Демократија и национална мудрост

Истинска демократизација Црне Горе као услов националног ослобођења и стабилности

Oднос према режиму Мила Ђукановића од стране разних друштвено-политичких кругова у Србији одличан је показатељ њиховог става према, макар формално, сопственом народу али и демократији. По правилу су Ђукановића подржавали и подржавају они који ниподаштавају Србе и њихове националне интересе иако се лажно представљају као заговорници грађанских вредности (који, када су то искрено, никога не угрожавају на тај начин). Нећемо се сада бавити и онима који индиректно подржавају Ђукановића, нападајући наше верске или политичке чиниоце у Црној Гори, уз перверзна образложења да нису довољно национални у српском смислу. За предстојећу причу битно нам је стављање фокуса на отворене „милофиле“.

НАТО ЛОБИСТИ И МИЛО Они који су то до јуче били склони Ђукановићу јер су пре свега НАТО лобисти а он је црногорски брод усмерио ка евроатлантској луци, више се много не баве Милом. Као наводно „разумног политичара“ бранили су га од патриотске јавности Србије и учествовали у његовој кампањи у Црној Гори а сада су га напрасно заборавили. Очито су њихови геополитички ментори добили довољно чврсте гаранције да нова црногорска власт неће покретати питање евроатлантског статуса своје земље (што је и паметно јер је у Црној Гори пре свега битно да наш народ добије већи простор за национални опстанак). Тако је, изгледа, Мило пуштен низ воду јер је његова одбрана сада тешка и неизвесна.
Стога су се НАТО пропагандисти у Србији посветили другим пословима, на пример величању тзв. Вашингтонског споразума и нападима на Русију. При томе тврде да им је битно да се најбоље заштити српски интерес. Нису они, као, проамерички настројени ни због чега другог већ зато што је то добро за Србију. Но, колико је стварно тако лако је сагледати ако се подсетимо шта су до јуче говорили и писали о Ђукановићевом режиму који је свим силама радио на затирању српских корена Црне Горе и још идентитетски свесног нашег народа у тој држави. Ради се, углавном, о обичним преварантима којима није стало до свог народа. То што је у црногорском контексту сада прагматично да се помиримо са НАТО судбином, не значи да промотoри тог пакта који су до јуче били уз Ђукановића нису олош (част изузецима који нису тако поступали).

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *