичара у БиХ.
При томе, међутим, Изетбеговић свесно заборавља чињеницу да управо бошњачко Сарајево, на чију политику он има пресудан утицај, стално повлачи непријатељске потезе према највећој држави на простору некадашње Југославије, очигледно у складу са аманетом „рахметли Алије“ да је „само слаба Србија добра за Босну“. Иако им је добро познато да официјелни Београд доследно инсистира на територијалном интегритету дејтонске БиХ, из града на Миљацки се упућују неосноване оптужбе да Србија подржава Додиков сецесионизам, док су истовремено Бакирови заступници у Председништву БиХ, Шефик Џаферовић и Жељко Комшић, недавно гласали за признавање независности Косова (иако им је било јасно да због Додиковог вета та ствар не може да прође).

БиХ НЕ ПРИЗНАЈЕ КОСОВО

Други круг гласања у Председништву БиХ о признавању независности Косова окончан је одбацивањем овог предлога.
За разлику од првог круга у коме су Шефик Џаферовић и Жељко Комшић гласали за, а Милорад Додик против, сада су двојица „босанских патриота“ покушала да скину ову тачку с дневног реда седнице. Пошто је, међутим, Комшићев предлог признања Косова био обавезујућа тачка дневног реда, приступило се гласању. Додик је поново био против, Џаферовић овог пута уздржан, док Хрват „босанске политичке оријентације“ уопште није гласао.
Додик је након седнице констатовао да „БиХ одлуком Председништва није признала самопроглашено Косово“, те истакао да ће „ова одлука бити обавезујућа за поступање свих органа БиХ“.

ПАРТИЈА ШАХА НА КАЛЕМЕГДАНУ Ако се све то зна, можда је и логично што председник Србије овај пут, уз Додика и Човића, на размену мишљења није позвао и Изетбеговића. Овај је без сумње у праву кад подсећа да „босански троножац не може стајати на две ноге“, међутим, невоља је у томе што бошњачка политичка елита (али и већи део тамошње обичне „раје“) доживљава себе као, ако не једину, а онда извесно „главну ногу“ у овом троношцу. Као таква, она истински не третира припаднике друга два (хришћанска) народа у БиХ као равноправне партнере, па је зато логично погађа што су Хрватска и Србија (кроз разговоре са Додиком и Човићем) пружиле подршку, дејтонским уставним решењима предвиђеној, равноправности сва три народа БиХ.
Вероватно је да ће Бакир пре или касније поново бити угошћен од стране Вучића (можда ће, као и 2015. године, опет одиграти партију шаха на Калемегдану), али не верујемо да ти разговори суштински могу променити однос сарајевске владајуће гарнитуре према суседној држави с друге стране Дрине. Једноставно, без обзира на користи од економске и политичке сарадње, за челнике СДА (али и већину осталих странака у бошњачком делу БиХ) Србија ће и даље бити бивши агресор и потенцијални „разбијач јединства Босне“. Она једино доказ својих добрих намера може пружити тако што ће се потпуно дистанцирати од Републике Српске, односно ћутке прихватити њено утапање у унитарну („грађанску“) БиХ, што је, наравно, нешто што Сарајеву тешко може даровати било која патриотски оријентисана власт у Београду.

ДОБРОСУСЕДСКИ ОДНОСИ По повратку из Србије, Човић је поручио да „не постоји никаква стратешка релација на нивоу Београда и Загреба“ (усмерена против БиХ). Лидер ХДЗ-а БиХ је истакао да је за дејтонску творевину „најважније да има добре односе са суседима“, те објаснио да на путу према ЕУ „треба тражити пријатеље и савезнике“.
„За разлику од многих од нас, Вучић може отићи на сваку дестинацију у свету, што и чини, и није свеједно шта ће казати о БиХ. Због тога су ови састанци важни“, представио је значај разговора вођених с председником Србије овај 64-годишњи машински инжењер из града на Неретви.
А да се односи међу партнерима у већем ентитету БиХ нису суштински поправили ни након Изетбеговићевог боравка у Загребу, најбоље показује оштра Човићева реакција на критику коју је председник СДА поводом београдског састанка упутио на адресу челника Србије и Хрватске. Он је – не именујући Изетбеговића директно – оценио да је „позивање на пробосанство и патриотизам накарадно промишљена политика“, те закључио како „онај који својата себи Босну и Херцеговину тиме највише штети овој држави“.

ИЗЕТБЕГОВИЋ ПОЗИТИВАН НА ВИРУС КОРОНА

Председник Странке демократске акције Бакир Изетбеговић је позитиван на вирус корона, саопштено је у централи СДА. Лидер најјаче бошњачке странке се, према тврдњама обавештених извора, добро осећа и опорављаће се код куће.

ПОМОЋ ПРИЈАТЕЉА Мада је очигледно да, не само Бањалука и Мостар већ ни Београд и Загреб не желе трансформацију дејтонске Босне у „грађанску“ државу, у „шехеру“ још не губе наду да би уз одлучујућу помоћ моћних иностраних пријатеља могли остварити жељени циљ. У томе им је, након немачког босанског лобисте, иначе некадашњег високог представника Кристијана Шварца Шилинга – који је „апеловао на међународну заједницу да изведе ову земљу из статуса кво наметнутог Дејтонским споразумом“ – подршку пружио и амерички конгресмен из Охаја Мајк Тарнер.
Човек који је био градоначелник Дејтона у време кад је у њему потписан мировни споразум, сада је предложио Конгресу резолуцију у којој се износе лажи да су „босански Срби користили концентрационе логоре против муслиманских мушкараца, жена и деце, што је кулминирало геноцидом у јулу 1995“. Наравно, Тарнер је у свом предлогу резолуције позвао власти БиХ да „наставе са евроатлантским интеграцијама и уставним реформама“, дакле управо са оним чему теже заговорници централизације БиХ и њеног уласка у НАТО.
Није никаква тајна да Бошњаци и њихови глобалистички истомишљеници прижељкују (или, боље речено, очекују) победу Џоа Бајдена на предстојећим америчким председничким изборима, чиме ће се, како процењују, створити услови да кључну улогу у креирању курса Вашингтона према простору некадашње Југославије поново добију заговорници „окончања недовршеног посла на Балкану“.
А зато и не чуди што, за разлику од њих, Милорад Додик не крије да навија за то да Доналд Трамп добије још један четворогодишњи мандат на кормилу САД.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *