СТРАХ ДУШМАНЕ МИРИ

Страх је урођена особина и зато је са њим лако циљеве, ако уопште постоје, остваривати. Једино се не зна ко се више плаши. Да ли они који страх подстичу или они које треба уплашити

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

СТРАХ ЈЕ ЛИЧНА ИМОВИНА Страх се шири од колевке па до гроба. Док сте мали плаши вас Бабарога. С њом барабар се крећу и остале караконџуле, бауци, вештице, демони, букавци, вампири, вукови, здухаћи, зле виле, дрекавци, некрштенци и остали ђаволи. Нема тог јунака који може набројати све називе иза којих се нешто страшно ваља.
Како дете расте, тако расте и страх. Нема више Бабароге, нит се свако плаши мрака, али страх не нестаје. Јављају се нови, или стари страхови само под другим називима. Страх од школе, пропитивања, лоших оцена, родитељских прекора, полагања испита, запошљавања, доношење одлука, женидбе и удаје, стварања породице, болести стварних или умишљених. Брзо те „старе“ страхове заборављамо и окрећемо се „новим“: губитку посла, здравља, новца, старости и овоземаљског краја. Тако је бар записано у народној традицији и то не само Срба, већ свих народа на овоземаљској планети.
Страх није својина ниједног народа, ниједне заједнице. Он је искључиво власништво сваке живе особе под небеском капом. Страх је лична имовина с којом свако од нас располаже по сопственом нахођењу. Једноставно, страх припада свима, и нема особе од јужног до северног пола, од најсиромашније до најбогатије, од најружније до најлепше која неког страха нема. Богу хвала кад је у питању страх – сви смо једнаки.

ПОЧЕТАК МУДРОСТИ У Речнику, Лујо Бакотић страх је дефинисао:осећај узнемирености и губљења владања самим собом пред неком опасношћу, или на саму помисао да се појави нека опасност; (Београд, 1936)
Наука је у књиге записала: „Страх се сматра нормалном реакцијом на ситуације које заиста прете очуваности организма“ ( Драган Крстић, Психолошки речник, Београд 1988).
У светим књигама, старозаветним и новозаветним, страх се помиње на многим местима. Он може бити страшан, али и ослобађајући. Страх Божји је почетак мудрости (Пс. 110,10); он је потребан да се не би бојали људи (Лука.12,4) су неки од записаних савета, како се са страхом носити.
Може ли се од страха утећи питање је на које народна предања сачувана у причама, песмама и пословицама немају изричит одговор. Ево неколико из мноштва народних пословица: Страх душу чува; Страх је изнутра шупаљ, а споља га нема; Страх образ каља;Страх кости ломе; Страх душмане мири; Страшљиви дома долазе, а јунакова мајка прва закука;Плашити се и од своје сенке;( народне пословице, Архив Србије,2018).
У народним пословицама из Драгачева, Чачка и околине, које је забележио протојереј Милисав Д. Протић, казују се и ове: Страшљив прети, нејак плаче а јунак трпи; Страшљивцу ни Бог не помаже.
Зато је човека било које доби и образовања лако плашити, страх утеривати. Страх је, бар мени се чини, урођена особина и зато је са њим лако циљеве, ако уопште постоје, остваривати. Климатске промене, вируси, поплаве, земљотреси, глад, ратови, санкције, несташице свега и свачега, борбе против диктатуре и комараца, само су изговори за манипулацијом људима. Једино се у смишљеним преварама не зна ко се више плаши. Да ли они који страх подстичу или они које треба уплашити?

ЕТО ВУКА Узајамна веза између плашитеља и уплашених неодољиво подсећа на народну причу о дечаку чобанину и вуку. Његово викање из досаде Ето вука, претворило се у несрећу кад се вук појавио. Чобанин је мали дечак, али какво ми оправдање можемо пред собом и својим потомцима изрећи, ако дозвољавамо да нас свако, према свом нахођењу и из свог страха, плаши. У страху јесу велике очи, али сем страха Господњег других страхова не ваља имати.
На Светој литургији у вери православној свештеник позива вернике да приступе Светом причешћу речима: Са страхом Божијим и вером приступите, а верујући одговарају: Благословен је који долази у име Господње, Бог је Господ и јави нам се.
Браћо Срби и сестре Србкиње: Верујте, страх ће проћи и све ће добро бити!
Молимо се за српске хероје, Радована Караџића, Ратка Младића, Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Памтимо страдање српског дечака Слободана Стојановића. Будимо уз Анри Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Сачувасмо светиње у Црној Гори. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *