Дух културе и светла српске престонице

Српскa прeстoницa дoмaћин излoжбe ,,Крaљeви и свeтитeљи српски“

Кивoт Стeфaнa Дeчaнскoг у Истoриjскoм музejу

Излoжбa „Крaљeви и свeтитeљи српски“ aутoркe Вaњe Вуксaн бићe oтвoрeнa дo 20. нoвeмбрa, a пoсeтиoци мoгу дa видe брojнe дрaгoцeнoсти кoje свeдoчe o нajзнaчajниjoj српскoj срeдњoвeкoвнoj динaстиjи Нeмaњић и eпoхи кoja joj je прeтхoдилa

фото: www.decani.org

У оквиру изложбе „Краљеви и светитељи српски“ у Историјском музеју Србије до краја августа посетиоци могу да виде кивот краља Стефана Дечанског, који се износи пред јавност само у посебним приликама. Такође, публици је омогућено да се упозна и с рукописима од изузетног значаја, попут Синтагме Матије Властара из Зете, из средине 15. века, и Житија Стефана Дечанског са службом Стефану Дечанском од Григорија Цамблака из 16. века.
Изложена је и Дечанска хрисовуља, а до краја августа изложене су и староставне књиге из 15. и 16. века, објашњава Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије.
Изложба „Краљеви и светитељи српски“ ауторке Вање Вуксан биће отворена до 20. новембра, а посетиоци могу да виде бројне драгоцености које сведоче о најзначајнијој српској средњовековној династији Немањић и епохи која јој је претходила.

фото: www.decani.org

Међу највреднијим предметима је печатњак кнеза Стројимира, владара преднемањићке епохе, део каменог трона цара Душана из манастира Студеница, парапетна плоча из Дежеве, део збирке Музеја „Рас“ у Новом Пазару, прва Дечанска хрисовуља, оснивачка повеља манастира Дечани из 1330, која се чува у Архиву Србије и многи други важни предмети.
Поставка је несвакидашња прилика да се виде не само накит, владарски новац и оружје већ и рукописне књиге. Драгоцености су припадале владарима из династије Немањића која је Србијом столовала више од две стотине година.
Изложба је подељена у дванаест целина, у којима су приказани српски владари, неке карактеристике и заједничке одлике, на пример попут имена Стефан и Урош. Поред тога, изложба „Краљеви и светитељи српски“ обухвата приказе изгледа дворова, владара као ратника њихове лозе, Српску православну цркву, те везе Немањића са црквом.
Кивот краља Стефана Дечанског, који се износи само у посебним приликама, биће враћен с рукописним књигама међу којима је и Житије Стефана Дечанског, матичној институцији – Музеју Српске православне цркве.
Из музеја подсећају да је мерама здравствене превентиве предвиђен ограничен број посетилаца и обавезно коришћење заштитне маске, уз одржавање физичке дистанце.

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање

Један коментар

  1. Avatar

    Vi ste još i bili “uviđavni” pa ste tekst stavili na jednu od poslednjih stranica. Naša vlast je “srpsku istoriju” stavila na poslednju stanu ili je stavila “van korica”. Kada čitalac “Pečat”-a danas vidi gde se nalazi manastir Dečani, ne može a da mu ne pripadne doza muke. Valjda će Bog i to jednoga dana vratiti tamo gde pripada.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *