Таласање у Источном Медитерану

ОПАСНОСТ ОД СУКОБА ГРЧКЕ И ТУРСКЕ

Ако је претварање цркве, потоњег музеја Аја Софије у џамију представљало симболичку парадигму политике Турске 21. века, онда је намера да се отпочну истражне радње у спорним водама Источног Медитерана фактичка еманација Ердоганове неоимперијалне агресивне политике. Ових дана свет је очевидац да је турски председник бацио све карте на сто – његов штих се сада зове „Оруч Реис“

Најмодернији истраживачки брод намењен за подводна испитивања, поринут 2017. године, већ недељама изазива оштре дипломатске реакције широм Старог континента због задатка који му је поверен. Његова пловидба има за циљ да испита колика су налазишта нафте и гаса недалеко од обала грчког острва Кастелоризо, које се налази на само неколико километара од југозападне обале Турске. Реч је о једном од читавог појаса грчких острва која су близу турске обале и која су један од извора трајне нестабилности и спорења у грчко-турским односима још од завршетка Грчко-турског рата 1922. године.
Спорење има своју правну димензију, јер се сукоб заснива на различитом схватању међународног морског права, тј. Конвенције Уједињених нација о праву мора и то у оном делу који регулише појмове као што су „континентални појас“, „територијалне воде“, „искључива економска зона“ и сл. Турска сматра да се концепт „континенталног појаса“ не може примењивати на острва, те да се на њих могу примењивати само норме које дефинишу да се око острва може створити гранични појас у ширини од шест наутичких миља (из тог разлога Турска није потписник наведене конвенције УН), док Грчка сматра да се територијалне воде могу проширити до 12 наутичких миља. Две стране се споре и око појма „континенталног појаса“, дефинисаног као простор од 200 наутичких миља који даје државама овлашћење да у том реону имају искључива економска права као што су истраживање, контрола и експлоатација природних ресурса.
И док Грчка сматра да се „континентални појас“ рачуна од сваког острва понаособ, Турска је на становишту да се „континентални појас“ може дефинисати само у односу на матично копно, дакле копнени део Грчке. Наведено различито поимање права мора је у турском парламенту 1995. године чак проглашено за casus beli, тј. тада је Турска прогласила да ће било какав потез Грчке у циљу проширења својих морских граница сматрати за објаву рата. Стога је мисија турског истраживачког брода озбиљан тест за постојање међународног морског права, али и за међународно-правни поредак уопште.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *