Светионик – Да није Црна Гора џабе кречила?

Продаћемо слободу из страха да нам физички не отму дјецу ако нису вакцинисана. Из страха да не могу да буду примљена у вртић, јер: ко ће их чувати кад оба родитеља раде као робови? Ко ће их образовати ако невакцинисани не могу да уђу у школе у које припуштају само вакцинисане?

Многе су ствари колико до јуче изгледале апсолутно немогуће, но су се ипак стекле и догодиле. Не само да је бежични телефон с видео-позивима постао дио свакодневице незамисливе прије само тридесетак година већ је наука добацила до сфера које су од обичног човјека удаљене као што је планета Земља 4,3 свјетлосне године удаљена од Алфе Кентаури, најближе нам звијезде иза Сунца.
Хоће се рећи како обичан човјек не може да направи паре од тога што је у Церну пронађена субатомска честица названа Хигсов бозом, нити може да се из прве руке окористи технологијом 5Г, или И. Масковим лансирањем сателита за 6Г спремних, но су зато сви ти потези докази постојања цивилизација наших дана: неке се на наше очи успињу, попут Кине, а неке пак силазе с историјске сцене, попут Евроамерике.
У вицу ће дијете упитати родитеља да ли је било интернета кад си ти био мали, на што ће отац казати да у његово доба интернета није било ни од корова. А колико сати дневно интернета није било? – питаће дијете ненавикнуто на офлајн.

Бока Которска, Видов врх, с погледом на Ловћен (лијево) и улазом у Залив (десно) фото Н.М.

Свијет је без интернета постао незамислив. Матрикс то зна, јер је Матрикс синоним за знање и дјеловање Дубоке државе. Струју и бежични сигнал мора да има свак, да би сви глобални поданици постали увезани, и да не би имали алиби. Алиби? Да. Сви смо ту: Присутни и конектовани.
Текст с овог мјеста до финалне тачке иза које слиједи потпис Николе Маловића води човјек који је технолошки метузалем, син оца који је у историјски веома писменој Боки, с првом школом на српском из 1803. г., прописао кредом на таблицама (средином 20. вијека). И човјек који у нижим разредима основне школе није знао да хемијска оловка уопште постоји.
Па, иако сам међу првима, године 1984. ја имао персонални компјутер (ZX Spectrum), нисам у мислима могао да добацим до те мјере далеко да бих видио саговорника с друге стране земаљске кугле у бежичном позиву, нити сам могао да замислим широм свијета разапету паукову мрежу (World Wide Web), некмоли што ми је падало на памет да мање зарад себе, а више зарад дјеце иза нас бринем да ли ће мастери који су изрударили Хигсов бозом и ишчитали све људске гене – успјети да споје човјека са компјутером.
Јер ако се у футуру другом ми сви сјединимо са чипом, то ће значити да нећемо имати Богом дану слободу.
Продаћемо слободу из страха да нам физички не отму дјецу ако нису вакцинисана. Из страха да не могу да буду примљена у вртић, јер: ко ће их чувати кад оба родитеља раде као робови? Ко ће их образовати ако невакцинисани не могу да уђу у школе у које припуштају само вакцинисане?
Продаћемо слободу за комад комфора.
Продаћемо слободу из страха да не изгубимо посао ако сами нисмо дошетали до игле кроз коју нам Матрикс убризгава што њему гове. Што њему – шта?! Што њему одговара, ваља пријавити непознату ријеч коју је у антологијској пјесми Santa Maria della Salute искористио Лаза Костић.
И сада настаје тема: како се, доврага, све тако брзо одвија чак и у цивилизацијама чији нас производи или политички утицаји запљускују, да се обичан човјек унутар данашњег Рима, симболично каже ли се, или унутар Пекинга или Москве, не може наћи слободним уколико одлучи да и даље ужива погодности цивилизације?
Немам одговор на речена питања, а живо ме занимају, посебно из ракурса српског Приморја. Након побједе махом грађанске опозиције у Црној Гори, умјесто да напредујемо демократски и економски, ми смо се сви вратили охохо година уназад, на мјесто гдје је владајући ДПС Мила Ђукановића скренуо на раскрсници, и од творевине која је могла да постане репер успјеле државе с мало становника, постали смо таоци државе коју је он одлучио да, уз амин и Руса и Амера, држи приватном.
На овом мјесту у историји, важно је подвући, нова власт у Црној Гори имаће два Дамоклова мача над главама.
Интенције глобалног поретка су ишчитане, па је, ма колико био свима грађанима Црне Горе симпатичан Дритан Абазовић, он ипак човјек који љуби све ЕУ и НАТО вриједности, што углавном чине и остале двије побједничке опозиционе коалиције.
Други мач који виси изнад свакога ко је гласао за три опозиционе коалиције, а ја јесам, оличен је у спознаји да количина свих проблема увијек превазилази моћ сваке власти да их ријеши.
Када, ако Бог да, буде конституисана нова власт, сваки частан ум одмах мора у опозицију. Да буде коректив новој власти.
Ево зашто:
Све су се три коалиције потапшале по раменима и дебото договориле званичним Споразумом иза леђа већинских бирача да ће нова демократска је ли власт између осталог: јачати и унапређивати сарадњу са НАТО-ом, да ће реализовати све реформе за пуноправно чланство Црне Горе у Европској унији, да неће покретати било какве поступке за промјену државне заставе, грба или химне, да неће покретати поступак за повлачење признавања независности Косова*, да ће, да ће, да ће – и даље бити слуге само не на начин Мила Ђукановића.
Срам их било.
Такви који су смијенили Мила Ђукановића не зато што су знали и били много паметни него зато што их је народ изнио до трона на рукама у чак три колоне – показаће своје право лице на корона лакмус-наративу. Који слиједи.
Уколико нова власт задржи маске на устима свих својих одраслих поданиках кад и дјеце, уколико нова власт у Црној Гори нареди да не можемо ни до обданишта, ни до школе ни до посла, ни до продавнице, ни до Београда без маске и вакцине, џабе смо кречили.
Питање повлачења спорног Закона о слободи вјероисповијести, које је управо и било окидач за масовни излазак Срба на биралиште 30. августа 2020 – у тзв. Споразуму све три коалиције није ни поменут.
Тако се политичари традиционално захваљују народу.
Током цијеле наше историје.

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море

2 коментара

  1. Avatar

    U pravu ste, ALI
    Nemci rekose “ako Koalicija napravi jedan pogresan korak
    vraticemo Mila”.
    Dakle, moraju da se krecu u granicama moguceg.
    Najvaznija je SMJENA rezima, pa onda polako i
    uz pomoc kriticnih i mudrih umova naseg naroda.
    Tu svakako spadate i Vi, dragi gospodine Malovicu.

    P.S. Pitanje Nato.-a, Kosova, Himne itd. boli.
    Medjutim, trenutno nije izvodljivo.
    P.S.S. Povlacenje Zakona mora u novi ugovor Koalicije,
    to je g. Krivokapic i izjavio.
    Pozdrav uz molbu: molim optimisticnu (bar jednu!)
    kolumnu. To nam je veoma potrebno.

    • Avatar
      Бранислав Г. Ромчевић

      У границама могућег? А где је “Нека буде што бити не може!”? Ама, јесу џабе кречили!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *