ИЗЛОГ КЊИГЕ

Будимир Алексић
ТЕМЕ НОВИЈЕ СРПСКЕ ЕПИКЕ
Институт за српску културу, Никшић

Када су престали услови за настанак усмене десетерачке епике и њен опстанак у изворном виду, почело је да се развија тзв. епско певање „на народну“ нарочито на простору Црне Горе и Херцеговине. Реч је о песмама ствараним по узору на народне које по својим карактеристикама представљају прелазни вид књижевног стварања – од усмене ка писаној поезији. Формалне особености и карактеристике у које спада и рима не би, по речима Љубомира Зуковића, биле довољан разлог за њихову популарност, односно брзо и лако памћење, да оне својим духом и унутрашњим значењем и зрачењем не привлаче савремене читаоце и слушаоце. У овој књизи сабрано је 12 радова аутора на тему како су те песме приказале велике догађаје и знамените личности из наше прошлости.

Драган Вујичић
ТАОЦИ КОРОНЕ
Филип Вишњић, Београд

Књига новинара и публицисте Драгана Вујичића храбар је покушај да се кроз анализу и праћење глобалног феномена ковида 19, пре свега у САД па и у свету, створи слика стратешког поробљавања људи, ширење страха који је јачи од сваке болести и вируса. Ово је само покушај да се кроз „студију случаја“ опише „апокалиптична“ прича око пандемије ковида 19 и вируса корона на реалистичан и документарни начин кроз садржаје мало познате домаћој јавности.
Књига је намењена свима који размишљају и који се не поводе масовној психози „струке“ и „хипнози“ медија, онима који желе да критички промишљају и очувају здрав разум, а чита се као политички трилер, микс научног, психолошког и детективског садржаја. Болест је међу нама и ковид-19 је изум „уврнутог ума“. Сви смо ми „таоци короне“ и треба нам ослобођење.

Момчило Спремић
ДЕСПОТ ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ И ЊЕГОВО ДОБА
Службени гласник, Београд

По многим оценама, ово дело академика Момчила Спремића најбоља је и најтемељнија историографска монографија која обрађује српски средњи век. Њено прво издање објављено је 1994. друго 1998, а треће 1999. године. Након две деценије пред нама је четврто издање, луксузно опремљено и обогаћено са преко 80 репродукција, цркава, градова − утврђења, портрета, фресака, икона, повеља, докумената, новчића и предмета примењене уметности који репрезентују епоху деспота Ђурађа Бранковића.

Игор Ивановић
ЗАПАД И ОКУПАЦИЈА
Catena Mundi, Београд

„Кључни термини ове књиге су генерација, Запад и окупација, односно дијалектички утицај савремене цивилизације Запада на формирање светоназора наше генерације, најћешће кроз окупацију популарном културом.“ Ово су уводне речи у нову књигу Игора Ивановића, које укратко објашњавају њену суштину.
Под термином генерација Ивановић мисли на „читав низ генерација одраслих у идеолошкој матрици титоизма и стасалих кроз компактни и широки југословенски културни простор“. У ужем смислу, то су „генерације из југо-српског културног простора, првенствено из Београда“. Управо на њих (или нас) Запад је, поред „меке окупације (популарном културом)“ применио и „ону тврду; милитантну, и зато што је само према нама спроводио другачију, агресивну и често дискриминаторску политику“.
Међу осталим југословенским народима, једино се Србима десио „нагли, коперникански обрт између нашег прозападног васпитања подигнутог на западној популарној култури и касније одмазде санкцијама коју је спроводила званична политика западних држава“. Све то скупа створило је „у нашим срцима горки осећај изневерености, а код многих од нас и издаје“.
Ивановић наставља, не штедећи ни своју, ни сличне генерације, које тренутно заузимају водеће позиције у овој држави. „Заузимајући као генерација природним путем институције, освајајући јавни и медијски простор, господарећи економијом и културом, диктирајући јавни укус и производећи нове навике, наше поколење је на јавну сцену попело и сопствено идолопоклонство. А ми смо – руку на срце – та генерација која је од Запада створила златно теле: идола коме се некритички клањамо и коме се непрестано приносе жртве.“

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *