Закаснело разоткривање дуплих аршина и европске несолидарности

Стратешки форум Блед

Овогодишњи, због ковида 19 једнодневни Стратешки форум на Бледу, 15. по реду, имао је као главну тему дневног реда пандемију вируса корона и њене последице, иако су се кроз све сусрете високих гостију из седам европских земаља и њихове наступе преламала и друга, ништа мање важнија питања, која се пре свега тичу будућности Европе

Затворене границе и опасност од заразе диктирали су и избор гостију на овогодишњем форуму на Бледу, па су тако поред председника Србије Александра Вучића и хрватског премијера Андреја Пленковића међу званицама предњачили представници држава из средње и источне Европе. Управо те државе из тзв. Вишеградске четворке последњих месеци често су у жижи западноевропске јавности због свог бунтовничког става у вези с многим питањима, од примања блискоисточних избеглица преко поштовања владавине права и медијских слобода до расподеле новца из фондова Европске уније. Кад се све то сабере, превладао је утисак да се Европска унија на пандемију одазвала споро, тромо и неуспешно, што је на свечаности код Стичне у недељу сажео и словеначки премијер Јанез Јанша речима да су Словенце отрезнили догађаји с почетка епидемије, односно пандемије новог вируса корона. Болно отрежњење је објаснио поређењем последица пандемије с догађајима пре 30 година, када се Словенија успостављањем паралелног система оружаних формација спремала на отцепљење од тадашње Југославије.
„Осамостаљење“ је Словенију, каже Јанша, упркос бројним странпутицама и разочарањима „довело у околину у којој око нас нема непријатеља, јер је држава постала члан ЕУ и НАТО-а“, све док илузије о безбедности и идеје да „више ништа (лоше) не може да нам се догоди и да ће нам, ако се нешто и деси – сви помоћи“ није распршила пандемија. „Тако смо, исто као и 1990. године – остали током неколико седмица корона-кризе потпуно сами“, нагласио је с неприкривеном горчином словеначки премијер размере европске несолидарности и себичлука. Седам дана раније, током Стратешког форума на Бледу, „министар спољних послова“ ЕУ Жосеп Борел покушао је, међутим, да пронађе позитивне последице последње кризе, изазване заразом. Пронашао је две: чињеницу да су чланице ЕУ напослетку пристале на заједничко задуживање, као и на расподелу тих средстава међу државама које су највише погођене кризом. Према Борелу, солидарност у ЕУ ипак није потпуно замрла, као што се чинило пре свега неколико месеци када су се државе чланице Европске уније међусобно отимале, буквално, за дефицитарну медицинску опрему.
БЛЕДСКИ ТРОУГАО Занимљиво је да је словеначке медије, уместо политичких расправа о здравственим питањима, више занимало шта је била тема разговора на посебној вечери на којој је словеначки премијер, као домаћин, угостио само председника Србије Александра Вучића и мађарског премијера Виктора Орбана. Сви покушаји да докуче тему разговора „тајне вечере“, како су је новинари љубљанских гласила назвали, нису уродили плодом. Поред Вучића, Орбана и Борела, гости овогодишњег бледског форума били су и премијери Пољске, Хрватске, Чешке и Бугарске, а њима се путем видео-линка придружио и италијански председник владе Ђузепе Конте. Треба поменути да је само дан уочи почетка бледског форума Словенија „скинула“ Србију са црвене листе и ставила је на ону „жуту“ о питању ковида-19, што значи да државу више не сматра „опасном по живот“, што је био добар знак.
Председник Србије је након учешћа на 15. бледском стратешком форуму изјавио да је очигледно да се рађају нова, другачија виђења ситуације у Европи. „Ја сам као представник релативно мале земље био уздржан о тим питањима, али сам указао на двоструке аршине и лицемерна решења, очекујући поштовање ЕУ које ми указујемо њој, у жељи да будемо део Европске уније што је могуће пре“, нагласио је Александар Вучић окупљеним новинарима после панела на коме је учествовао с више европских лидера. Једно од сталних питања које се провлачило кроз дискусије био је проблем „дуплих критеријума“ јер када се ради о примању помоћи из европских фондова, регулацији медија и другим спорним питањима – очигледно је да део чланица ЕУ другачије оцењује властите примере у поређењу с дешавањима у другим државама Уније, али и ван ње. Пољски премијер Матеуш Моравијецки се у то име оштро супротставио модератору панела који је тему вируса корона желео да претвори у расправу о људским правима унутар ЕУ. Указао је да и ту постоје двоструки аршини. „Чекајте, када ви (Енглези) батинате и хапсите 300 људи, онда је то демократија, а када други ухапсе мањи број особа и не пребијају их на такав начин, онда је то диктатура“, јавно је државе Запада прозвао Моравијецки и тиме разоружао саговорнике.
Вучић је потврдио да је на Бледу имао добре разговоре са словеначким премијером Јанезом Јаншом и председником Словеније Борутом Пахором. Осврнуо се и на речи премијера Бугарске Бојка Борисова, који је отворено проговорио о изостанку солидарности у Европи; што је, подсећа Вучић, и он проблематизовао на почетку пандемије вируса корона. „Кад сам то, што је данас казао Бојко, ја рекао на почетку пандемије, цела Европа ми је скочила за врат“, подсетио је Вучић. И не само Борисов, непостојање солидарности унутар Европске уније подвлачи и Виктор Орбан. „И Виктор Орбан је то сада потврдио“, указао је Вучић на панелу Бледског стратешког форума, а на питање зашто Борисова нико не критикује, закључио је да стога јер је „он део клуба ЕУ“. „Тако да сам научио да је увек боље припадати клубу, него бити ван њега. Србија жели да буде део клуба ЕУ“, рекао је Вучић. Позвао се и на паралеле које се тичу протеста, поређењем напада на немачки Бундестаг и на српски парламент; подсетио је да је у Београду том приликом ухапшено 27 особа и да је већина пуштена већ следећег дана, док је у Немачкој био само „покушај напада, односно уласка у парламент, а ухапшено је 300 људи“. На крају је поздравио иницијативу премијера Чешке Андреја Бабиша, а тиче се шенгенске зоне. Бабиш, наиме, сматра да би Европска унија Бугарску, Румунију, Хрватску и Србију требало одмах да прими у Шенген, што би, како је истакао председник Србије, значило много и за грађане и за привреду, а пре свега за прекогранични промет без ограничења и бољитак економије.
ЦЕНТАР И ПЕРИФЕРИЈА ЕВРОПЕ Део расправе је био посвећен и подели ЕУ на „једро Европе“ (које чине државе оснивачи Уније, с Немачком и Француском на челу) и „остале“ чланице, које потичу махом из некадашњег источноевропског блока. Наметање примата држава у којима неки виде „центар Европске уније“ често критикује и словеначки премијер Јанша, који у истицању таквих подела види доказ несамосталне спољне политике појединих чланица. Дводневна Вучићева посета Словенији окончана је свечаним ручком који је у његову част приредио председник Словеније Борут Пахор у вили Златорог на Бледу, некадашњој резиденцији Јосипа Броза. Словенија је у истој вили само неколико дана раније гостила америчког министра спољних послова Мајка Помпеа. Тада су многи коментатори на друштвеним мрежама критиковали што је део концертне дворане током Помпеовог боравка био „прекривен“ завесом како би се иза ње сакрили насликани призори – од велике југословенске заставе, која доминира поред сцена устанака, те сељачких буна до партизанских битака против нацистичких и фашистичких завојевача… Аналитичари су приметили да и током Стратешког форума на Бледу, и окаснелог разоткривања „дуплих аршина“ и несолидарности држава чланица ЕУ током пандемије, није изостало прикривање „неподобних“ призора из недавне прошлости. И све то упркос локалној изреци да је онај ко се стиди своје историје на најбољем путу да је – понавља.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *