Педагошке заврзламе

Школа и корона

Низ донетих мера како би се предупредила пандемија у школама, предмет су бројних полемика у јавности, уз страх да се образовне установе могу претворити у жаришта вируса и поново у већој мери угрозити становништво

Сурова пошаст вируса корона што језди светом пореметила је све друштвене токове, преусмерила понашање и одредила мере заштите и безбедности. Први на удару били су деца и ђаци јер, иако нису спадали у најризичније групе, због своје живахности, покретљивости, али и смањене опрезности представљали су потенцијалну опасност као преносиоци заразе. Зато су школе прве затворене, деца препуштена на одговорност родитеља, с низом препорука у понашању и мерама предострожности. И тако шест месеци.
Од земаља Европске уније Немачка је међу првима спровела повратак ђака у школе у једној од покрајина. У овој држави је и иначе правило да се не распуштају све школе у исто време, тако да је ове године настава почела прво у покрајини Мекленбург – Предња Померанија. Часови се тамо реализују у учионицама, али уз забрану физичког контакта – поздрављања руком, додиривања лица или предмета у школи као што су гелендери – а дезинфекција ће се вршити чешће него што је уобичајено. Ученици су одвојени у веће групе разреда који не би требало да се „мешају“, односно сусрећу, па су подељени у смене. Ова покрајина најавила је да има спремне моделе и онлајн-наставе, али да се надају да ће то бити изузетак, а не правило.
Данска се пак определила за модел „балончића“, који се сматра једним од најбољих за ову ситуацију а сличан је ономе што су усвојиле и српске власти. Идеја овог приступа јесте формирање „заштитних балончића“, тј. мањих група од по 12 ученика које ће бити потпуно одвојене од других током наставе, на игралиштима, за време ручка и осталих активности. На тај начин би се спречило неконтролисано ширење вируса међу целом школском популацијом, а уколико дође до заразе, школе ће моћи да изолују само одређену групу док остали могу да наставе с радом.

СРПСКИ СЦЕНАРИО И у Србији је за више од 700.000 ученика основних и средњих школа 1. септембра почела нова школска година. Наравно, опет уз низ мера предострожности како би се како-тако задовољиле потребе и образовања и заштите од преношења вируса. Па ипак родитељи, наставници и професори и даље страхују да школе могу постати потенцијална жаришта пандемије јер је тешко осигурати да се ђаци, они млађи нарочито, стриктно придржавају мера предострожности (на страну што их ни многи одрасли не поштују).
Иако је недавно један првак побрао бројне симпатије на друштвеним мрежама када је ТВ новинарки рекао да „стави маску на нос“, већ првог септембра, у самом старту школске године, страхови су се показали оправданим јер се у једној београдској основној школи у насељу Железник појавио ученик позитиван на ковид-19, после чега је читаво одељење отишло у самоизолацију и прешло на онлајн-наставу. Родитељска несмотреност ће изазвати одређене санкције, али су остале слутње да овај пример сигурно неће бити једини. Расцеп између нужне потребе за образовањем деце и страха који изазива пандемија скоро да је непремостив.
Због епидемије и школска година ће изгледати доста другачије, што је нагласила и заменица директора Института „Батут“ др Дарија Кисић Тепавчевић, и објаснила у којој ситуацији би се могло десити да образовне установе буду затворене: „Пратиће се епидемиолошка ситуација на дневном нивоу. Када је реч о затварању, то ће пре свега бити индивидуално, од колегијума школе, па на нивоу земље, пратиће се сваки растући тренд оболевања са показним ширењем, ако се то деси.“
Када је у Србији због епидемије вируса корона уведено ванредно стање 15. марта, главни проблем је била организација учења на даљину. Све је решавано у ходу и за свега неколико недеља смо се навикли на нови начин рада. Ипак, постојале су одређене мане због којих је било јасно да онлајн-учење не може заменити наставу у школи. Чим се завршила претходна школска година, почеле су припреме за следећу, јер су били могући разни сценарији. Помињао се и уобичајен полазак у школу, али је фокус остао на усавршавању онлајн-наставе. У току лета су се снимали часови за РТС платформу у циљу да се настава реализује што квалитетније и уз што мањи ризик по ученике и наставнике.
Да су се основци ужелели школе, показује и анкета Министарства просвете, науке и технолошког развоја, која је показала да се само 3,7 одсто ученика определио за наставу од куће. Изјашњавање родитеља и ученика било је за први и други циклус образовања. Када је о малим ђацима реч, 3,1 одсто њих, од првог до четвртог разреда, определило се да наставу прати од куће, док се у другом циклусу за тај вид наставе изјаснило њих 4,3 одсто.
У ствари, родитељи махом нису за онлајн-наставу. Иако интернетом циркулишу многе петиције за бојкот овог вида школовања деце, јер се родитељи плаше да се поново баце у улоге наставника, педагога и психолога, ипак највећи страх очева и мајки је да њихови најмлађи неће довољно добро савладати градиво на овај начин.
Пандемија је донела нова правила, па ће тако часови за све трајати 30 минута, а наставу у учионицама свакодневно ће пратити само ђаци од првог до четвртог разреда основне школе. Виши разреди и средњошколци ће комбиновати одлазак у школу и учење од куће, у зависности од могућности образовне установе. Распоред часова писала је свака школа за себе, па ће, у зависности од образовне установе, старији основци и средњошколци имати часове у учионицама сваког другог дана, смењивати се испред телевизора сваке друге недеље… Такав систем још није испробан у Србији и поставља се питање какве ће то последице оставити.
Некадашњи директор Математичке гимназије у Београду Срђан Огњановић сматра да је тај приступ далеко од оптималног и да ништа не може да надокнади наставу уживо, али напомиње да све зависи од тока епидемије. „Ако се епидемија настави и окупљања буду забрањена, то је једино решење. Свакако да је много боље да постоји нека настава, него да је уопште нема“, истакао је Огњановић за „Спутњик“ и додао да настава преко интернета нарочито није ефикасна за основце, јер им не држи пажњу.
Стручним упутствима за организацију васпитног рада у основној школи прописано је да одељења са више од 15 ученика буду подељена у две групе, које ће у различито време имати наставу. Нижи разреди ће имати највише четири часа, а старији основци до пет, док ће за ученике средњих школа бити као у нормалним околностима.
Наводећи да се 97 одсто родитеља у Србији изјаснило да њихова деца похађају наставу у школама, Шарчевић је објаснио да у 38 одсто школа у Србији, првенствено мањих сеоских и школа мањина, неће бити потребе да се одељења деле на групе од највише 15 ученика како би се примениле епидемиолошке мере.
На часовима физичког васпитања више нису дозвољени колективни спортови, а на музичком нема певања. Оцењивање за све предмете врши се искључиво у школи. Такође, родитељи су могли да бирају да ли ће дете учити само путем онлајн-платформи или по комбинованом моделу.
Уз поштовање свих заштитних епидемиолошких мера, од дезобаријера, редовног чишћења и проветравања просторија, ђаци су у обавези да носе маске док се крећу у школи, одговарају, на одморима, док у учионици могу да их скину кад слушају наставу. Наставници и остали запослени треба да маске носе стално.
Деца неће добити нове учитеље и наставнике, без обзира на то што ће се одељења која имају више од 15 ученика делити на две групе. Часове обема групама у трајању од по 30 минута држаће исти наставници, а то ће се уклопити у њихову већ постојећу норму. За физичко, ликовно и музичко учитељима могу припомоћи предавачи ових предмета у старијим разредима.
Наставници неће радити у две смене а учитељ који има четири часа по пола сата има простора да кад започне с првом групом, настави рад и с другом групом. То ће бити исти учитељ који има своју радну норму. Биће активирани и они који су проглашени за технолошке вишкове.

ПРЕКОВРЕМЕНИ РАД ОД КУЋЕ Из просветног синдиката поручују да се у оквиру норме коју просветари имају мора тачно одредити како се и шта ради како би се избегло да се рад од куће претвори у прековремени рад. „Током ванредног стања многи наставници су радили по цео дан и ноћ. То мора да се избегне“, рећи ће Валентина Илић из Синдиката образовања Србије.
На страну што је члан Кризног штаба, епидемиолог др Бранислав Тиодоровић, повратак ђака у клупе описао као велики изазов. „Ја разумем просветне раднике, није им лако сигурно и они су у једној веома тешкој ситуацији, неко ми је реко да ће они после здравствених радника бити најизложенији с обзиром на број ризика, али с друге стране њихова улога и у образовном и у васпитном процесу је назамењива…“, напомиње Тиодоровић.
Е, ту већ почињу проблеми и „лоптање“ са одговорношћу. Почело је већ с маскама које ће набављати родитељи јер Министарство у буџету за то нема средстава. На родитељима је и да деци свако јутро мере температуру пре поласка у школу, мада је нејасно зашто то не би могло да се обавља и у школи (рецимо, послужитељи, чикице и теткице…).
Министарство се углавном определило за спровођење санкција јер, како је нагласио министар просвете Младен Шарчевић, неће се толерисати ни најмање кршење мера. По његовим речима, ученици треба да буду одговорни, наставници још више, а директори највише, јер је на њима највећа одговорност.
Шарчевић је већ за прва три дана наставе сменио три директора – у Београду, Панчеву и Нишу, све због непоштовања мера, мада има назнака да није само то било посреди. Наводећи да свакодневно добија снимке на којима се виде ђаци, па и наставници без маски, Шарчевић је упозорио да ће реаговати на сваки такав случај.
„Просвета је велики систем и ако би се један одсто наставника опустио и кршио мере, то би било 1.300 наставника. Ако би то чинило један одсто ученика, имали бисмо 8.500 недисциплинованих, што је огроман епидемиолошки ризик“, рекао је Шарчевић и нагласио да ће користити све законске могућности да то не дозволи и да не жели да због неодговорне мањине сенка падне на већину која савесно ради свој посао.
Иако је још пре почетка школске године Министарство навело да је спровело детаљно планирање, тешко је отети се утиску да је много шта од набројаних услова испуњено у Србији јер, пре свега, зависи од добре воље ученика, родитеља и просветних радника. Од родитеља који се противе томе што деца морају да носе маске, до оних који истичу да је трошак куповине маски, као и задатак свакодневног проверавања температуре детета неоправдано пао на родитеље.
Главна замерка је ипак недостатак комуникације између родитеља и надлежних образовних институција, услед чега су бројна питања остала неодговорена чак и након што је школска година кренула. У медијима се та питања таксативно наводе. Да ли родитељи који раде од куће могу да рачунају на то да ће њихово дете добити место у боравку? Која је процедура уколико ваше дете чека резултате теста на ковид-19? Зашто није могуће у школама мерити температуру деце? Колико ће лако бити тестирање деце и наставника који су имали контакт с неким ко је заражен? На који начин ће функционисати школе које похађају деца с посебним потребама? Да ли школе имају довољно капацитета да брзо очисте и дезинфикују велике школске површине…?
Највећа опасност лежи у ситуацији у којој свако покушава да сам дође до решења, што још извеснијим чине страх и уплашеност просветних радника, родитеља и ђака. Прво полугодиште нове школске године трајаће до 29. јануара, док ће друго полугодиште према календару Министарства просвете трајати од 17. фебруара до 18. јуна 2021. године. Па, „ко преживи, причаће“.