ИЗЛОГ КЊИГЕ

ЗЛОЧИНИ ОКУПАТОРА У ЊИХОВИХ ПОМАГАЧА У ВОЈВОДИНИ 1941–1944: СРЕМ
Фототипско издање из 1945. године
Прометеј и Архив Војводине, Нови Сад

Осим забране књиге о злочинима Мађара у Бачкој и Барањи, била је забрањена и ова, прва књига која је написана после Другог светског рата о злочинима усташа, Немаца и домобрана у Срему у Независној Држави Хрватској. А зашто је забрањена? Када је књига одштампана и била спремна за дистрибуцију, два припадника ОЗНЕ (Одељење за заштиту народа) одузели су целокупно издање и камионом одвезли незнано куда. Никада нико и ништа није рекао о тим књигама. Нова власт КПЈ (Комунистичка партија Југославије) донела је и нова упутства, прописе, законе. У свим местима оснивани су месни одбори, па тако и у Срему. Одбори су добили наређење да попишу жртве Другог светског рата са свог подручја. Службеници месних одбора, су наравно, морали да ураде поверени им задатак, јер партијски надзор је био веома строг. Тако почиње попис жртава усташког, немачког и домобранског терора, последичног геноцида над Србима, Јеврејима и Циганима у Срему. Сви подаци прикупљених пописа долазе у Анкетну комисију за Војводину (Анкетна комисија је имала и Анкетну комисију за Срем, за Банат и Бачку са Барањом) са седиштем у Новом Саду, а касније бивају трајно смештени у Музеј револуције, који се такође налази у Новом Саду. Председник Експозитуре Анкетне комисије за Срем био је шидски Јеврејин, др Корнел Лебл, који се током 1945, трајно иселио у Израел.

Жан Ла Бријер
КАРАКТЕРИ ИЛИ НАРАВИ ОВОГ ВЕКА
Службени гласник, Београд

Све је речено, и ми долазимо сувише касно, јер има више од седам хиљада година како људи постоје, и како мисле…, тако Ла Бријер почиње своје Карактере. Он је, међутим, успео да каже ипак нешто ново, да смело наслика не само људе свога доба него и човека уопште. И зато се овај писац, рођен пре три века, и чувен по једној јединој књизи, и данас радо чита, не само у својој домовини него и ван ње, као један од најживописнијих сликара противречне људске природе. Из овог издања Ла Бријерових Карактера изостављено је последње, шеснаесто поглавље, О слободним мислиоцима. О његовом животу, о његовој личности, не зна се много, мање него и о једном од његових великих савременика. Међутим данашња књижевна публика показује све већу радозналост за биографије писаца, за све појединости из њиховог живота, значајне и безначајне; и отуда се развила читава једна врста дела, такозваних биографских романа, где се, поред поузданих података, дају и мање-више вероватне претпоставке. О Ла Бријеру је тих података тако мало да још нико није покушао да реконструише његов животни роман, који је можда био исто тако занимљив као и роман Молијеров, Ла Фонтенов или Расинов.

Ђорђе Матић
СЕНКЕ НАШИХ ПРЕДАКА, ОТРГНУТО ОД ЗАБОРАВА: ИСТОРИЈА И САВРЕМЕНИЦИ
Порталибрис, Београд

Недовољно знање о најзначајнијим личностима наше културе, симболично или несразмерно обележавање јубилеја за њих везаних, непримећене везе које се ткају између класика и модерних стваралаца – као што је, на пример, веза између песама Дисових и стихова Милана Младеновића – неки су од интригантних мотива којима се бави Ђорђе Матић пишући о историји и савременицима, о најважнијим фигурама националне књижевности, музике, фотографије и сликарства – увек из другачијег, неуобичајеног и новог угла.

Ђакон др Александар Прашчевић
ДИЈАЛОГ ИЗМЕЂУ ПРАВОСЛАВНИХ ХРИШЋАНА И МУСЛИМАНА НА БАЛКАНУ
Издавачка фондација Архиепископије београдско – карловачке Српске православне цркве, Београд

Четири научне монографије ђакона др Александра Прашчевића на тему „Дијалог између православних хришћана и муслимана на Балкану“ објављене на енглеском представљају исцрпну и свеобухватну историју доприноса поглавара, архијереја, свештеног и монашког клира Српске православне цркве дијалогу с поглаварима и представницима исламских заједница у периоду од 1920. до 2009. године.
Захваљујући овом научном труду, напомиње главни и одговорни уредник Издавачке фондације СПЦ – Архиепископије београдско-карловачке Зоран Вучић, читаоци у иностранству ће имати прилику да се упознају са напорима Српске православне цркве у очувању мира и суживота са муслиманима на Балкану кроз свеобухватан и жив дијалог упркос тешким историјским околностима.
Научни допринос развоју истраживачког пројекта ђакона др Александра Прашчевића, написаног у склопу постдоктората на Теолошком факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, дали су угледни универзитетски професори, иначе познаваоци међуверских односа, ислама и историје муслимана. Научни руководилац тог пројекта је проф. др Ангелики Зјака са Теолошког факултета Аристотеловог универзитета у Солуну, а рецензенти су проф. др Дарко Танасковић, проф. др Драган Симеуновић, проф. др Мирољуб Јевтић, муфтија Мевлуд еф. Дудић, протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, проф. др Бранко Ракић, протојереј проф. др Срђан Симић, виши научни саветник др Александар Раковић, др Атанасије Атанасиадис и проф. мр јеромонах Исидор (Јагодић).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *