Излог књиге

Радослав Грујић
ПОЛИТИЧКО -ВЕРСКА АКТИВНОСТ ВАТИКАНА НА БАЛКАНУ КРОЗ ВЕКОВЕ
Катена мунди, Београд

Пред читаоцима је једна је од најзначајнијих књига о односу Ватикана према српском народу од средњег века до НДХ. У њој је дата сажета и потпуна историја ватиканске политике према Србима од раног средњег века до Другог светског рата. Грујић је, на основу свог вишедеценијског истраживања, обухватио комплетну активност Римске курије на обраћењу Срба од раног средњег века до геноцида у НДХ.
Читалац се са темом упознаје од самих корена верског раскола. Грујић образлаже суштину настанка православно-римокатоличког спора, али и све покушаје папа да Балкан врате под своје окриље. Затим, обрађује прозелитске покушаје Ватикана у Рашкој и средњовековној Босни. За ове српске просторе, непрекидна опасност претила је из римокатоличке угарске, чији владари су кроз цео Средњи век имали благослов да покрећу крсташке ратове против српских земаља. Аутор је пажљиво обрадио и историјски период када су Срби живели у туђим државама. Посебно је обрадио однос Ватикана према Србима у Турској, а посебно однос Ватикана према Србима под Угарском, Аустријом и Венецијом. Књига је завршена двема поглављима о „Ватикану према Црној Гори, Србији и Југославији“, односно „Ватикан према Србима у НДХ“. Књига је обогаћена предговором Дејана Медаковића. Као додатак објављен је Грујићев прећутани текст из 1940. „Историјски значај Срба у Хрватској“.

Питер Франкопан
ПРВИ КРСТАШКИ РАТ
Лагуна, Београд

Аутор заснива своју верзију на дуго занемариваним источним изворима и пружа провокативно, крајње оригинално објашњење догађаја изазваних Првим крсташким ратом који су променили свет. Победа Ватикана учврстила је папску моћ, док се Константинопољ, срце и даље живог Византијског царства, никада није опоравио. Захваљујући Франкопановом револуционарном делу јасније схватамо како је ослобођење Јерусалима припремило терен за обликовање савременог света и превласт Западне Европе, која траје и данас.

Бранислав Матић
ОСТРВО
Српска књижевна задруга, Београд

Као у епизодама песничког путописа, Бранислав Матић гради своју културолошку мапу Европе и Средоземља, у којој пулсира српски дух и језик. Његов поступак је реконструкција доживљаја и пробуђене меморије, једна врста дневника узбуђења просторима, пределима, садржајима, у споју древног и личног. У његовим песмама-ламентима лако се прелази у управни говор који лирици Матића даје енергију и прегнантност. Песме су дотеране – нема сувишног везника нити помоћног глагола. Матићеве песме су и дискретни одзиви великим српским песницима – Попи и Павловићу. Интелектуални израз душе омогућава мисаона дескрипција бића зароњеног у финим нивоима културе и сензибилности.

Емил Сиоран
КРАТАК ПРЕГЛЕД РАСПАДАЊА
Дерета, Београд

У овој књизи обједињено је шест есеја Емила Сиорана, једног од најзначајнијих мислилаца XX века: „Кратак преглед распадања“, „Мислилац од прилике до прилике“, „Разни видови декаденције“, „Светост и гримасе апсолута“, „Декор самоспознавања“ и „Одустајања“. У својим текстовима Сиоран се показује као дијагностичар и сурови критичар болести појединца и читавог човечанства, чије су несреће кроз историју изазване веровањем у квазиапсолутне истине и заслепљујуће илузије. Његова радикално песимистичка и нихилистичка филозофија – избалансирана поетским, сликовитим стилом, у маестралном преводу писца и преводиоца Милована Данојлића – читаоце може оставити малодушним, али никако не и
равнодушним.