Брзим прстима до стана

Кров над главом за припаднике служби безбедности

Службеници у административном апарату су, да ли случајно, исплели Гордијев чвор и до апсурда довели поделу станова. Државна станоградња подразумева правду која тренутно изостаје

Неко од чиновника, очигледно информатички писмен, досетио се како да елегантно избегне свој посао, а да за нерад редовно прима државну плату, па је осмислио куповину станова под повољнијим условима путем интернета. Или је то, можда, био начин да до стана дођу они који не би то заслужили ако би се станови делили по утврђеним критеријумима; замислите, само, тог генијалца (генијалку) који је, такорећи преко ноћи, срушио деценијама грађени систем о праведној и објективној додели крова над главом. Наиме, уместо да се вреднују све чињенице које би могле да утичу на добијање стана, па да посебна комисија формира праведну листу, сналажење на интернету и брзи прсти интернетских јуноша постали су пресудни фактор код добијања крова над главом из фонда државне станоградње.

[restrict]

ТРОДНЕВНО ПРИЈАВЉИВАЊЕ Почетком октобра три дана трајало је пријављивање за куповину станова у Београду по повлашћеној цени за припаднике снага безбедности. Систем је био такав да, уношењем неколико основних података и једним „кликом“, неко ко се тек испилио као кандидат за стицање стана заузме место на челу листе, а да пензионер који има рецимо 80 и више лета буде на зачељу списка за стан. Брзи прсти постали су пресудни у односу на све друге људске квалитете, посебно у односу на дужину чекања на стан. Ето каква је правна заврзлама, без икакве основе, стекла право грађанства.
Сада, када је клупко неправде која личи на превару почело да се одмотава, сијасет је питања која се неминовно намећу, иштући ваљане одговоре. Чини се да је круна свих питања како је такав предлог могао да прође све нивое чиновничког расуђивања и добије зелено светло за примену. Шта је у том случају, на пример, радило Министарство правде? Да ли се ико од правних стручњака што примају државну плату огласио, упозоравајући да се ново правило можда коси са законима и Уставом или да је реч о неправди, то јест дискриминацији? Да ли се о предлогу званично изјаснила и Влада Републике Србије? Многа би још питања у овом часу могла да се поставе.
Коначно, с обзиром на чињеницу да Влада Републике Србије, то јест њена специјализована институција, води кампању за продају станова по повлашћеним ценама, очекује се да неко меродаван каже како је и због чега влада донела одлуку (или препустила то неком бахатом чиновнику) да брзи прсти буду пресудни приликом доделе станова.
Очекује се да ће надлежни „истерати ствар начистац“ и да ће бити установљена одговорност свих чиновника у ланцу који су чињењем или нечињењем допринели да се на овај начин решава судбина људи.

ХИЉАДУ СТАНОВА У пријављивању је, изгледа, било и нечег нерегуларног. У старту је дошло, жале се подносиоци молби, до загушења, тако да и поред настојања да се пријаве тачно у подне, када је кренуо „рулет“, нису могли да се улогују на сајт.
После петнаестак дана од пријаве, на сајту (www.ssb-srbija.rs) објављени су спискови пријављених за станове. Чини се да их је саставила информатички недовољно поткована особа. Јер како другачије назвати праксу у којој сваки интересент мора „пешачки“ да чита један по један ред на подугачком списку (4.199 имена на првом списку) да би установио под којим редним бројем се налази његов захтев, или га због недовољно брзих прстију уопште нема на списку. А могла је да се креира рубрика у коју би интересент на рачунару укуцао свој идентификациони број, да би аутоматски видео под којим редним бројем се налази његов захтев. Тако се ради у савременом свету информатике.
Када се све сабере, на четири списка (за Београд јер су за друге градове формирани посебни спискови) налази се близу 5.500 подносилаца захтева. Где су остали, на сајту нема никаквог објашњења. А било је још најмање десет пута толико интересената. Није написано ни шта даље следи, и када? Дакле, крајње збуњујуће: на сцени је тотално ишчашена стварност без било каквих назнака за будућност. На сајту је објављен и податак да се у Београду гради 1.000 станова. То је само зрно у мору потреба. Да ли ће се и даље градити станови тог типа, за сада нема званичних потврда. Тек, председник је, оглашавајући се поводом избора нове владе, рекао да треба градити много више станова, под истим условима и за исту категорију.

АЛАЈБЕГОВА СЛАМА Стан је, по многима, највећи животни проблем, који када неко реши, све друге ствари постају мање важне. Кров над главом је сигурност, потврда животних остварења, склониште и уточиште. На скали животних потреба стан свакако заузима највише место. Није то Алајбегова слама коју чиновници могу тек тако да деле и развлаче, смишљајући начине како да се, можда, они или њихови ближњи, ако раде у сектору безбедности, дочепају крова над главом.
Нова влада ће већ на старту бити на тешком испиту јер ће јој припасти терет да установи кривицу више чиновника који су допринели неправди што је изазвала бурне реакције међу припадницима снага безбедности. Уколико то не уради, прихватиће кривицу претходне владе, што би додатно замаглило ионако замршену стварност.
Било би праведно да надлежне државне институције прогласе донете листе нерегуларним, да потом установе прецизне критеријуме за вредновање чињеница о сваком кандидату за стан, како би се формирала праведна листа. У околностима које су на сцени, посебно се доводи у питање одредница према којој активни припадници снага безбедности (ВС, МУП и БИА) имају апсолутну предност у односу на њихове пензионисане колеге. Па ваљда су пензионери пре њих градили систем безбедности државе и заслужили да пре одласка на онај свет реше стамбено питање. Праведно је да држава брине о својим службеницима који раде у веома важној и осетљивој области, и то сигурно нико не доводи у питање. Спорно је да брзи прсти буду пресудни у кандидовању за кров над главом.
Они који испливају на чело листе, према садашњем решењу, имају на располагању целокупну лепезу станова. Ако имају право на пример на трособни, по праву приоритета, добиће га. Кандидати који су на зачељу опредељене листе за станове, моћи ће само да узму оно што остане на крају поделе, а у случају Београда то је само једнособан стан.
Службеници у административном апарату су, да ли случајно, исплели Гордијев чвор и до апсурда довели поделу станова. Државна станоградња подразумева правду која тренутно изостаје. Да ли ће је бити, за сада се не зна.
Истина и правда су сада у рукама државе.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *