МАРШ ПРЕСВУЧЕНИХ ОВК ТЕРОРИСТА

Косово и Метохија: Заштита злочина и злочинаца

Приштина и њени ментори (сада из сенке) не бирају начине да остваре своје циљеве – од уцена за преговоре, до закона о вредностима ОВК, којима би осујетили откривање и извођење албанских злочинаца пред лице правде

Скоро да је постало правило да Приштина кад год јој се укаже прилика смисли неку нову уцену како би блокирала дијалог с Београдом. Овај пут је то уцена коју је изнела министарка спољних послова самопроглашеног Косова Мељиза Харадинај Стубла у изјави да представници централних институција у Приштини не би требало да учествују у дијалогу с Београдом све док српске власти не повуку потернице за припадницима бивше тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК), расписане преко Интерпола.
Да их изостанак чланства у Интерполу и те како „жуља“, још конкретније је показао регионални заповедник бивше ОВК Шукри Буја предлогом да косовске институције траже од земаља које су признале независност Косова да не признају листу Интерпола ради процесуирања припадника ОВК.
Повод за нову уцену указао се када су у претходних десетак дана у Турској и Албанији тамошње власти привеле накратко ветеране ОВК Имрија Иљазија и Муртеза Кастратија, по потерницама Интерпола а на захтев, како у Приштини тврде, српског правосуђа.

[restrict]

УДАРАЦ СТИГАО – ИЗ ХОЛИВУДА!

Појачану нервозу Приштине условљава, у ствари, све слабија позиција Приштине, без обзира што Албанци ниједан потез не вуку без сагласности својих западних ментора. Ударац је дошао са ненадане стране – из Холивуда, који ће, захваљујући одлуци редитеља Пола Кемпфа да сними филм о трговини органима Срба, отетих током и после сукоба на Косову, потпуно преокренути досадашњи угао гледања на ратове у бившој Југославији. Уместо „ружних, прљавих и злих момака“, атрибута који су до сада били резервисани само за Србе, филм „Жетва“ ће западној публици указати да су највећа зверства у балканским сукобима чинили амерички миљеници – косовски Албанци.
Екранизацију језивих догађаја, чији је симбол злогласна „Жута кућа“ у Албанији, где су киднапованим Србима и другим неалбанцима вађени органи и продавани „клијентима“ широм света, Кемпф је засновао на роману „Српско срце Јоханово“ Веселина Џелетовића. Аутор овог дела, инспирисаног истинитом причом о Немцу коме је 2004. на Косову пресађено српско срце, верује да ће Кемпфов филм, у коме ће глумити и велике светске звезде попут славног Харвија Кајтела, уздрмати западну јавност и суочити је са горким сазнањем да су лидери најмоћнијих земаља за државу признали нешто што је настало на злу неслућених размера.
Тренутно Приштину „забавља“ и узнемирава један други филм, односно видео-запис из Карачева код Косовске Митровице, посланика Самоопредељења Мефаиља Бајћиновциа, у ком се по његовим наводима виде припадници српске Жандармерије. Он је позвао косовске безбедносне институције да „хитно реагују у циљу заштите грађана, суверенитета и територијалног интегритета Косова“.
Уследиле су и бројне реакције са захтевима за појашњење како је дошло до тог догађаја, село је обишао и Рамуш Харадинај, а косовски премијер Авдулах Хоти поручио је да су надлежни органи ангажовани на том случају уз популистичку паролу: „Наши грађани у том делу неће бити без заштите институција. Наше акције ће бити у складу са уставом и законом, као и координиране са свим безбедносним механизмима у земљи.“
На страну што се огласио КФОР саопштењем у којем је потврђено да су припадници КФОР-а из Регионалне команде Исток спровели синхронизовану патролу с колегама из Војске Србије на административној линији, и подсетио да КФОР и Војске Србије од 2008. године рутински спроводе синхронизоване патроле дуж административне линије како би се осигурала безбедност.

НОВА ПРОВОКАЦИЈА „ПОСЕБНИХ“ У Београду подсећају да више од две деценије постоји велики отпор приштинских политичара, у ствари „пресвучених ОВК бораца“, али и њихових западних ментора, српским напорима да се некадашњи припадници терористичке ОВК, за које постоје основана сумња и чврсти докази да су починили злочин, приведу правди. Тако Небојша Човић, бивши шеф Координационог центра за Косово и Метохију, за „Спутњик“ износи да је процедура коју Србија као чланица Интерпола спроводи потпуно у складу с највишим међународним правним стандардима, али је, како каже, спорно да се ухапшени по тим оптужницама са црвених Интерполових потерница пуштају политичким одлукама и под притиском западних сила, које су неретко биле саучеснице у ужасним злочинима припадника ОВК над Србима, Албанцима, и осталим неалбанцима. „Због тога међу косметским Албанцима влада мишљење да су они нешто посебно, да за своје злочине неће никада одговарати“, објашњава Човић.
Нова провокација и уцена дошли су после стављања на дневни ред тзв. Закона о вредностима ОВК и буре која се дигла тим поводом јер њиме се, практично, забрањује да било ко говори о неделима терористичке ОВК.
Посланици косовске скупштине су у петак (7. 8. 2020) почели расправу о Нацрту закона о заштити ратних вредности бивше ОВК, упркос реакцији дела јавности, појединих страних дипломата и Срба с Косова, који су оценили да би усвајање овог закона угрозило слободу говора, али и рад Специјалног суда у Хагу.
Према увиду „Косова онлајн“ у Нацрт закона, у његовом првом члану наведен је циљ закона а то је „заштита вредности борбе ОВК, која је својим пожртвовањем, ангажовањем дала непроцењиви допринос Ослободилачкој борби Косова и била одлучујући фактор за слободу и независност народа Косова“. Законом се одређује и „институционална и грађанска обавеза за заштиту вредности борбе ОВК“, а ко не буде поштовао одредбе, биће кривично гоњен. „Кршење одредаба овог закона санкционише се према важећем законодавству“, прецизирано је у члану 9 поменутог нацрта.
Уколико посланици у Скупштини Косова усвоје Закон о заштити вредности борбе ОВК, то би, поменули смо, угрозило слободу говора. Угрозило би рад Специјалног суда у Хагу, али би могло да доведе и до тога да буде кажњен свако ко, на пример, наглас прочита извештај Дика Мартија о трговини људским органима, који је усвојила Парламентарна скупштина Савета Европе. Наравно да би ово било најпогубније за сведоке који би се појавили пред Специјалним судом.
Закон о вредностима ОВК је предложила Демократска партија Косова још почетком 2018. године. Иако је против оснивача те странке Хашима Тачија и Кадрија Весељија написана оптужница у Специјалном суду у Хагу, због сумње да су на челу ОВК починили ратне злочине, средином прошлог месеца косовска влада одобрила је Нацрт закона и упутила га скупштини на разматрање. Хотијева влада је то учинила истог дана када је у Хагу почело четвородневно испитивање косовског председника Хашима Тачија.
А четири дана пред одлазак председника Косова Хашима Тачија на разговор у Хаг на позив Специјалног тужилаштва, Скупштина Косова усвојила је Резолуцију о политичком јединству, коју је предложила посланица Алијансе ново Косово Мирлинда Сопи Краснићи. Већ у њој се наглашава да „Скупштина Републике Косово сматра неопходним политичко и грађанско јединство како би се заштитила ослободилачка борба ОВК и народа Косова…“

ЗАБОРАВНИ АЛБАНЦИ

Албанци у Приштини су, изгледа, заборавили и шта пише у њиховом уставу. Рецимо у члану 153 (Међународно војно присуство): Без обзира на остале одредбе овог устава, Међународно војно присуство ужива мандат и овлашћења одређена релевантним међународним инструментима, укључујући Резолуцију 1244 Савета безбедности Уједињених нација и Свеобухватни предлог о решењу статуса Косова, од дана 26. марта 2007. Председавајући Међународног војног присуства, у сагласности са Свеобухватним предлогом о решењу статуса Косова, од дана 26. марта 2007. представља коначну власт оперативне области у тумачењу аспеката поменутог споразума, који се тичу Међународног војног присуства. Ниједан орган власти Републике Косово не може разматрати, умањити или ограничити мандат, овлашћења и обавезе поменуте у овом члану.
Дакле, чак и Устав ове назовидржаве каже да она није суверена и да врховну власт имају међународне снаге (не НАТО) по налогу и прописима УН. Занимљиво је да ни српска страна ову чињеницу не потеже јавно и довољно гласно.

УВОЂЕЊЕ ВЕРБАЛНОГ ДЕЛИКТА Реагујући на скупштинску расправу у Приштини, председник Србије Александар Вучић је изјавио да је за Србију „ужасна вест“ најављено доношење закона о заштити вредности тзв. ОВК, јер је то увођење вербалног деликта, забрана другачијег мишљења и додатно шиканирање и малтретирање Срба.
Неподељено је мишљење да Закон о вредностима рата ОВК који се налази у скупштинској процедури у Приштини има за циљ да изврши притисак на сведоке пред Специјализованим већем суда у Хагу који се бави злочинима ове терористичке организације, а не да заштити „историју“ Косова, како тврде његови предлагачи.
Адвокат Горан Петронијевић каже за „Спутњик“ да је предлог новог закона показатељ да у Приштини постоји свест о озбиљној опасности да ће изаћи на видело злодела која је починила терористичка ОВК. „Доношење оваквих закона, који су аутистични, није ништа друго него покушај да се оповргне истина, а истина је да је ОВК била и остала терористичка организација, која је тек после склапања споразума са НАТО-ом, преко ноћи постала ослободилачка војска“, подсећа Петронијевић. Очигледно је да је у Приштини свима постало јасно, додаје он, да Специјализовани суд не би ни био основан да није било чврстих доказа које је изнео Дик Марти.
Међутим, отпор Специјалном суду није само у Приштини, јер би се на суђењима припадницима ОВК, посебно онима који су високо рангирани, могло свашта чути и за Веслија Кларка, и Мадлен Олбрајт, као и за остале званичнике који су тада одлучивали о свему, али и сарађивали приватно с некима који би могли да се нађу или су већ на оптуженичкој клупи.
Врло је индикативна изјава генералa Веслиja Кларкa, бившег врховног команданта оружаних снага НАТО-a, да је предлог оптужнице против такозваног председника Косова Хашима Тачија, кога Кларк назива херојем, наставак активности ка ометању напретка Косова.
Када се разгрне ова „вербална пиротехника“ о „напретку Косова“, многи аналитичари у Београду уочавају у којој мери би суђење лидерима ОВК било проблематично, не само за Америку већ за целу структуру која је учествовала у НАТО агресији јер, како каже спољнополитчки аналитичар и бивши дипломата Зоран Миливојевић, „свака компромитација ОВК истовремено је и компромитација целог пројекта независно Косово, политике која је иза тога стајала и свега онога што је последица те политике“.
Па ипак, десило се чак и то да су дипломатски представници неколико западних земаља у Приштини изразили противљење Нацрту закона о заштити вредности ОВК, тврдећи да се њиме подривају слобода говора и напори да се осигура правда.
Амерички амбасадор Филип Коснет износи да су многи житељи Косова приватно пренели америчкој амбасади да се не осећају безбедно да би јавно говорили о закону о Ослободилачкој војсци Косова због „емотивно набијене атмосфере“ коју носи јавна расправа о ОВК. „Замислите колико би се грађани суздржавали када би закон био усвојен“, навео је Коснет у ауторском тексту објављеном тим поводом у приштинској штампи. И у амбасадама Немачке и Швајцарске реаговали су против Нацрта закона, а своју забринутост је саопштила и Канцеларија Европске уније на Косову.
После свих ових упозорења, нарочито Америке и ЕУ, Закон о вредности борбе ОВК није изгласан у Скупштини Косова јер се „истопио“ кворум за закон о „херојској борби“ ОВК терориста.

[/restrict]

Један коментар

  1. U narodu, kakav je srpski, neko se usudi da kaže “zaboraviti nećemo, ali oprostiti hoćemo”. To stvara klimu za pojavu takvih kao što je pravnik Miloš S. Milojević (1840-1897). A pojavljuju se i budu prihvaćeni iz jada i nemoći samog naroda. Pragmatična politika uči da se to ne sme nikada izgovoriti. Možete razvijati odnose u granicama realnog, ali to reći je glupost. Glupost zbog toga što to, u toj realnoj politici, obavezuje samo vas i nikoga drugog. Čak ni političke poene ne dobijate u ovom svetu u kome živimo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *