КАФКА У ЛОНДОНУ

Слобода штампе и случај Џулијана Асанжа

Пре 53 године је у планинама Боливије, ЦИА оперативац, Кубанац Феликс Родригес дао да се стреља Че Гевара. Американци су послали Кубанца у Боливију да убије Аргентинца. Без суђења, наравно. У овом веку настављају да убијају беспилотним летелицама и маринцима (Осама Бин Ладен нпр). Сада је пред нама, међутим, случај где траже од Британије да им изручи Аустралијанца. Разлог? Дотични је обелоданио ратне злочине и друге криминалне радње. Ако им и ово прође – ко ће и када у свету моћи да дигне глас против Америчког или ког другог насиља?

Почетком септембра ове године је у лондонском суду Олд Бејли настављен поступак против новинара и уредника портала Викиликс, Џулијана Асанжа. Сједињене Америчке Државе траже његово изручење. Запрећена затворска казна је 175 година.
Закон Уједињеног Краљевства не дозвољава екстрадицију из политичких разлога тако да ни чилеански диктатор Аугусто Пиноче својевремено није био изручен Шпанији. Управо због тога, Амерички тужиоци покушавају да докажу да Асанж није новинар већ обичан шпијун и криминалац. Суђење се одвија без уобичајеног присуства јавности. У судници је пет чланова породице и још највише четири посматрача којима је забрањено да праве белешке. На самом почетку рочишта прекршајни судија Ванеса Барицер је изјавила да је 40 људи грешком добило приступ интернет видео линку са преносом тако да ће она то да заустави. Тако су на пример, норвешки ПЕН и Amnesty International онемогућени да прате овај важан правни поступак. Они који су добили приступ седе у бочним собама испред малих монитора и кажу да се дешавања у судници слабо и чују и виде. Многи су одмах и одустали. Главни и одговорни уредник Викиликса, Кристин Храфнсон, на пример.
Најчувенији дисидент на свету, Американац Едвард Сноуден случај овако коментарише: „Судија дозвољава да се тачке оптужнице мењају тако често да адвокати одбране више и не знају шта пише у оптужници… потпуно кафкијански… а све ово су само први хици испаљени у рату против слободе штампе. Ако још један такав метак буде испаљен овај ће се рат водити, не на туђем, него на нашем кућном прагу“.
Доајен светског истраживачког новинарства, Аустралијанац Џон Пилџер пише: „Репортер сам већ 50 година и никада у свом животу нисам видео овако бестидну пропагандну кампању против једног човека. Ово је све чист пример напада на личност и карактер човека зато само што није пристао да се придржава наметнутим правилима игре и који је веровао де је новинарска професија у служби јавности, а не оних одозго.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *