Мањински реципроцитети

Хрвати у Србији

Делује неозбиљно када представници хрватске заједнице у Србији траже иста права која имају Срби у Хрватској. Не би се рекло да Хрвати у Србији доживљавају оно што трпе Срби у лијепој њиховој. Биће да је то нови покушај изједначавања жртава и џелата какав смо већ видели у време комунизма

Када је у Србији на прилично оштар начин критикован одлазак потпредседника хрватске владе из редова Самосталне демократске српске странке Бориса Милошевића у Книн, председник Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) изјавио је да би у блиској будућности желео да види да председник Србије, ма ко био на тој функцији, присуствује комеморацији страдања Хрвата у Срему, у Кукујевцима, Хртковцима или Сланкамену.

[restrict]

„УСПОСТАВЉАЊА РАВНОТЕЖЕ“ „Треба рећи да се Срби у Хрватској и Хрвати у Србији налазе у, структуралном и формалном смислу, у неједнаком положају. Пристојна консолидована демократија, степен владавине права, независност и функционалност институција, уставна позиционираност мањинских права и пратећи институционални аранжмани, на крају и укљученост у процесе одлучивања, као и развијеност мањинских права и финансијска средства која су на располагању за остварење истих, далеко су повољнији фактори када је реч о Србима у Хрватској“, рећи ће председник ДСХВ Томислав Жигманов поводом хрватског обележавања „Олује“.
Иако каже да му „не пада на памет“ да негира да се у свакодневном животу грађани српске националности у Хрватској суочавају с проблемима, с кршењем људских права и с неостваривањем мањинских права, он ипак, у име ДСХВ, захтева реципроцитет када је реч о начину политичке партиципације националних мањина.
Да то није само покушај „равнотеже“ с книнским обележавањем „Олује“, ДСХВ почетком сваког маја подсећа на митинг Војислава Шешеља у Хртковицима (1992. године) када је Хрватима јавно поручено да се селе. Подсетиће ДСХВ да је, по њиховим проценама, Војводину морало напустити између 35 и 40 хиљада Хрвата, а да се од избеглих готово нико није вратио у родни крај, те да се те страхоте не смеју заборавити.
Али када је већ у питању подсећање, вреди навести како је, у ствари, све кренуло из Хрватске.
После првих вишестраначких избора Срби су избачени из хрватског Устава. Почела су дивљања на стадионима (треба се сетити језивог хука на Максимиру и Пољуду – „Уби(ј) Србина“!). Онда је кренуло малтретирање српских туриста на приморју. Српске викендице су паљене или рушене динамитом. Аутомобили са српским таблицама бацани су с риве у море. Локали и кафићи српских власника су паљени и демолирани. Уследила су уцењивања Срба да потпишу изјаве лојалности. Срби су отпуштани с посла, избацивани из станова јер им је одузето станарско право. Пребијани су на улици. Мерчепови и Главашеви одреди смрти – специјалци МУП-а упадали су ноћу Србима у станове и куће, одводили их у непознато. После су ти Срби налажени у масовним гробницама или бачени у реку. Онда су блокиране касарне и почела убијања осамнаестогодишњака на редовном одслужењу војног рока. Гинули су регрути Македонци, Босанци, Мађари, Албанци, Црногорци и Срби…
Тек онда је уследила реакција ЈНА и Срба у Хрватској, као и реакција у Србији и Војводини.
У сваком случају протеривања у Хртковцима и другде су за осуду, али захтевати комеморацију за страдале Хрвате прелази сваку меру пристојног и разумног, иде у безобразлук јер је чиста лаж да је иједан Хрват у Војводини убијен на етничкој основи.
Кад већ хоће подсећање, Жигманов би требало да се угледа ма Мађаре, који и званично (државна делегација из Мађарске) обележавају страдања 1.200 Срба, Јевреја и Рома у „Новосадској рацији“ 1942. године. Није познато да је ДСХВ учествовао у обележавању Дана сећања на спомен-гробљу у Сремској Митровици, где је убијено око 7.950 људи и жена од стране својих комшија Хрвата у црним усташким униформама. Међу убијенима био је и знаменити сликар Сава Шумановић, а измучене жртве су бајонетима примораване да саме себи копају раку.
Насупрот томе, Жигманов се није либио да, приликом недавног сусрета хрватске националне мањине у Србији с председником Србије Александром Вучићем, затражи повраћај имовине као што је хрватски дом у Сремској Митровици.

ЗАХВАЛНОСТ ПРЕДСЕДНИКУ СРБИЈЕ Управо је овај сусрет, на којем је делегацију хрватске заједнице у Србији предводила Јасна Војнић, председница Хрватског националног већа у Србији, у којој је био и Томислав Жигманов, председник ДСХВ, уприличен као захвалност председнику Србије Александру Вучићу на ангажману око откупа родне куће бана Јелачића у Петроварадину, али је и затражено активно укључивање Хрвата у србијанско друштво, по угледу на процесе у Републици Хрватској.
Хрватска заједница је пре месец дана ушла у посед родне куће бана Јелачића након што је за те потребе Србија издвојила 600.000 евра. Осим о уређењу спомен-куће бана Јелачића било је речи и о конкретним проблемима хрватске заједнице, као што су простор за Хрвате у Београду, оснивање Хрватског школског центра, медијски простор и информисање на хрватском језику.
Кључно питање хрватске заједнице у Србији је политичко представљање, да се осигура учествовање у процесима доношења одлука, односно обезбеде загарантовани мандати, указао је председник ДСХВ Жигманов још пре годину и по дана, такође на састанку с председником Вучићем. Елаборирајући у више наврата ту тезу, Жигманов је навео да су Хрвати у Србији искључени из свих процеса доношења одлука. „Нисмо заступљени ни у једном делу одлучивања на националној, покрајинској и локалној разини власти. У Хрватској је то срећније решено кроз институт зајамчених мандата, па представници мањина имају право да по принципу позитивне дискриминације суделују у власти. Хрвати у Србији то немају. У Суботици, где је наше политичко и свако друго седиште, од 203 именоване и изабране особе у локалним структурама власти само три су представници хрватске политичке странке“, рећи ће Жигманов за „Радио Слободна Европа“.
Жигминов је тако несвесно на сцену извукао „суботички проблем“, везан за минуле изборе. Десетак дана пре парламентарних, покрајинских и локалних избора у Србији, одржаних 21. јуна, у хрватској заједници у Војводини дошло је до нове поделе. Наиме, уз ДСХВ, који је на изборе изашао на свим нивоима власти, на локалне изборе у Суботици, где живи највише Хрвата у Војводини и Србији, излази и Хрватски демократски форум (ХДФ). Између њих не престају оптужбе – и пре и после избора.

НЕДВОСМИСЛЕНО ЗА ДЕМОКРАТСКЕ ВРЕДНОСТИ За Жигманова, председника ДСХВ од 2015. године, ХДФ и његов челник Звонимир Перушић су скупина грађана коју чине брачни партнери и пријатељи неколико особа којима је заједничко да су запослени у разним државним предузећима и стога су зависни од државе која их, како каже, плаћа.
Хрватске заједнице је „рањена заједница“, а та странка није имала „луксуз“ бојкота избора, нити да иде у савезе са онима који су Србију довели у овакву ситуацију „неконсолидоване демократије“, рећи ће Жигманов. ДСХВ је део коалиције Уједињена демократска Србија (Србија 21, Војвођански фронт, Грађански демократски форум, Странка модерне Србије) на изборима за парламент Србије, а у Војводини, на локалу и на покрајинском нивоу, махом су део Војвођанског фронта (Лига социјалдемократа Војводине, Заједно за Војводину, Војвођанска партија, ДСХВ, Црногорска партија, Демократски блок).
„Ушли смо у савез са онима који су били посвећени демократским вредностима, са онима који су недвосмислено за Европску унију, за владавину права, али и који су одувек уважавали политичку и националну плуралност Србије, а нарочито Војводине. Реч је о људима који су допринели томе да Хрвати у Србији почну институционално да се развијају као национална заједница и да почну да се уважавају њихова права. С друге стране, свесни смо да у друштву влада велика апатија, да су људи разочарани, али желимо да их охрабримо“, изјавио је Жигманов за „Дојче веле“ на српском.
Као посебан „камен око врата“ Жигманов је навео пролећни случај са наставом на даљину, емитован на телевизији, кад су, како каже, ДСХВ и Хрватско национално вијеће једнострано и неосновано оптужени да величају усташтво и НДХ, а да српски медији нису нашли за сходно да позову и њих и чују њихову страну приче. Како год, велика штета је учињена те је пред изборе ДСХВ представљен као реметилачки фактор и странка која не жели добро Србији, односно на начин како је то некима одговарало.
У исто време Перушић је за хрватски „Вечерњи лист“ рекао да је ХДФ оформљен када је ДСХВ известио јавност да на изборе не излази самостално, него као део коалиције у којој су Ненад Чанак и „одбачени кадрови Демократске странке“.
„Да је ДСХВ одлучио самостално изаћи на изборе, ми бисмо им се свакако придружили. ХДФ је заправо резултат лошег рада и деловања ДСХВ-а током протеклих година. ХДФ не би данас постојао да су они протеклих година радили како треба и ми данас не бисмо разговарали о овоме. На овим изборима ХДФ је једина хрватска листа и то је чињеница. Све ово са чиме се суочавамо данас резултат је пре свега нерада и деловања Томислава Жигманова“, рекао је Перушић.
Према попису становништва из 2011. у Србији живи 57.900 Хрвата, од чега 47.033 у Војводини. Хрватска заједница најбројнија је у Суботици, где живи око 16.000 Хрвата. Њихови проблеми с уџбеницима на хрватском језику, документима на хрватском, непотпуном употребом вишејезичних табли… далеко су од проблема које Срби имају у Хрватској.
С уласком Хрватске у Европску унију порасла је и нада да ће многи нерешени српски проблеми с овом бившом југословенском републиком бити решени. Од потраживања државе Србије, преко статусних питања Срба у Хрватској, па до лично-имовинских питања прогнаних и избеглих Срба… Нажалост, од наде је остала само пуста жеља, јер се тек испод плаве заставе са жутим звездицама показало лицемерје, до тада прикривано обећањима и обавезивањем на европске норме и стандарде.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *