Бетовен у галерији – публика код куће

Радио Београд 2, раније Други програм Радио Београда, дефинисан слоганом Уметност за све, и у ковид-ситуацији прикључује се обележавању 250 година од рођења Лудвига ван Бетовена

У организацији Радио Београда 2 и Баштине РТС концерти Бетовен у Галерији одвијаће се до краја године једном месечно и биће директно преношени на програму јединог медија који од своје идеје пласирања високе уметности и културе није одустао много деценија. На првом концерту 29. септембра наступио је гудачки ансамбл Метаморфозис, који осим годишњице Бетовеновог рођења обележава и 15 година постојања. Предвођен виолистом Сашом Мирковићем, ансамбл је извео Бетовенова дела писана за гудачки квартет у аранжману за гудачки оркестар.
Четврти Гудачки квартет оп. 18 бр. 4 у це-молу Бетовен је посветио принцу Лобковицу, свом дугогодишњем мецени, великом љубитељу музике и музичару аматеру. Осим овог квартета Бетовен му је посветио Трећу, Пету и Шесту симфонију, Трипли концерт и циклус соло песама. Лобковиц је у својој резиденцији у Бечу имао приватни оркестар, где је изведена први пут Трећа симфонија. Иначе је био члан веома важне организације која је спонзорисала концерте, између осталог и премијеру Хајдновог ораторијума Стварање света. Бечко високо друштво га је сматрало помало смешним, јер је у свом дому сакупљао музичаре с којима је свирао и трошио богатство на њихово промовисање. Да би Бетовена задржао у Бечу, плаћао му је, заједно с надвојводом Рудолфом и принцом Кинским, велику месечну апанажу, коју је његова породица наставила да плаћа после његове смрти, све до Бетовеновог краја живота. Сам почетак гудачког квартета за гудачки оркестар је поставио први и прави проблем овог аранжмана – како неколико виолина да свира као једна. Удвајање мелодијских линија довело је до неусаглашених почетака и непријатног, реског тона у високим регистрима, али и слабе покретљивости у другом ставу. Менует је зазвучао већ складније, да би извођење до краја текло у квалитативном крешенду. Финале је сасвим лепо заокружило дело, са две контрастирајуће теме које је оркестар интерпретирао с пуним ангажманом.
Следила је Каватина из Квартета оп. 130, дело које се као представник западне уметничке музике налази на златној плочи коју је свемирска сонда Војаџер понела на пут без повратка 1977. године, са идејом да се путем ове плоче планета Земља представи евентуалном ванземаљском животу. Обе сонде, Војаџер 1 и 2, напустиле су Сунчев систем и ушле у међузвездани простор пре неколико година. Каватина је зазвучала зрело и потресно, сасвим усаглашено и моћно, као врхунац целог програма. За крај је Метаморфозис одабрао Велику фугу оп. 133, дело кабастог волумена, неслушљиво, али велики изазов за ансамбл. Ни Бетовен није знао шта ће с њим. Фуга је прво била последњи став квартета оп. 130, да би Бетовенов издавач тражио да се замени због неуспеха на концерту. Публика је фугу описала као неодгонетљив, неисправљен ужас, неразумљив попут кинеског, неприступачан, ексцентричан, испуњен парадоксима, а критичар Јозеф Керман је написао да је издваја као најпроблематичније појединачно дело у Бетовеновом стваралаштву и … несумњиво у целокупној музичкој литератури. У 20. веку ово дело се почело сматрати једним од Бетовенових највећих постигнућа. У корист идеје – што горе и бесмисленије, то боље. Уместо музике којом се храни душа, толико предивних Бетовенових квартета – контрапунктске заврзламе. Да је звук ансамбла био зрео, мекан, сочан, обао (не, не ради се о воћу него о виолинском звуку), била би друга прича. Метаморфозис треба да дође до свог зрелог воћног звука, који је сада, посебно у високим регистрима, често незрео, оштар, агресиван и интонативно неконтролисан. То се нарочито чује у онлајн-концерту, у коме осим звука нема ничега да одвуче пажњу радијске публике. Позната је истина да кад добро звучиш аудио, спреман си за велику каријеру. Надамо се да ће пракса, неговање културе звука и наступи без маски, са истинском комуникацијом с публиком, представити овај ансамбл у правом светлу, како то музичари и заслужују.