Ко измиче ногу босанском троношцу?

Зашто је Александар Вучић у Београду угостио Милорада Додика и Драгана Човића, и зашто Бакир Изетбеговић на тај састанак није био позван

Након посете Милорада Додика, а затим и Бакира Изетбеговића Загребу, у Београду је, као гост Александра Вучића, боравио лидер Хрватске демократске заједнице БиХ Драган Човић. Он је у главни град Србије стигао заједно с државником из Лакташа, па би се у том смислу могла направити својеврсна паралела с недавним разговорима челника СДА у главном граду Хрватске у којима је, поред домаћина, премијера лијепе њихове Андреја Пленковића, учествовао и споменути политичар из Мостара.

ОГРАНИЧЕНО ПАРТНЕРСТВО Наравно, постоје и разлике у овим посетама лидера чланица босанског троугла престоницама суседа, гараната Дејтонског споразума, и оне се не огледају само у томе да је Бакиров долазак у град под Сљеменом био практично изнуђен претходним позивом Зорана Милановића (фактички и Пленковића) српском члану Председништва БиХ, што је изазвало жестоку реакцију Сарајева.
Ако су разговори Изетбеговића Јуниора у Загребу били у функцији поправљања објективно лоших хрватско-бошњачких односа, Човић је у Београд стигао, ако баш не као драг гост Александра Вучића, а онда извесно као поуздан партнер у обострано корисној сарадњи, како Београду, тако и Бањалуци. При томе су све (три) стране свесне објективних ограничења у овом прагматичном партнерству, диктираних различитим интересима и геостратешким позицијама Србије и Хрватске, као и специфичним положајем дејтонске творевине.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *