СУМРАК ЛИБЕРАЛИЗМА

Светски поредак настао крајем 20. века и идеолошком победом глобалистичког неолибералног Запада, с почетком овог столећа несумњиво улази у фазу свог реструктурирања, с тенденцијом преласка и у терминалну фазу декомпоновања. Ера светског Pax Americana који је почивао на три стуба доминације – војном, политичком и економском преимућству – праћен идеолошким неолибеларним оквиром улази у доба постидеологије и период идеолошког вакуума. Из тог вакуума и хаоса који сваки преломни период људске историје доноси, отвара се прилика да суверени народи створе нови ред и нову структуру међународних односа

Друштвено-политички процеси и геополитичка кретања с почетка 21. века деконструисали су заблуду и својеврсну религијску конструкцију и тезу Френсиса Фукујаме о „крају историје и последњем човеку“. Овај амерички филозоф, јапанског порекла, 1992. године славодобитно је пророковао да ће с пропашћу СССР-а и комунизма, као идеологије која је била главни такмац либералном делу света, људска историја доћи до свог краја, с обзиром на то да више неће бити главног извора сукобљавања и идеолошког надметања. По његовом схватању, свет је требало да уђе у доба благостања у којем влада неолиберална парадигма у свим сферама друштва, политици, науци, култури… Последњи човек требало је да буде човек лишен свих традиционалних образаца и ослобођен свих владајућих друштвених норми, којем ће „његова воља бити једини закон“. На таквој идеолошкој основи стваран је један нови светски поредак, заснован на научном секуларизму и атеизму, потрошачком менталитету, лишен осећања за историју, традицију и органску повезаност умрлих, живих и нерођених који је топио и претварао народе и нације у једнообразну масу атомизованих појединаца.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *