ЕВРОПСКИ СТРАХ ОД ВИРУСА ЗСО 13

ДИЈАЛОГ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ

Док смо пре скоро месец дана били сведоци потпуне препотенције Беле куће оличене пре свега у начину на који је амерички председник примио представнике Београда и Приштине, сада смо сведоци импотенције с којом званични Брисел покушава да одглуми некакву посредничку улогу. Истовремено, док Београд не пропушта прилику да истакне своју спремност на компромис, Приштина исијава бесловесност кроз очекивање да сви треба да буду посвећени само испуњавању њених хирова

Потписивање Бриселског споразума пре скоро седам и по година, 19. априла 2013, изазвало је истинску и безрезервну радост само једне од три стране укључене у преговоре. Док је косовским Албанцима договорено било недовољно, пошто њих занима само „међусобно признање“, српска страна се бринула како ће утапање „паралелних српских институција“ у косовски законски оквир у замену за формирање Заједнице српских општина бити прихваћено у домаћој јавности. Радост се могла видети само на лицима европских функционера и бирократа. И то не баш свих. Тадашња висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност, баронеса Кетрин Ештон била је пресрећна због „историјског пробоја“ у односима Београда и Приштине и то не без разлога – то јој је био први какав-такав успех у читавој дотадашњој политичкој каријери, а не само у оној бриселској. „Економист“ ју је, на пример, по именовању на функцију шефа европске дипломатије, описао као потпуног анонимуса безначајног политичког искуства који никада ни за шта није демократски изабран.
Засијала је у том тренутку Ештонова, јер је успела да пронађе некакво оправдање за своје постојање и високу комесарску уплату. Засијала је и Европска унија, јер је успела да оправда притисак за пребацивање процеса за решавање питања Косова и Метохије са Уједињених нација под своје окриље, а и да себи да на некаквом спољнополитичком значају.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Vašingtonaka ekonomska normalizacija, američko overavanje “malog šengena” (Vučić, Zajev, Rama + Kosovo), iako CEFTA sporazum reguliše protok robe i kapitala (cilj je da se nametne i protik ljudi i usluga da mogu šiptari-albanci da se zapošljavaju i naseljavaju u Srbiji, otvaraju trgovinske radnje, lokale, firme… koji će Srbin da se zapošljava na Kosovu, pa i u Albaniji? Biće to jednosmerna normalizacija i multikulturalizam bez recipročnih mera koje traje od pedesetih god. do danas. Sve se to radi u cilju nametanja normalizacije odnosa Srbije i Kosova za PROGLAŠENJE KOMPROMISA – za potpisivanje pravno-obavezujućeg sveobuhvatnog sporazuma – za članstvo Kosova u UN (istorijsko rešenje, srpska teriorija KiM otima-predaje se šiptarskim-albanskim muslimanima za vek vekova).
    Takav ishod se u startu očekivao, pripremao se teren za predaju teritorije. Predosećalo se to sa prvom posetom Americi da nas čekaju “teški i bolni” pregovori sa Kosovom, a nije predočeno srpskom narodu kakvi su to teški i bolni pregovori. Dačić je govorio, citiram: … lažu Vas (Srbi) da je Kosovo srpsko. Ko misli da je srpsko neka uzme Ustav Srbije pod mišku i neka ide u Prištinu da vidi… (da ga isprebijaju Albanci)? U procesu dijaloga govorilo se da “Srbija nema ništa na Kosovu, dovoljno je da dobijemo jedan metar kvadratan to je dobitak(!)? Briselski sporazum potpisan je u startu 2013 god. – a ne na kraju sporazuma kada se usaglase stavovi obe strane (Srbije i Kosova), a po sadržini sporazuma kosovo dobilo sve atribute albanske muslimanske države(!)?
    Važno je napomenuti da Amerika “proizvodi” i “koristi” krizna žarišta u svetu za svoje geopolitičke strateške interese: Na Kosovu je Amerika iskoristila konfliktno žarište za svoje ciljeve, nije ga proizvela (proizvedeno je višedecnijskim albanskim separatističkim šovinizmom, etničkim čišćenjem Srba i nealbanaca i enormnom demografskom polulacijom-albanizacijom teritorije KiM! …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *