(Не)намерни пропусти

Косово и Специјални суд

Већ се по ко зна који пут показало да судови иза којих стоји међународна заједница, Запад пре свега, нису у функцији правде већ његових политичких интереса

Тек што је Специјални суд за ратне злочине такозване ОВК почео да се захуктава у свом раду, позивајући све чешће на саслушања многе вође ове злочиначке организације као оптужене или као сведоке (чак су позвани и председник самопроглашеног Косова Хашим Тачи, Кадри Весељи, Фатмир Љимај, а међу последњима и Шемсудин Тачи…), у Приштини се изненада појавила информативна „бомба“ која умногоме може утицати на рад овог суда.

4.000 ДОСИЈЕА Удружење ратних ветерана ОВК-а саопштило је и показало 7. септембра на конференцији за новинаре да је у њихове руке доспело преко 4.000 досијеа из Специјалног суда. Они тврде да су им документа, у којима се налазе имена и адресе сведока и других особа са којима су сарађивали истражитељи Специјалног суда, достављена анонимно. То би, ваљда, требало да значи како они имају симпатизере и пријатеље у Хагу.
Гостујући у телевизијској емисији „Око 7“, секретар Организације ратних ветерана ОВК Фатон Кљинаку испричао је како је пакет стигао у канцеларију ОВК и зашто су одлучили да неке примерке дају медијима. „Довезли су их у пакету и оставили на пријемници. Председник Гуцати, потпредседник Харадинај и ја изашли смо и закључили да не би требало да дирамо пакет јер смо се плашили да се нешто не догоди. Тада смо видели да у њему постоје документи. Случај смо одмах пријавили медијима, јер нисмо никад веровали тужилаштву или међународној правди, па смо желели да обавестимо људе о овом догађају,“ објаснио је Кљинаку.
Оно потенцијално најважније Кљинаку ипак није показао, а то би били подаци о именима заштићених сведока, што би, у ствари, представљало најважнији и најосетљивији део пошиљке. Али је зато нагласио, како би јавност усмерио у другом правцу, да су пронашли комуникацију између Специјалног тужилаштва и тужилаштва Србије у вези са саслушањима сведока која су вођена у времену током и после рата. Кљинаку сматра да су та саслушања у Србији рађена под притиском, а уколико не би сарађивали, постојала је могућност „да би могли бити убијени“.
„Они непрестано комуницирају са тужилаштвом српског окупатора. И не само овај суд, већ и Унмик и Еулекс. Сарађивали су са Србијом како би оптужили бивше борце ОВК. Знамо да се све што Србија истражује ради у одређене сврхе. Тражили смо да то учини локални суд, али посланици су направили велику грешку када су гласали за Специјални суд. Тражили смо измену закона о овом суду због истраге свих ратних злочина,“ навео је Кљинаку.
На питање шта је садржај ових досијеа, он је поновио да су у питању саслушања и комуникације Специјалног тужилаштва са колегама из Србије, који су желели да саслушају неке сведоке. „Они су 2008. године, 2009. и 2015. имали континуирану комуникацију о тим саслушањима“, навео је Кљинаку.

[restrict]

ХАГ БЕЗ КОМЕНТАРА У пакету са, наводно, 4.000 досијеа било је и писмо са поруком да ће ускоро стићи још 7.000 таквих досијеа. Приштински медији су објавили фотографије поменуте документације на којима се види да је махом реч о захтевима Специјалног истражног тима (СИТФ, којег је наследило Специјализовано тужилаштво) за сарадњу и за достављање информација, Београду и Приштини.
Иако из Специјализованих већа нема потврде, Удружење ратних ветерана је такође саопштило 8. септембра да су истражитељи Специјалног суда боравили у њиховој канцеларији у Приштини и том приликом преузели копију ових докумената. Садржај тих докумената је непознат и још увек се не зна да ли су аутентични.
Ту „загонетка“ постаје још занимљивија јер у Специјалном суду (Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво) у Хагу не желе да коментаришу тврдње Удружења ратних ветерана ОВК да поседује документа Специјалног суда, са именима и адресама сведока и других особа са којима су сарађивали истражитељи тог суда. Баш тако је одговорено на упит Радија Слободна Европа (РСЕ) упућен портпаролки Специјализованих већа Ангели Грип: „Немамо коментар.“ И портпарол Канцеларије специјалног тужиоца Кристофер Бенет је одговорио на сличан начин: „Канцеларија специјалног тужиоца не коментарише ово питање.“

НЕМОЋ МЕЂУНАРОДНЕ ПРАВДЕ То само говори какве и колике су се чудне ствари дешавале у вези са покушајима суђења албанским злочинцима. Специјализована већа су четврти суд који покушава да процесуира одговорне за злочине током и након рата на Косову, тачније, од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године.
С обзиром на то да је Косово под јурисдикцијом међународне заједнице, доскора је у њеној искључивој надлежности било и дељење правде на Косову. Најпре је то био Међународни кривични суд за бившу Југославију (МКСЈ), кога су основале Уједињене нације, пред којим је процесуирано пет случајева који су се односили на рат на Косову. Два припадника тзв. Ослободилачке војске Косова су осуђена, док су бивши команданти ове оружане групације а касније високи функционери – Рамуш Харадинај и Фатмир Љимај – ослобођени одговорности. У делокругу Хашког трибунала су били догађаји до краја рата на Косову, тако да није могао да процесуира касније почињене злочине.
Када је у питању процесуирање ниже рангираних лица, на самом Косову био је задужен УНМИК, као мисија УН. Међутим, судски поступци су се одуговлачили јер су, како је истицала тадашња главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте, сведоци били злостављани.
Овде треба поменути један извештај Савета Европског комитета за правне послове и људска права, према којем је међународна администрација „фаворизовала прагматични политички приступ, сматрајући да је потребно да краткорочно промовише стабилност по сваку цену“. Тако је, по речима тадашњег шефа УНХЦР на КиМ Дениса Мекнамаре, створена атмосфера „толеранције нетолеранције“, јер западне владе нису у довољној мери притискале челнике ОВК да се оконча насиље.
Косовска тужилаштва и судови су тек од 2016. године постали надлежни за процесуирање ратних злочина, што, на први поглед, значи да су међународне институције најодговорније зашто је за скоро две деценије донето мање од 20 коначних пресуда за ратне злочине.
Неистражена и некажњена остала су масовна киднаповањима при крају и после рата, баш као и наводи и тврдње о постојању тајних логора на северу Албаније у којима се трговало органима отетих лица. О томе је први писао амерички новинар Мајкл Монтгомери. Наводне доказе је проследио УНМИК-у, који је обавестио Хашки трибунал. Истраге мисије УН а потом ЕУЛЕКС-а о овом случају нису имале судски епилог. О препрекама у доказивању поменутих тврдњи писала је Карла дел Понте у својим мемоарима објављеним 2008. године.
Након тога, специјални известилац Савета Европе Дик Марти спровео је истрагу и 2010. је објавио извештај у којем тврди да је око 500 цивила, од тога око 400 неалбанаца, махом Срба, као и око 100 Албанаца, отето након повлачења српских снага и уласка КФОР-а, те да је део њих пребачен у Албанију у циљу трговине органима. Савет Европе је усвојио Мартијев извештај 2011, затраживши „независну истрагу“.
Напоредо са овим открићима САД и ЕУ све више су наглашавале важност формирања специјалног суда, истичући да косовско правосуђе није у стању да процесуира некадашње лидере ОВК, од којих су неки међувремену доспели на високе функције, а да Еулекс нема капацитета да то учини.
Истовремено, ипак, ЕУ и САД су вероватно имале у виду да би оснивање међународног суда могло да подрије политичку позицију и имиџ Косова, јер је његово право на самоопредељење и проглашење независности дефинисано као јединствен случај (sui generis) јер је „последица репресије Милошевићевог режима која се граничила са геноцидом“. Те је садашњи Специјални суд за ратне злочине ОВК основан као посебно веће косовског суда, а не као ад хок међународни трибунал као у случају Југославије и Руанде. Штавише, тиме је избегнута и могућност да се Мартијев извештај нађе пред Саветом безбедности, што би пак довело до формирања међународног трибунала и омогућило утицај Русије на његов рад.

КОМПРОМИТАЦИЈА СУДА Ето зашто не треба да чуди што у Специјалном суду нема коментара на приштинску ујдурму са документима суда.
Присетимо се да је Специјализовано тужилаштво у Хагу крајем јуна ове године, уочи преговора између Београда и Приштине у Вашингтону, обелоданило оптужницу за ратне злочине и злочине против човечности против председника Косова Хашима Тачија, лидера Демократске партије Косова, Кадрија Весељија и других лица чија имена нису објављена. И то много пре него што ју је судија за претходни поступак потврдио. Судија има шест месеци да потврди или одбаци ову оптужницу, а до данас у јавности ни једна оптужница није потврђена или одбачена. Али, није било ни тог састанка у Вашингтону.
Сада имамо и озбиљан покушај компромитације тог суда, из чијег тужилаштва без помоћи некога изнутра није могло 4.000 поверљивих документа да заврши на вратима Удружења ветерана ОВК.
„Уколико су документа аутентична, постоји реална опасност по живот првенствено за сведоке, а онда и опасност за рад Суда. Уколико је блеф, онда само желе да заплаше сведоке. У сваком случају, штета је учињена,“ рећи ће адвокат и бивши судија Горан Петронијевић ѕа „Спутњик“, изненађен саопштењем Специјалног суда у коме се каже да немају коментар и да су информацију о свему добили из медија.

ЗАШТИТА СВЕДОКА „Сада је све могуће, па чак и да суд привремено, или на дуже заустави рад. Што значи да морају да се предузму озбиљне мере; да се спроведе истрага у суду, а хитно морају да се предузму мере за заштиту сведока,“ наводи Петронијевић.
Суд својим правилником није предвидео како да поступи у оваквим случајевима, што додатно компликује ствари, а Петронијевић сматра да Косово сигурно неће заштитити сведоке. А суд у Хагу је косовски суд, где су тужиоци Американци, и то они који су под контролом бивше америчке адмнистрације.
Заштита сведока је један од највећих изазова још од оснивања Специјалног суда. Управо је то и главни разлог што се овај суд налази у Хагу како би се избегла могућност застрашивања сведока „имајући у виду да се ради о осетљивим питањима и чињеницама да се неки од осумњичених у појединим деловима косовског друштва могу сматрати борцима за слободу“, наводи се у саопштењу Владе Холандије из 2016. године, када је овај суд и формиран.
Према незваничним информацијама, око 400 људи је дало исказ у прилог оптужницама, а њих 30 би требало да се појави са пуним или скривеним идентитетом на процесу у Хагу. Такође, главни сведоци из Мартијевог извештаја, укључујући и поједине припаднике ОВК, наводно су одавно склоњени са Косова у западноевропске земље у којима живе са измењеним идентитетима. Случај приштинских „папира“ све њих доводи у питање. И физички, буквално.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *