Кавкаски чвор

Русија је крајем 2019. саопштила да је борбени потенцијал њене 102. војне базе у Јерменији удвостручен увођењем нове технике и не треба сумњати да по потреби може бити додатно, брзо и значајно увећан

Априла 1990. године Врховни совјет СССР-а донео је закон по којем аутономне области унутар совјетских република – у случају њихове одлуке о изласку из Совјетског Савеза – могу саме да решавају своју судбину. На располагању су биле три опције: да и даље буду део отцепљене републике, да остану у саставу СССР-а, или да формирају сопствену државу. То је био катализатор за настанак непризнатих или делимично признатих држава на тлу бившег Совјетског Савеза, али и сепаратистичких и аутономашких покрета унутар Русије и других совјетских република. Сукоб православних хришћана Јермена и муслимана Азербејџанаца око планинске области Нагорни Карабах – која формално припада Азербејџану, али је насељена јерменским живљем – ових дана поново је у центру пажње светске јавности. Многи су свесни разорног потенцијала у случају да рат изађе из локалних оквира, имајући у виду да су три велике државе у непосредном окружењу – Русија, Турска и Иран. А да очи, уши и прсти свих глобалних играча вире иза кулиса конфликта. И да нису сви међу њима заинтересовани за миран расплет…

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar

    Поштовани Бојане,
    Пишете “Сукоб православних хришћана Јермена и муслимана Азербејџанаца око планинске области Нагорни Карабах ”.Јермени јесу хришћани, али нису православни већ предхалкидонски хришћани монофизити.Срдачан поздрав и свако добро.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *