ЗАБАВА: ПАНИКА И СТРАХ ТЕЖАК СТО МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА

Последице пандемије короне у филмској и телевизијској индустрији

Још увек присутна пандемија короне је и у индустрији забаве и свим директно или посредно за њу везаним пословима (вредним преко сто милијарди долара) унела пометњу, страх од будућности и свест да смо на рубу трајних промена, како сада изгледа, нагоре!

Таман када су се све благодети глобализације угодно посадиле и у свет културе, огранак филмске и телевизијске забаве, када се чинило да је све идеално, лагодно, једноумно, без непредвидљивих таласања, национално-расно-полно-сексуалних узнемиравања, вређања или дискриминисања, када су сви, изгледало је, научили етикецију глобалистичке елите, десила се корона. За само неколико месеци показало се да су све поменуте наметнуте „вредности“ новог, а сада, очигледно, већ старог, поретка биле лажне колико и новац, огромни новац, који се захваљујући њима уредно и обилно сливао у корист господара света. Болест и страх од болести показали су да вредности не постоје, чак ни човечност у коју смо се толико уздали тврдећи како је она у бићу свих нас и само чека прави, онај најважнији моменат да се испољи и да као у јефтиним холивудским сапуницама победи свако зло. Пандемија вируса корона показала је да је свет одавно пре ње лишен тих вредности, да је убијен злом „здраве капиталистичке утакмице“, која је за добробит поменутих господара претворила људе у бездушне звери што се узајамно прождиру зарад голог опстанка. Многе су области привреде, па самим тим и живота, девастиране вишемесечним затварањем људи и послова, односно њиховим ограниченим или потпуно измењеним режимом рада. За неке неће бити повратка на старо. За многе, заправо, јер је реч о ланчаној реакцији која ће мењањем појединих сегмената битно, лоше, утицати на остале. Немогуће је предвидети како ће свет изгледати у најближој будућности, а камоли у некој вишегодишњој пројекцији наше цивилизације.

Посрнула исцелитељска улога уметности

Кажу, одувек су мудри и просвећени међу нама то говорили, да је улога уметности, у најширем могућем распону тумачења тог појма, огромна у лечењу света од свих пошасти и сваковрсних људских страдања. И били су у праву. До данашњег времена. Годинама пре короне, међутим, глобализација и њене „вредности“ учиниле су све да се просветитељска мисија културе претвори, као и све друго уосталом, у своју супротност. Култура је наставила да буде алат, оруђе и оружје. Али у супротном смеру. Све вредности које су биле ослонац људске душе окренуте су наопако и постале су мана, а доба ријалити културе и тзв. социјалних мрежа, које заправо никога не социјализују, бар не на онај прави, неопходни начин, те таблоидног новинарства, лажних вести и историја, орвелијански су све обрнули и ту нову „невредност“ прогласили за напредни искорак у коначном ослобађању човека од стега превазиђених времена и непријатног морала његовог. Култура је такође почела да броји паре и да се вреднује искључиво тим аршином. Одавно се више не пита, не помиње и не узима у било какво вредновање уметничка, садржајна и интелектуална вредност неког филма већ је прво питање колико је зарадио. И у том обиљу безвредних, до очајања истоветних репетиција ништавила које се потура као данашња филмска уметност једина, односно једина могућа, препорука за „уживање“ у таквом делу је његово комерцијално место на топ-листама. Не би ли се побољшала и олакшала позиција на тим листама наводно скупоцени филмски производи су добили модерна светилишта за конзумирање у виду мултиплекса. Системи биоскопа које држи неколико компанија су свуда потпуно исти, опредељени за черупање посетилаца, њихово преждеравање ђубре-храном и ђубре-филмовима које перјанице глобалистичко-фашистоидне управе врлог новог света потурају као ремек-дела, а кроз њих гебелсовски инсталирају нове „вредности“ не само уметничке већ и оне суштаствене људске. Али, авај, пандемија је затарабила пропагандне мултиплекс храмове „филмске уметности“ и довела у питање чак и њихов опстанак, односно, посредно, опстанак читаве филмске индустрије. Немогућност да се ради на терену као некада, свакако више не у истом обиму и истој брзини, озбиљно погађа и стварање нових, чак искључиво студијских дела из ТВ продукције па је питање опстанка постало присутно у читавој индустрији забаве.
У току је, иначе, ваљда баш зато, велики притисак да се пошто-пото, и то што пре (код нас се помиње први викенд у септембру!) отворе биоскопи, односно да се скоро полугодишње њихово затварање, које је довело у питање цео систем конзумирања забаве вредан десетине милијарди долара на светском нивоу, коначно прекине. Опстанак тог система је постао императив без обзира што епидемија нити је побеђена, штавише не јењава, нити је немогуће предвидети шта ће се догађати на јесен, а камоли касније. При томе власници мултиплекса инсистирају да се не уводе мере ограничавања броја посетилаца (као што је била идеја, мада и у том случају само као препорука, када је реч о позориштима!?) јер им се, као, у том случају не би исплатило да поново отворе врата својих дворана. Занимљиво је да је код нас, рецимо, прошла година била најуспешнија од када послују мултиплекси! А кинески ланац оваквих биоскопа је преузео светски примат када је реч о висини зараде чак и у поређењу са америчким мултиплексима. Иначе, кинески народ се изгледа толико одушевио западним начином конзумирања филмова да је с повећањем стандарда током последњих десет година удесетостручио годишњи број гледалаца поставши ван америчког друго најуносније тржиште за дистрибуцију такозваних бокс-офис хитова.

Угрожени уносни биоскопски приходи

Занимљиво је и да је пре пандемије на свим другим тржиштима биоскопска забава почела да јењава у односу на конзумирање филмова на нове, једноставније и пре свега јефтиније начине. Путем онлајн-понуде пре свега и то без обзира да ли је реч о стриминг платформама или кабловској понуди. Узгред, а последично томе, драстично се смањио просечни боравак филма у биоскопима. Неки филмови су добили тек по неколико дана или највише седмицу за свој биоскопски живот како би се што пре проследили у онлајн-понуду. И баш је то као процес који се увелико одвијао и пре короне постао излаз за дистрибутере у току затварања биоскопа. Мада, ипак, не довољан. Јер и даље је биоскопски приход изузетно уносан. О каквом је послу реч илуструје податак да су светски биоскопи прошле године зарадили чак 42 милијарде долара, што је највећа годишња зарада у историји! Јесте да је то тек трећина онога што је филмски бизнис зарадио прошле године (136 милијарди долара), али је ипак изузетно значајна сума да би могла да буде амортизована тек тако. Био би то губитак са несагледивим и за значајан део тог сектора катастрофалним последицама уколико би биоскопи морали да остану затворени. Отуд је притисак на свим тржиштима да се што пре отворе без обзира на евентуалне здравствене последице изузетно велики. У том су сектору, попут оног коме припадају музеји и уметничке галерије, забележена масовна отпуштања. Само Холивуд обезбеђује преко два милиона радних места организованих у скоро пола милиона фирми разних величина и области деловања у Сједињеним Државама. Тај број не може бити саниран и с катастрофалним утицајем би изазвао негативне последице и на разним другим странама у америчкој, па и светској привреди задуженој за рад у индустрији забаве. Тек сада се заправо види да је заиста реч о правој индустрији са огромним улагањима и изузетним зарадама. Индустрији од које директно зависи опстанак милиона људи широм света. Највише у САД.
Будућност у филмској индустрији после пандемије је, дакле, тренутно веома црна. Не само да ће обустава рада у делу дистрибутивног циклуса оштетити тај сегмент посла већ ће се последично прелити и у производни пошто ће тако драстично смањење прихода довести до мањих улагања у нове пројекте, самим тим и у њихов број, па и квалитет, односно комерцијалност. Могуће је да ће део губитака бити амортизован даљим ужурбаним развојем онлајн-понуде, посебно развојем 5Г мреже која омогућава драстично веће брзине интернета захваљујући којима ће преузимање филмова и у најквалитетнијој резолуцији бити мерено секундама. А то ће свакако омогућити даље ширење стриминг платформи и појаву нових ривала „Нетфликсу“ и његовим актуелним следбеницима. То би могао да буде спас за део овог посла, али ће проблем затворених мултиплекса иницирати трајни колапс у најпре америчкој индустрији забаве. Чак и ако би се у потпуности прешло на интернет дистрибуцију, што је и даље немогуће, а можда и никада неће бити могуће, то не би помогло спасавању Холивуда, чији су велики студији и пре пандемије били у највећој кризи од када постоје иако су поменути подаци о питању годишње зараде говорили супротно. Да је тако, доказује и чињеница да су највећи холивудски студији последњих година на тржиште избацивали три до четири пута мање нових наслова него у претходним деценијама. Уколико се настави убрзани напредак нових технологија и сасвим другачијих приступа у начину конзумирања филмова који су већ присутни и у некој мери доступни (виртуелна реалност, вештачка интелигенција), уз техничку подршку која је такође већ ту (5Г мрежа и њено даље усавршавање, повећање капацитета компјутера), мултиплекси би могли и без короне да постану далеко мање комерцијални, а можда у неким каснијим годинама и превазиђени. Како год, пандемија короне је и у индустрији забаве и свим директно или посредно за њу везаним пословима унела пометњу, страх од будућности и свест да смо на рубу трајних промена, како сада изгледа, нагоре! Мада, можда пандемија короне и учини повољан помак у овом послу. Можда је сада оволико лоше да би сутра било боље?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *