Ишчезавање чињеница

ВАКЦИНЕ И ПОВЕРЕЊЕ (Други део)

У оквиру борбе против вируса корона појавиле су се и прве вакцине, које треба да делују по принципу тзв. векторских вакцина. Без обзира да ли су из Велике Британије, Русије или Кине, оне су векторске. Озбиљна медицинска струка и код нас и у свету је тим поводом поставила неколико питања. Шта су векторске вакцине? Да ли постоје студије које гарантују, дугорочно гледано, безбедност? Постоји ли онкогени потенцијал измењених ћелија? Могућност развоја аутоимуних обољења? Шта је с пацијентима с хроничним вирусним инфекцијама, будући да се такви често искључују из безбедносне фазе испитивања (хепатитис Б, хепатитис Ц, ХИВ, па чак и херпес)? Интеракција с другим живим вирусним вакцинама из редовног распореда? На много питања треба одговорити пре него што се еуфорично први стане у ред за грабљење цепива и укључивање трећине своје популације у опасан експеримент. Вођени начелом „Нека се чује и друга страна“, настављамо анкету у којој своје оцене и промишљања на тему актуелне ситуације поводом вакцина против вируса корона износе угледни делатници наше јавне сцене.

Др Зоран Чворовић

CONDITIO SINE QUA NON

Општа вакцинација била би неупитна само у друштву које је у сваком смислу, па и у смислу биополитике, чији је саставни део здравствена заштита, сигурно у сопствену државну власт

Живимо у доба несавладивих противречја: с једне стране, низ европских држава озакоњује еутаназију, као израз крајњег индивидуализма (држава помаже појединцу који жели да се убије), а с друге стране намеће се колективистичка мера обавезне вакцинације. Таква мера свакако припада другачијем поретку вредности, у коме је добро заједнице (стицање „општенародног“ имунитета) изнад права појединца.
Ипак, не заборавимо: општа вакцинација била би неупитна само у друштву које је у сваком смислу, па и у смислу биополитике, чији је саставни део здравствена заштита, сигурно у сопствену државну власт. Држава би, дакле, морала бити кадра да производи своје, безбедне вакцине, не подлежући притиску међународних организација које се, наводно, брину за здравље човечанства (а спонзоришу их сумњиви типови попут Била Гејтса, рецимо), а поготово не подлежући притисцима мултинационалних компанија чији циљ није опште добро него профит по сваку цену. С обзиром на то да Србија не спада у државе које могу да одбране свој „здравствени суверенитет“, остаје нам да се, с пуним правом и одговорношћу, сетимо члана шест Универзалне декларације УН о биоетици и људским правима: „Било каква интервенција у профилактичким, дијагностичким или терапеутским циљевима мора да се спроводи на основу претходне, слободне и информисане сагласности лица кога се то тиче, на основу потпуне информације. У таквим случајевима сагласност мора бити јавно исказана и може бити опозвана у било ком тренутку и из било ког разлога, без негативних последица или штете.“

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Predrag Nikolić

    Истина је да се треба непрестано сећати члана 6 Универзалне декларације УН о биоетици и људским правима, као и свих правних института уобличених у одбрану човека као слободне личности. Међутим, такозвана неупитност опште вакцинације не може се одржати ни у ком случају, не само у случају притиска међународних организација које спонзоришу такозвани филантропи, него ни у случају када држава производи своје вакцине.

    Напротив, истинска брига за здравље грађана мора се показати преко државног одустајања од продаје и убирања пореза од употребе декларисаних отрова, супстанци несумњиво штетних по људско здравље попут алкохола, шећера, дувана, нездраве хране, пестицида, нездравих појава попут ТВ Пинк и слично.
    Истовремено државно богаћење од употребе ових супстанци и подржавања оваквих друштвених појава, и производња вакцина (макар и у најконтролисанијим условима) неће донети никакву суштинску добробит човечанству. Добробит је могућа само одустајањем од штетних навика које су у супротности са законима живота.

    Није могуће никакво магично претварање отрова у лекове. Нити било каквом еволуцијом човечанства човек може постати имун на оно штети његовој божанској природи и убија га. Човеку може бити боље једино унутрашњом променом ума, разумевањем и одустајањем од болесних идеја и навика. Човек се не може “излечити” никаквим додацима (надоградњом) на већ постојеће стање. Једино одустајањем од узрока болести.

    Идеја вакцинације је стога једна болесна и штетна идеја исто тако болесног и оштећеног човечјег ума, и никада неће бити без последица по човеково здравље.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *