Два (разр)ока у глави

Зашто односи Србије и Црне Горе нису постали много бољи чим је антисрпска власт Мила Ђукановића изгубила изборе?

Када смо овог 15. септембра, на годишњицу величанственог пробоја Солунског фронта, обележавали Дан српског јединства – празник који служи као згодан подсетник на оно што бисмо били да смо бољи и мудрији него што јесмо – председник Србије Александар Вучић поручио је: „Нема виших и важнијих вредности од јединства нашег народа и слободе за коју су се наши преци борили, за коју ћемо се борити и у будућности… Ако смо јединствени, сложни, уједињени, ми Срби – а ово није само државни празник већ свесрпски – можемо да превазиђемо све недаће, победимо све проблеме, осигурамо и гарантујемо будућност наше деце.“
Потпуно тачно; тешко да је у досадашњој политичкој каријери Александар Вучић (про)рекао ишта истинитије, уосталом, одвајкада, само слога Србина спасава. Па је баш зато велика штета – из пристојности користимо ову благу реч уместо псовки које би, захваљујући својој прецизности, биле далеко адекватније у ситуацији у којој се нађосмо – велика је дакле штета што као да се трудимо да пропустимо прилику да то јединство оснажимо. Баш кад нам се, после избора у Црној Гори, напокон указала јединствена прилика да преокренемо досадашњи трагични процес нашег све коначнијег разједињавања.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *