Дебата и њени одјеци

Може се рећи да је Трамп победио тесно, на поене; то није био класични нокаут који су сви очекивали и који му је био потребан да преокрене трендове у анкетама јавног мњења пред изборе

Главни утисак после прве (од три) председничке дебате која је одржана у граду Кливленду у држави Охајо јесте да Америка и свет никада нису гледали тако хаотичну и примитивну расправу између два кандидата који претендују на највишу политичку функцију у САД. У међувремену, шокантна вест да су председник Трамп и прва дама оболели од вируса корона и да су примљени у војну болницу „Волтер Рид“ донекле је бацила у засенак анализе дебате и тема које су у њој покренуте, али свеједно остаје мучан и горак укус убедљивог сведочанства о безнадежно подељеном друштву и политичком процесу који је запао у ћорсокак.

БУБИЦА У УХУ Уместо цивилизоване, жустре, аргументоване и интелектуално стимулативне размене мишљења о најважнијим питањима за америчко друштво и читаву планету, гледаоци су, у сат и по колико је дебата трајала, имали прилику да слушају личне увреде, нападе на породицу и пијачна надвикивања. Тон таквој расправи дао је председник Трамп, који је од почетка имао тактику да честим прекидањем и упадањем у реч дезоријентише Џозефа Бајдена и да поремети ток његових мисли и избаци га из такта. Аналитичари с продемократског „Ен-Би-Сија“ израчунали су да је Трамп Бајдена и модератора Криса Воласа прекинуо чак 145 пута, што је довело до непоштовања правила дебате, створило општи метеж и атмосферу испразног и непристојног надгорњавања.
Очигледно је да је Трампов тим рачунао на Бајденову сенилност и губитак когнитивних функција, што је председнички кандидат демократа више пута испољавао током кампање, али општи утисак јесте да се Бајден држао изненађујуће добро под баражном ватром честих Трампових упадица и провокација. Иако су многи очекивали од Бајдена да се обрука и сасвим погуби, он је, уз повремене лапсусе и губитке концентрације, ипак оставио сасвим пристојан утисак за једног 78-годишњака који је вероватно у почетној фази Алцхајмерове болести.
Глумац Џејмс Вудс, загрижени републиканац и Трампов симпатизер, изнео је чак на твитеру тврдњу да је Бајден имао бубицу у уху којом је примао инструкције од својих суфлера из штаба, што је противно правилима дебате. С друге стране, премда је Бајденов наступ био неочекивано разложан и кохерентан, не можемо да не приметимо да је његова физичка појава деловала увоштено, бледо и успорено насупрот прилично свежег, живахног и виталног Трампа, који је кроз читав ток дебате био у офанзиви, што се јасно оцртавало и кроз његов говор тела и гестикулацију. Имајући у виду колико Американци, као млада нација, полажу на физичко здравље и телесну крепкост, овакав однос снага може прилично сугестивно деловати на неопредељене бираче, што су поједине анкете и показале, јер су се многи грађани изјаснили да, иако се више слажу с Бајденовим политичким позицијама и ставовима, сматрају да је Трамп оставио бољи утисак у дебати због своје енергичне и самоуверене појаве.

АГЕНДА РАДИКАЛНЕ ЛЕВИЦЕ Има, додуше, и оних који, попут Такера Карлсона, коментатора са „Фокс њуза“ и једног од водећих гласова конзервативне Америка, сматрају да је Бајден у дебати наизглед деловао прихватљивије за амерички народ, јер је своје поруке саопштавао својим препознатљивим умирујућим и простосрдачним тоном, гледајући, пун саосећања и бриге, право у камеру као да се обраћа сваком америчком грађанину понаособ, док, по њему, Трамп може „деловати агресивно и претеће чак и када чита јеловник у ресторану“. Проблем, по Карлсону, јесте управо у томе што је, иако је своје ставове саопштавао уравнотеженим и умирујућим гласом који чини да делује умерено и с позиција левог центра, Бајден у кампањи заправо заступао опасне и радикалне идеје демократа који желе да мењају амерички Устав како би дали статус федералне државе Порторику и округу Колумбије, повећали број судија Врховног суда и укинули електорски колеџ који је једна од главних особености и тековина америчког политичког система.
Ако би успели да спроведу ове промене, по мишљењу многих политиколога и аналитичара, демократе би трајно промениле тренутну равнотежу моћи и створиле све предуслове за фактички једнопартијски систем у Америци, што конзервативце попут Карлсона или Бена Шапира ужасава до саме сржи њихових политичких бића. Током дебате Бајден је упадљиво одбио да се изјасни о овим питањима, односно да се јавно одрекне ових противуставних замисли своје партије, а Трамп га је у више наврата оптужио да је он само тројански коњ за агенду радикалне левице која је превладала у Демократској странци и која жели да уништи Америку и све њене славне традиције.

ЕКОНОМИЈА РАСИЗМА Што се конкретних тема тиче, општи је утисак да је Трамп успео да одбрани своје економске успехе пре короне, а да кривицу за пандемију свали на Кину с којом је, по њему, Бајден у дослуху. Више пута је инсистирао у дебати да би број жртава од короне био десетоструко већи да је послушао Бајдена, који га је тада оптуживао да је ксенофоб, и да није увео забрану путовања из Кине и Европе, што му је признао и доктор Ентони Фаучи, водећи амерички епидемиолог.
Горуће питање расних подела и уличних немира у САД, који од јуна трају различитим интензитетом, такође је пружило прилику Трампу да оптужи свог ривала да подржава дивљање и пљачку група попут БЛМ и Антифа, као и да намерава да, у случају да буде изабран, смањи финансијска средства намењена полицији због чега га ниједно полицијско удружење или синдикат у Америци не подржавају. Остаће упамћено такође да се Бајден није усудио да осуди Антифу као организацију која се служи насиљем, већ је покушао да је представи као племениту идеју, док Трамп није желео експлицитно да се дистанцира од десничарских група које заговарају надмоћ беле расе.
С друге стране, Бајден је понављао познату тезу о Трампу као о расисти који подстиче мржњу и поделе, али га је Трамп подсетио да је управо он један од најзаслужнијих за доношење Клинтоновог Кривичног акта из 1994. захваљујући чијим одредбама су милиони Афроамериканаца завршили иза решетака. Може се рећи да је Бајден оставио бољи утисак на темама екологије и здравствене заштите, где Трамп није успео да понуди валидну алтернативу решењима из времена Обаме која често критикује као неефикасна и социјалистичка и прети да их укине, а у ком случају би 20 милиона Американаца било у опасности да остане без здравственог осигурања. Такође, и даље је нејасно и неразрешено контроверзно питање гласања на даљину и његових документованих злоупотреба, које би могло имати несагледиве последице на исход избора у новембру, као и на догађаје који би из тог исхода могли проистећи.

УВРЕДЕ И ЛИЧНИ НАПАДИ Ипак, као најупечатљивији тренуци из дебате сигурно ће бити упамћени лични и породични напади, успутне увреде и изношење прљавштине. Бајден је био видно потресен када је Трамп оптужио његовог сина Хантера за проблеме с наркотицима, злоупотребу положаја и примање сумњивих донација из различитих земаља попут Русије, Кине и Украјине, па је покушао да емотивно дискусију пребаци на преминулог другог сина Боа, али га је Трамп без превише емпатије вратио на тему Хантера, где Бајден није имао адекватно објашњење осим да подржава свог сина у борби с кокаинском зависношћу. Исто тако, ни Трамп није имао баш најубедљивији одговор када је Бајден изнео податак да је милијардер Трамп прошле године платио само 750 долара федералног пореза док многи грађани са тзв. есенцијалним занимањима попут учитеља, полицајца и лекара и с вишеструко нижим примањима плаћају десетине хиљада долара годишњег пореза држави. У више наврата Бајден је назвао Трампа пајацом и кловном, док је Трамп исмевао Бајденову интелигенцију и тврдио да је он на месту председника урадио неупоредиво више „за 47 месеци него што је Бајден за 47 година у политици“.
Када се све сабере и одузме, тешко је рећи ко је победио у дебати. У зависности од тога кога подржавате и коју телевизију гледате, видећете различите статистичке проценте и процене. Да се послужимо боксерским речником, може се рећи да је Трамп победио тесно, на поене; то није био класични нокаут који су сви очекивали и који му је био потребан да преокрене трендове у анкетама јавног мњења пред изборе.
Уврежени став је да дебате углавном немају претерани утицај на исход председничких избора у Америци, али постоје изузеци као пре четири године када је Трампов силовити наступ против Хилари Клинтон потпуно променио ток кампање и доминантни наратив о госпођи Клинтон као о сигурном победнику. Истина је и да се за прву дебату сматра да се она не рачуна превише, јер актуелни председник на њу често долази недовољно припремљен и превише самоуверен, што се десило и Бараку Обами 2012. против републиканског изазивача Мита Ромнија, али ситуацију додатно компликује чињеница да је Трамп у међувремену оболео од короне чиме се доводи у питање одржавање преостале две дебате, од којих је прва следећа заказана за 15. октобар у Мајамију. Трамп би до тада теоретски могао да се опорави и изађе из двонедељног карантина, али је велико питање у каквом ће стању бити и да ли ће бити психофизички способан за расправу. У случају да дебате буду померене или отказане, додатну тежину добија потпредседничка дебата која је на програму 7. октобра и у којој ће снаге одмеравати Мајк Пенс и Камала Харис. Узимајући у обзир порекло кандидата, личне историје и њихове беседничке стилове, та дебата, много више него председничка између Трампа и Бајдена, могла би да буде парадигматична за културни, идеолошки и политички рат који бесни унутар Америке, као и за дијаметрално опречне путеве којим би Сједињене Државе могле да крену у зависности од исхода избора 3. новембра.