Политички експлозиван сибирски гас

Како се „носити“ с Доналдом Трампом и Владимиром Путином у исто време, лидерима чије су позиције посве различите: док амерички председник несустало држи на нишану Немачку и „бруталном претњом санкцијама“ покушава да у последњи час спречи довршење „Северног тока 2“, Немци користе проблематични „случај Наваљни“ изнова за драстичну политичку и медијску сатанизацију руског шефа државе

Ни моћним Немцима није лако да ратују на два фронта, и кад се то чини (само) политичким и неизбежно медијским „оружјем“. Поготово ако се „ратује“, као у овом случају, са два тако „страшна противника“. Најмоћнијег човека света Доналда Трампа (ова „титула“ је, по правилу и традицији, увек резервисана за председника САД), од којег се очекивало да буде (опет по правилу и традицији) пријатељ и савезник. И такође моћног лидера Русије Владимира Путина, који је, од „стратешког (и поузданог) партнера“, наједном претворен, у медијској и политичкој интерпретацији, у „опасног човека“.
Иако наизглед опречних интереса и намера, чини се у арени (опет привид), та два човека су се, парадоксално, нашла готово на истој страни у случају који подиже политичку температуру у Берлину до усијања, кад је несрећни Алексеј Наваљни од руског постао „немачки пацијент“. (Само узгредна асоцијација на чувени филм „Енглески пацијент“ из 1996, романтичну ратну драму и мистерију.) Доналд Трамп се, наиме, није изричито и без ограда прикључио беспоговорним немачким оптужбама на рачун Кремља (прецизније и директније: Путина) да се у случају Наваљни ради о покушају ликвидације тровањем.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *