ПРОМИС – ЛУДОМ РАДОВАЊЕ

Пише Филип Раке Вукајловић

У организацији и вођењу високог школства, научних истраживања, и у култури Србије влада хаос и анархија последњих деценија. Иако је већина незадовољна таквим стањем, нема осмишљених покушаја да се ствари промене набоље. Сведоци смо да се спроводе увезени „реформски“ експерименти, све један гори од другога

Хаос и неразум, којим смо окружени у систему националног образовања, науке и културе, најбоље је описати конкретним примерима из праксе, помоћу лако проверљивих чињеница у вези с недавним конкурсом за научне пројекте младих који је, под називом ПРОМИС, организовао и спровео Фонд за науку Републике Србије (ФНРС). Почетком марта објављени су резултати тог конкурса, којим је 59 истраживача, наводно младих и изврсних на почетку каријере што обећава да ће у свему бити успешна и друштву корисна, добило у средњем по приближно 170.000 евра да, на челу тимова по свом избору (до шест истраживача), у следеће две године спроведу у дело предложене пројекте. Највећа вредност појединачног двогодишњег пројекта је била 200.000 евра, а теме су могле бити из свих области природно-техничких и друштвено-хуманистичких наука и уметности. Подељено је укупно девет милиона евра. За ова додатна средства је било пријављено десет пута више пројеката (око 600).
Само за последњих десет година на научна истраживања у Републици Србији потрошена је најмање 1,5 милијарда евра, а да нико није озбиљно проверавао шта је добијено од просечно 12.000 годишње финансираних истраживача, и коме је то и зашто било потребно. Уместо да ресорно министарство одавно организује и спроведе такву свеобухватну проверу вредности добијених резултата и људи којима располаже, све симулације бурне делатности, нерад и неукост државних секретара и министарских помоћника неколико последњих влада су затрпани новим лошим законима донетим крајем 2018. године („О науци и истраживањима“ и о „Фонду“).

ЗНАЊЕ ИЗ КРЕДИТА На овом месту није наодмет рећи да се у Србији све време за науку издвајао релативно мали проценат бруто друштвеног производа (БДП). Углавном је то било негде између 0,3–0,4 посто. Тај новац је одлазио на буџетско финансирање поменутих 12.000 истраживача по многобројним научним институтима и државним факултетима Србије. То је стварно недовољно за организовање квалитетног научног рада за толико истраживача. Лако је видети да су добитници/победници ПРОМИС конкурса остварили огромну компаративну предност у поређењу са осталом научном сиротињом која је остала без таквих пројеката. На овом степену друштвеног богатства и стања економије, питање је да ли има три млада човека, толико изузетна и вредна, да би им требало дати по 200.000 евра да за две године, са још четири до пет људи које они одаберу, реализују своје изузетне идеје. У оквиру ових пројеката виће финансирано 320 људи, што представља свега 2,6 посто од укупног броја сада финансираних истраживача и за њих је, имајући у виду БДП земље, одвојен енормно велики новац. Средства за овај конкурс, као и за још неке прошле и будуће активности ФНРС-а, обезбеђена су задуживањем код Светске банке новим кредитом од 48 милиона долара: „за развој Србије, заснован на знању и иновацијама“. Све се то ради пошто је у последњих десет година потрошен кредит од 420 милиона евра, наводно подигнут за науку, а да је од њега у праву науку отишло мање од 10 процената позајмљеног новца!
Простор за овај чланак нам дозвољава да само побројимо неке драстичне нелогичности у расподели ПРОМИС пројеката, а које потпуно искључују једнаке услове и фер утакмицу за све учеснике конкурса јер је већину „срећних добитника“, поред слабе научне компетентности или престарелости, сувише често могуће повезати с одређеним особама у руководству ФНРС-а, или с људима добро позиционираним у хијерархији важних образовних и научних институција.
Проверу на пристрасност најлогичније је започети од ФНРС-а и његовог руководства. Пре свих од младог в. д. директора Фонда Милице Ђурић Јовичић. Користећи опште познату чињеницу да она потиче са Електротехничког факултета Универзитета у Београду (ЕТФ УБ), лако је било наћи да је три пројекта отишло на ЕТФ, од којих су двојица добитника потекла из истог гнезда у коме се „испилио“ и овај млади директор, док је трећи добитник њен 36-годишњи колега, директор Центра за промоцију науке. Укупна вредност ова три пројекта је: 423.949,03 евра. Поређења ради, напоменимо да је највећи и најстарији национални научни институт у Винчи, који има више од 700 запослених и 345 доктора наука, „освојио“ само један биолошки пројекат од 196.556,95 евра. Ако је све било поштено, а Институт „Винча“ прошао овако јадно, онда би требало предузети хитне кораке да се он одмах затвори.
Није никаква тајна да је за постављање директора ФНРС-а, поред бившег ректора електротехничара, најзаслужнији један његов блиски пријатељ и истакнути академик који је, како кажу зли језици, „заједно са својом супругом (професором ЕТФ-а) одгајио и васпитао овог директора“. Разматрање радова ових електротехничара, после неких недоумица и краћих дилема, сигурно доводи до необичног открића да је пројекат „освојила“ и 44 године стара ћерка тог академика и супруге професорке ЕТФ-а. Ова средовечна особа студирала је више од шест година Факултет за физичку хемију (ФФХ) УБ, и додељено јој је преко 130.000 евра за пројекат који треба да се бави терапијом и дијагнозом обољења рака помоћу протеинског хидрогела. Да ли случајно, или због блиских другарских веза с директором ФНРС-а, на ФФХ УБ одоше још два ПРОМИС пројекта. Укупна инкасирана сума ФФХ-у је 410.335,76 евра. Интересантно је и да су пројекте добила два продекана ФФХ-а, а да је трећи добитник особа која 2015. није прошла на избору за доцента у својој 32. години, да би у 37. истрчала на терен, као изузетна млада нада у звању вишег научног сарадника, и у трку покупила више од 180.000 евра на ПРОМИС рулету.

НОВОСАДСКО ЧУДО Права „сибирска магнетна аномалија“ огледа се у невероватно великој бројности одобрених пројеката који одлазе у „научну провинцију“, у Нови Сад. Ова аномалија се лако може објаснити чињеницом да је председник Научног савета ФНРС-а академик САНУ Стеван Пилиповић, Новосађанин са Департмана за математику и информатику Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду (ПМФ УНС). На ПМФ УНС је отишло седам ПРОМИС пројекта у укупној вредности од безмало милион евра.
На Пилиповићев Департман отишла су два пројекта, од којих је један дат особи старој 34 године која се буквално гушила у пројектима, а на разноразним стипендијама је до 2019. године провела више времена у иностранству него у Новом Саду, а бави се кинетичком теоријом гасова са укупно 14 библиографских јединица које су цитиране прескромних 89 пута. За другог, 35 година старог, добитника пројекта са Пилиповићевог Департмана Web of Science пријављује да има пет радова од којих су два прикупила три цитата. Са оваквим резултатом он би требало да добије укор пред искључење, а не пројекат за изврсне истраживаче.
Департман за биологију и екологију ПМФ УНС је освојио чак три ПРОМИС пројекта за младе у укупној вредности од 498.787 евра. Ова три постарија кандидата су у петој деценији живота и практикују оно што се може назвати колхозна наука. Радове потписује и по десетак коаутора. Једна од добитница на сајту Департмана даје пет одабраних референци које имају у просеку по девет потписника. На свом списку радова она пријављује искључиво заједничке радове с мало старијом колегиницом и још једном срећном добитницом ПРОМИС пројекта. Овај департман, „научном колхозу“ сличан, веровали или не, има укупно 115 истраживача – буџетских корисника (62 са докторатом).
Остаћемо и даље у Новом Саду и осврнућемо се на још два „зрела“ добитника, који долазе из Научног института за прехрамбене технологије УНС-а који је, изгледа, изузетно важна „научна“ институција, јер има једног свог, 58 година старог, тек вишег научног сарадника, у Научном савету ФНРС-а (укупно их је 14) који је одлучивао о пројектима. Један од добитника има 38 година, а други „млади“ добитник у највишем научном звању научног саветника, коме је требало 13 година да докторира крајем 2009, ускоро ће напунити 47 година живота. Обоје припадају једном пројекту: „Функционални производи на бази житарица за особе са поремећајем метаболизма“, једног од центара овог института: Истраживачког центра за технологију биљних прехрамбених производа, који има 48 запослених сарадника. Млађи кандидат случајно има заједничке радове с двојицом помоћника министра за науку (једним активним и једним бившим).
Имало би још много тога да се каже о срећним добитницима из Новога Сада. Не смемо пропустити да поменемо две институције, које са озбиљном науком никакве везе немају, а добиле су незаслужено опет по два пројекта. Једва пет година старом Институту Биосенс – Истраживачком развојном институту за информационе технологије биосистема додељена су два пројекта вредна више од 370.000 евра да их воде два „младића“ опет у петој деценији живота. Један од њих ће предвиђати ефикасност лечења обољења рака помоћу наноматеријала који реагују на спољне стимулансе, а други ће се бавити квантитативном детекцијом биоаеросола у реалном времену. Нити су ово научне теме, нити је Биосенс место из кога би требало водити истраживања ефикасности лечења рака. Овај, ничим истакнути и брзински склепани институт је већ од априла 2017. године реализовао пројект вредан 28 милиона евра, а шефови института су се хвалили како: „прерастају у Европски центар научне изврсности за ПОЉОПРИВРЕДУ“.
Посебну пажњу заслужује наука која се практикује у Институту за низијско шумарство и заштиту животне средине УНС. Двојица његових сарадника добили су пројекте вредне више од 387.000 евра. И овај покрајински институт не зна шта ће од пара којим га Европа затрпава. После разматрања научног опуса ових добитника једноставно је закључити да ни по једном параметру, ови еко-шумари нису заслужили да добију ПРОМИС новац: нису млади, нису предложили никакву врхунску идеју, с науком мало везе имају а истраживања која раде не одишу изврсношћу.
Медицина је, преко позиција у САНУ, зграбила чак седам ПРОМИС пројеката у укупној вредности од 1.198.684,01 евра. Пројекте су добили: Институт за медицинска истраживања (2), Медицински факултет и његови институти (3) и Институт за онкологију и радиологију Србије (2). Чини се да медицинари из САНУ веома воде рачуна о „својима“. Разматрајући научне радове ПРОМИС славодобитника, наилазимо на један врло необичан научни рад одштампан 2018. године. На том раду су се потписала два лекара академика САНУ. На истом том раду су потписане и ћерка једног од њих, супруга другог и још десет њихових сарадника из шест различитих институција. И већина њих неком предаје и неког учи и васпитава. Ако неко мисли да је ово један случајни пример, грдно се вара. Међу ПРОМИС добитницима постоје још два слична примера. На оба су по два брачна пара и на оба је потписан по један академик.
Неко је сматрао целисходним да у руководеће органе српског Фонда за науку, који дели паре, изабере чак двојицу историчара. Ова двојица ће сигурно ући у историју због несумњивог доприноса да историја и археологија буду науке које ишчупаше четири ПРОМИС пројекта у вредности од 528.036,40 евра. Само Балканолошки институт САНУ је приграбио 258.036,38 евра. Један од његових „младића“ има данас 44 године, студирао је археологију девет година, докторирао 2017. у 41. години живота. Њега су „младог“, само после две године, извукли из ПРОМИС шешира с изврсним („праисторијским“) „идејама које у будућности могу имати значајан утицај на развој науке и истраживања, као и друштва у целини“ (цитат је из позива да се на ПРОМИС конкурише). Није другачији други 41-годишњи награђени археолог, из Археолошког института у Београду. Требало јој је осам година да дипломира архитектуру, више година да се одмори, да би после још осам година докторских студија дипломирала 2018. Њој је додељено 199.657,08 евра.
У органима ФНРС-а седе два бивша државна секретара и један министар. Као најокретнији међу њима показао се бивши директор Института за физику (ИФ), који је земунском физичарском клану уговорио и прогурао четири пројекта у вредности од 788.000 евра.
Изложисмо толико тога што, само на овом ПРОМИС примеру, указује да би садашњи ФНРС требало одмах распустити. Али како стати а не поменути Миодрага Чолића, другог члана САНУ и бригадног генерала у пензији са синекуром у ФНРС-у, који није могао да се уздржи да свом 36-годишњем ђаку, који је биологију студирао пуних шест година, учеснику на његовом пројекту и коаутору на многим заједничким радовима, не помогне да добије 199.727,74 евра да, уз помоћ наноматеријала, приступи одлучном савлађивању аутоимуних болести?
Како не поменути 44 године старог научног саветника и директора Института за заштиту биља у Београду који се утрпава међу младе/неискусне и потписује многе научне радове тог института? Како занемарити виспрену иновативност главног представника технолошког клана у ФНРС-у који је своје фаворите у добитнике угурао, једног преко Новог Сада, а другог преко Чачка? Био би прави злочин не истаћи срећно уједињење архаичности женског свирања уз гусле са трансмодерним животним квирофилним и феминистичким опредељењима 41-годишњег добитника са Факултета музичке уметности (ФМУ) УБ. Зар је било бољег начина да се искаже чврстина европских опредељења Републике Србије од финансирања пројекта који ће водити највећи, можда једини у историји, женски светски стручњак за давну и новију историју женског свирања уз гусле, фрулу и дудук, и додатно, незаобилазни зналац српске и светске хип-хоп (реп) „глазбе“? Овај млади доцент у петој деценији живота, који је ФМУ завршио после осам година студирања, освојио је 86.419,47 евра за „изврстан научни“ пројект под називом „Женско лидерство у музици: хибридно-жанровско истраживање улоге жена, посредника и заједничког вежбања у извођењу (и компоновању) музике у Србији“.
Има још много тога што не ваља, али би на крају ипак требало нешто рећи и о добрим људима. Међу 47 проверених добитника налазе се и четири изузетна кандидата, што није мало. Тројица су заслужила да воде овакве пројекте, а четвртом није требало доделити пројекат јер је преоптерећен пројектима на којима већ ради.

УНАПРЕД ДОГВОРЕНИ КАНДИДАТИ

Многобројни детаљи и докази за оптужујуће тврдње изнете у овом ауторском тексту могу се наћи у недавно објављеној књизи аутора овог текста под насловом „ПРОМИСк-19: Тешке паре за лаку науку“ (ИСБН: 978-86-902336-0-1; Филип Раке, Београд 2020). У њој је размотрено скоро 80% пројеката (47), одобрених да буду финансирани у оквиру ПРОМИС конкурса за „младе“. У књизи је недвосмислено показано да се традиција разбацивања и додељивања новца неадекватним људима преко правих криминалних шема – наставља. Конкурс, без икаквог смислено дефинисаног циља, на све могуће теме је изгледа имао само један једини циљ: да прођу унапред договорени кандидати у посредној или непосредној вези са челницима институција високог школства, науке и САНУ који су, у спрези са ресорним министарством, обезбедили потпуну контролу места на којима се расподељује новац. Евентуални изузеци само потврђују ово правило. Што је још горе, овакве шеме су омогућене и заштићене најновијим законима о науци.

Један коментар

  1. Gospodin Vukajlović bi trebalo da zna da je sa PMF-a u Novom Sadu otišlo čak 59 prijava projekata (preko 10% svih projektnih prijava), te ne vidim otkuda toliko iznenađenje što je 7 odobreno. Drugo, ako je pročitao Akt o uslovima finansiranja, onda bi trebalo da zna da se pod pojmom „mladi istraživač” podrazumeva lice koje je naziv doktora nauka steklo pre 10 godina ili manje. Da li je taj kriterijum u redu ili ne, o tome se da diskutovati. Međutim, nije u redu prozivati osobe koje su se potpuno regularno i u skladu sa Aktom prijavile na Konkurs kao mladi istraživači. Treće, proveravati kvalitet i inovativnost nekog projekta kopiranjem naslova u Google, bez čitanja predloga projekta je krajnje neozbiljno. Nadam se da se gospodin Vukajlović nije na takav površan način bavio i svojim naučnim radom. Ne znam da li je bilo slučajeva nameštanja i štimanja rezultata, ali su kolege koje poznajem zaslužili da im projekti budu odobreni. PROMIS projekat mog tima nije odobren za finansiranje, a ipak svim dobitnicima želim puno uspeha uz ogromnu želju da demantuju gospodina Vukajlovića.

    9
    8

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *