АГЕНДА

Приближавајући се дану парламентарних избора у Црној Гори, после којих, како се верује, у овој земљи ништа неће бити исто – а потом промена неће мањкати ни на целом Балкану – сабирамо утиске што их је својом хиперактивношћу на граници хистерије у минулој недељи посејао Мило Ђукановић, архитекта црногорске судбине у последње три деценије. Његово обраћање уочи избора, и „мотивационе“ поруке упућене гласачима, важне су упутнице за разумевање менталног склопа властодршца и прилика у његовом феуду по много чему јединственом у Европи, али и за разумевање принципа који одлучују о довршењу друштвеног и политичког система намењеног Западном Балкану.
Једна од најупечатљивијих изјава у „раскринкавајућем“ маниру, она по којој ће Монтенегро-силник бити упамћен, у мери у којој је идеолошки демаскиран, беше ова: „Победићемо на овим изборима Цркву, завршићемо тај посао како смо и наумили, и имплементираћемо Закон о слободи вероисповести – што пре то схвате, то боље по њих.“
Јесте Ђукановић на другом изборном скупу глатко одвалио лаж да се „на изборима одлучује да ли ће Црна Гора и даље ићи ка европској будућности, или ће превладати концепт који европску цивилизацију доживљава као ’трулу’, а НАТО као ’Трећи рајх’“, јесте он потом изазвао општи мук говорећи оно што политичар од самопоштовања безмало никада не чини, те се потанко распричао и пожалио на деловање безбедносних служби Србије и њихових истакнутих појединаца, али све поменуто није га разголитило тако као порука да ће „завршити посао“. На Балкану, готово митском месту за завршавање важних белосветских послова, уједно и легендарном месту геополитичког изазова и опсесије светских моћника који умеју да се пренемажу како наводно баш на овим просторима нису опослили важан програмски задатак, један локални властодржац, ето, обећа: Ја ћу то завршити! Да ли се Мило – као човек задатка и мисије, извршилац неолибералних и атлантистичких налога, обратио само својим суграђанима или пре неком другом, оном што га гледа „издалека“, и чија очекивања и иначе испуњава? Одговор се, дакако, наслућује. „Завршићемо тај посао“ – непроцењива је реченица која открива матрицу мишљења, лични темперамент, али и систем правила која владају у стварности чији је Ђукановић трудољубиви војник.
Када је у минулим годинама центар коме црногорски велможа полаже рачуне од њега очекивао да се „активно прикључи довршењу мисије НАТО-а на овом простору“, он је то учинио, тај посао је завршио – Црна Гора се учланила у НАТО. Када је невидљиво срце таме којем се он заклиње на испуњавање задатака од њега затражило да призна Косово и Метохију као државу, и тај посао је завршио. Није марио што је небројеним грађанима његове земље управо тај чин постао болно место националног стида. Поменута очекивања су испуњена, али ту се, наравно, није могло стати, прогрес не признаје предах, иде се даље. Шта би могло бити то даље и боље? Па, управо Закон о слободи вероисповести, којим се директно, и подло, атакује на Српску православну цркву, на идентитет и самопоштовање већинске Црне Горе! Овај је закон велики Милов улог. Обављање таквог „посла“ толико је значајно да би многи други велики задаци Балкану намењени од стране глобалне воље и ума били лакше и брже оствариви.
Ђукановићева десна рука у „завршавању послова“, црногорски премијер Душко Марковић после прикључења Црне Горе домаћинској НАТО породици рекао је: „Након успјешно окончаног учлањења у НАТО, европска агенда најважнија је тема, обећавам пуну посвећеност земље наставку реформи и спремност на испуњење свих обавеза из интеграционог процеса.“
Називајући и формално исправно правце програмског деловања црногорске врхушке под Ђукановићевим равнањем, „десна рука“ је тада нагласила како је та европска агенда молитва господња за режимску елиту. Као и Ђукановић у свом предизборном иступању, премијер је разоткрио метод и суштину програмског деловања у државама под наглашеним патронатом међународне заједнице, односно под управом институционално организованих, али и свих незваничних центара моћи Запада: испуњавају се задаци дефинисани и задати одређеном агендом. Агенда – листа не увек транспарентних идеолошких и стратешких циљева и приоритета – кодно је име за скуп брутално наметнутих обавеза и задатака за земље којима се захтеви одређене агенде сервирају, без могућности да бирају, условљавају или их делимично испуњавају. Агенда се спроводи, на њеном уграђивању у друштвени крвоток предано се ради, реформе теку, посао „завршава“, и тиме се заслужују подршка и уважавање „међународне заједнице“. У пракси, захтеви агенде прецизно су исписани под одговарајућим бројевима и поставкама, и најчешће су у директној супротности с националним интересима земље која агенду спроводи.
Како спознати пуни садржај програмске агенде по којој Ђукановић данас „завршава послове“? У дану када је он своју душу обећавао западном хегемону, о овој теми је на другом месту проговорио епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, пружајући нам увид у историјски континуитет некадашњих агенди Запада и ове најновије коју спроводи црногорски режим: „Аустроугарска монархија је у оквиру свога плана за Балкан имала неколико ставки: никад српска држава преко Дрине, западно од Дрине; никад српски народ преко Дрине. То могу бити само Босанци, морају да добију друго име. Завадити што више Београд и Цетиње. То је било и прије и послије Берлинског конгреса, а посебно никад Београд и Цетиње заједно. Никад сједињење Србије и Црне Горе.“
Најактуелнија агенда коју су иначе „запримиле“ практично све владајуће политичке снаге на Балкану, како из земаља чланица ЕУ, тако и кандидата за чланство, данас је фамозна Агенда 2030.
Шта све њено увођење у живот подразумева духовито је коментарисао Мајк Адамс (за naturalnews. com), објашњавајући како дешифровати Агенду 2030 – у свом „преводу УН-овог нацрта агенде за глобалистичку владу контролисану корпоративним интересима“. Ево кратког примера из овог тумачења. Циљ 1) Зауставити сиромаштво свуда и у свим његовим облицима, а превод је: Пребаците све на социјалну помоћ владе, ваучере за храну, стамбене субвенције и додатке које ће их учинити послушним робовима глобалне владе. Никада не допустите људима да напредују не би ли помогли себи… Циљ 5) Постизање родне равноправности и оснаживање свих жена и девојака, а превод је: Криминализовати хришћанство, маргинализовати хетеросексуалност, демонизовати мушкарце и свуда промовисати ЛГБТ агенду. (Проницљиво разоткривање стварног значења свих 17 циљева Агенде у овом маниру било би урнебесно комично да по свом значењу није застрашујуће).
Рецимо и ово: за све балканске државе, па и за Црну Гору и Србију, Агенда 2030, као и испуњавање задатака у складу са захтевима ове и других агенди, данас као да немају алтернативу. Какву будућност то призива можемо наслутити из неколико овде речених напомена. Духови пак несклони пасивном и малодушном разматрању стварности, духови расположени за јерес слободе у размишљању, одлучност у вери да се за идеју и правду треба борити и ризиковати, закључују: И над Агендом може да се успостави – агенда. Нова, хуманија, по мери слободе и божје воље, на другачијим вредностима од оних према којима је данас уређен и условљен овај наш трагично-жалосно-похлепни „сав нормалан свет“. Надајмо се да ће велику Наду у том правцу ојачати и предстојећа црногорска изборна недеља.

Један коментар

  1. Avatar
    Душан Буковић

    ЗАПАДНОЕВРОПСКИ И АМЕРИЧКИ ИМПЕРИЈАЛИСТИ-ТРИЈАЛИСТИ И ЗАТИРАЊЕ СРБА НА БАЛКАНУ У ХХ СТОЛЕЋУ

    “UNA SALUS VICTIS: NULLAM SPERARE SALUTEM! – „Једини спас за побеђене, то је: не надати се никаквом спасу!“, гласи једна латинска пословица.

    Ни једном народу у свету није нането тако много зла и изнутра и споља, колико нашем обезглављеном, обесправљеном, окупираном и пониженом несрећном српском народу. Колико год да смо склони да верујемо да несрећа лежи у нашој неслози, у издајствима мањих и већих размера, као и у извесном фаталном немару појединих личности које су биле позване да ставе себе на жртвеник Отаџбине за општи спас, ипак, то није све!

    Главне и основне узроке нашег страдања у ХХ столећу пројектовали су извесни европски и амерички империјалисти-тријалисти, који су пројектовали и платформу за стварање и разбијање Југославије у антисрпском удруженом злочиначком подухвату у трагичном ХХ столећу. Више од два столећа ми смо били жртве фантомске игре западноевропских и америчких империјалиста-тријалиста. То је посебно нагласио између осталих публициста и француски писац Пјер Вирион (Pierre Virion ) у својој интересантној и инструктивној књизи коју је објавио под насловом “Beintot un Gouvernement Mondial? – Une super et counter-eglise”, у којој помиње и нас Србе, пошто и ми неминовно улазимо у свеопшти план остварења једне светске хегемоније под окриљем Сједињених Америчких Држава.

    Све што Вирион наводи и коментарише има подједнаку вредност у погледу политичких, економских, културних и религиозних збивања у свету, у којем више ни један народ није изван домашаја скривених замки, које су им поставили видљиви и невидљиви западноевропски и амерички империјалисти-тријалисти. Зато ћемо почети временски из далека, јер и план у чији оквир смо ушли и ми Срби, датира још из XIX столећа. Тај план је резимиран на стр. 255 Вирионовог дела у реченици, коју је изговорио James P Warbоurg пред америчим сенатом 1950 године:

    “БЕЗ ОБЗИРА НА ТО, ДА ЛИ ТО НЕКО ХОћЕ ИЛИ НЕћЕ, МИ ћЕМО ИМАТИ СВЕТСКУ ВЛАДУ! ЈЕДИНО ПИТАНЈЕ КОЈЕ СЕ ПОСТАВЉА ЈЕСТЕ: ДА ЛИ ЋЕ ТА ВЛАДА БИТИ УСПОСТАВЉЕНА НА ОСНОВУ ЊЕНОГ ПРИХВАТАЊА ИЛИ ПАК ПОБЕДОМ” – “QUATRE ANS PLUS TARD, EN 1950, WARBOURG DECLARAIT DEVAN LE SENAT AMERICAIN: ‘QU’ON LE VEUILLE OU NON, NOUS AURONS UN GOUVERNEMENT MONDIAL.LA SEULE QUESTION QUI SE POSE EST DE SAVOIR SI POCE GOUVERNMENT MONDIAL SERA ETABLI PAR CONSENTEMENT OU PAR CONQUETE”.

    Вирион више пута наглашава да се сви народи у свету морају “изнивелирати” с крајњим циљем остварења једног једнојезичког, једнопартијског и једноверског друштва, потчињеног „великим изабраницима“, „великим кадровима“ и највећим финансијерима у свету. У вези с тим „великим изабраницима“, „великим кадровима“ и највећим финансијерима, који уједно представљају извесне међународне структуре, међу којима се посебно истичу чаробњаци међународне масонерије највишег степена, дајемо опет реч писцу, који нам на стр. 27 каже:
    “1847 год. Конгрес масонских ложа у Штрасбургу (Strasbourg) говорио је већ о уједињеним европским државама, које би сачињавала федерација Германа, Романа и Словена”.

    На стр. 28 Вирион наставља своју мисао и дословно каже: “Социјалистичка и револуционална Русија, окружена њеним европским сателитима, није нова идеја; универзална република обрађивала је одавно усијане мозгове свих завереника, захваљујући тајним друштвима сваке врсте”.

    Претходно на 25 страни Вирион нам је скренуо пажњу, да је година 1870 најважнији датум међу највазнијим, јер је то година измене полова западног света. Париз и Беч постају другоразредни центри у односу према Берлину, Лондону и Њујорку. Вирион каже да то није ново, али оно што представља стварну новину, јесте најава америчког председника Ulysses-a S. Granta 1872 године, јер је те године био по други пут изабран за председника САД, када је отворено рекао: “Цивилозовани свет тежи ка ребубликанизму, ка народној владавини преко његових представника и наша велика република судбином је одређена, да служи као водич свим осталима… Наш творац спрема свет, да постане у одговарајућем моменту једна велика нација, која ће говорити само једним језиком и којој војска и флота више неће требати”.

    Такође, на стр. 28 Вирион истиче: “ТО ЈЕ УНАПРЕД ПОТВРђЕНИ АМЕРИЧКИ ЛИДЕРШИП У ОСТВАРЕЊУ ОВОГ ПРОГРАМА, ЧИЈУ СУ НЕПРЕЦИЗНОСТ И ГОВОРНИЧКО МЕСИЈАНСТВО МАСКИРАЛИ У ЈЕДНУ ОКУЛТНУ ДИКТАТУРУ”. Одмах затим, на истој страни, Вирион се пита: “ОДАКЛЕ ЈЕ ДОЛАЗИЛА ГРАНТОВА СИГУРНОСТ? ЈОШ У ОНО ВРЕМЕ?” , да би наставио:

    – “Не само због преноса у Њујорк исте те 1872 године седиста Генералног Савета Интернационале Карла Маркса, која ће имати познати нам развој;
    – не само због устоличавања у Сједињеним Америчким Државама неколико година пре тога и због вртоглавог успона банкарске групе ‘Јакоб ШИФ, КУН и ЛОЕБ’, која ће финансирати револуцију 1917 године;
    – не само због устоличења у Њујорку од 1867 године Мазинијевог ‘Универзалног Демократског Савеза’, успркос важности његове непосредне улоге у револуционарним покретима све до Пољске и Русије, посредством Бакуњинове мреже;
    – И не само због оснивања у Њујорку 1843 године чувеног тајног искључиво јеврејског друштва Б’НАИ БРИТ (B’NAI BRIT).

    Ова Грантова сигурност, а касније и Варбургова, имала је свакако своју основу у тој концентрацији, али исто и у еволуцији тајних друштва, но она је почивала пре свега на апарату чаробњака међународне масонерије, који је створен под именом ‘ПАЛАДИЗМА’, ОСНОВАНОГ У ИСТИМ ТИМ Сједињеним Америчким Државама, од стране двојице истакнутих масона Алберта Пајка (Види: Albert Pike, Morals and dogma of the ancient and accepted Scottish rite of freemasonry. Charleston, A .: M.: 5641) и Ђузепа Мазинија”.

    На стр. 29/30 Пјер Вирион тврди, да је тако Мазини нашао подршку у Сједињеним Америчким Државама, да заједно са Пајкеом предузме остварење централизације међународне масонске активности, претварајући је у једну синхронизовану акцију са циљем “ОСТВАРЕЊА ЈЕДНЕ СВЕТСКЕ ВЛАДАВИНЕ, КОЈА ЋЕ БИТИ ВИДЉИВА У ИНТЕРНАЦИОНАЛНИМ ЈАВНИМ УСТАНОВАМА, АЛИ ЊЕНА ВИСОКА ВЛАДАЈУЋА ХИЈЕРАРХИЈА СТАВЉА У ПРВИ ПЛАН ЕКОНОМИЈУ, ЖЕЛЕЋИ ТАКО ДА ОСТВАРИ ЈЕДИНСТВО СВЕТА НА МАТЕРИЈАЛИСТИЧКОЈ БАЗИ, ЧИМЕ СТАВЉА НЕПРЕМОСТИВ ЈАЗ ИЗМЕЂУ ХРИСТА, ЊЕГОВЕ ЦРКВЕ И САМЕ СЕБЕ…”

    У овом процесу национални и међународни „велики изабраници“. „велики кадрови“ и велики финансијери “КОЈИ ВОДЕ СВЕТ“ (стр.190), поседују неограничена материјална средства, располажући истовремено штампом, радио-телевизијом, публицистиком и кинеметографијом, помоћу чега остварују “НЕВИДЉИВУ РЕВОЛУЦИЈУ” (стр.191).

    На стр. 38 Вирион нас обавештава, да су финансијске групе Лондона и Њујорка присно повезане са тајним друштвима, па изводи закључак: “Тако наједном схватамо разлог, порекло и развитак опозиције, чији првак је био Генерал де Гол”.

    За нас Србе, посебно је интересантна страна 40 Вирионове књиге. Јадан младић Гаврило Принцип био би још више потресен него ми, читајући ове редове, које ћемо због њихове важности за нас превести у потпуности, како би сачували и ово Вирионово сведочење које дословно гласи:

    “Но ево још нешто: рат који је требао да уништи Аустро-Угарску империју, да сруши династију Хоенцолерн, да обори Немачку, чије су претензије постале мегаломанске – на њих Saint-Ives d’ Alveidre алудира већ 1890 године; рат који је требао да генерализира демократске режиме најављен је 1894 године, осим, ако би у Европи све државе биле републиканске, сходно плану из 1860 год., а ради се о томе, да се оне остваре помоћу великог рата XX-ог века; ради се и о стварању Уједињених Држава Европе под масонском хегемонијом… Ево најаве Светског рата, потребног, да Европу поново измени… Оно што се неможе порицати, то је најава већ 1912 године од стране Paty de Clam-a опасности, којима је изложен аустријски претстолонаследник Фердинард, убијен у Сарајеву 1914 године. Оно што исто тако збуњује, то су алузије на тај трагични завршетак, које је правио пуковник Хаус ( Edward Mandell House 1858-1938), члан ‘Masters of Wisdom ‘ или четири године пре атентата (Значи кад је Гаврило Принцип имао 13 године, – наша примедба), о чему је писао М. де Понкинс у својој књизи о Фран-Масонерији. Оно што такође смућује дух, то је изванредно заседање међународне масонерије на Saint Simon’s Island -у 1913 године, што је био први покушај конгреса будућих међународних масонских чаробњака под именом ‘Билдербергера’.

    Најзад, одржва се сасатанак савезничке масонерије у Паризу 1917. године. У циљу извлачења користи од резултата рата, пошто је претходна иста та масонерија одбила предлоге за мир, које је формулисао Benoit XV, затим Карло IV Аустријски, овај последњи посредством принчева Sixte-a ou Xavier-a de Bourbon – Parme . То одбијање било је типично масонско, да би се зараћене стране присилиле, по цену хиљада и хиљада нових мртвих, да прихвате њихов, масонски мир и ново цепање Европе”.

    Није Југославија створена зато, да би њоме било крунисано херојство српске војске која се за њу борила, већ зато, што је стварањем нових држава требало потпуно и сигурно онемогућити обнову Аустро-Угарске империје, чије постојање није било у интересу светске масонерије, што је јасно из целе Вирионове књиге. Тако је и Југославија доживела сличну судбину, јер њен опстанак није био у интересу чаробњака међународне масонерије.

    Своју 40 страну Вирион завршава овако: “И над тим нагомиланим рушевинама Првог Светског рата, масон Вилсон ( Willson Thomas Woodrow 1856-1924) се усудио да каже: ‘Хришћанство није успело да уједини народе. Ми ћемо успети, надам се помоћу Друштва Народа’ – “Le Christiannisme n’a pas reussi > a unir les peoples. Nous reussirons, j’espere, par > la Societe des Nations.”

    На стр. 44 Вирион каже: “Час је дакле био дошао, да се убаци идеја о СВЕТСКОЈ ВЛАДАВИНИ у масу, да се обрађује међународно тесто, да би се директно измоделирао профил ‘Великог Дела’ на једном плану који више није био тајна, старом три века, који је већ изложио Комениус, па онда Saint-Ives d’ Alveidre, да би нашао најзад свој модернизовани израз у СИНАРХИЈСКОМ ПАКТУ – ИМПЕРИУМ МУНДИ”.

    После горе изложеног, догађа се, развија даље Вирион своју мисао, један интересантан феномен: “Даје се замах бољшевизму у једној великој земљи. Одмах после састанка јеврејско-германско-америчких финансијера, који су материјално финансирали бољшевичку револуцију у Русији, савезници су гласали за абдикацију цара. Ствар је дакле била готова – у Русији је устоличен комунизам.”

    Вирион нас обавешава на стр. 137 да је члан 83 о ПАКТУ СВЕТСКЕ ВЛАДЕ, формулисан 1935 год., који дословно гласи: “Признајемо, да у данашњој ситуацији бољшевизам одговара Евро-Азијским народима…”

    За Версајски Уговор на стр. 49 Вирион пише: “Версајским Уговорм фаворизована је англо-саксонска и јеврејска доминација европских и међународних покрета…” А на стр. 136 Вирион каже: “Версајски Уговор из 1918 године тесно је повезан са међународним догађајима и циљевима бољшевичке револуције у Русији.”

    Како мрачне силе нису мировале ни после Првог светског рата, Вирион цитира значајну књигу Сиднеја Варбурга “Три разговора са Хитлером”, коју је објавио на холандском језику, где између осталог каже: “Почев од 1929 год. Гаранти Траст тражио је човека, помоћу кога би извео националну контра-револуцију и нашао је Хитлера. Прва компанијска уплата извршена је код немачких банкара Менделсон…”

    На стр. 129 Вирион пише: “Године 1847 у Штразбургу на Међународном Масонском Конгресу, који је претходио револуцијама од 1848 год., нашроко је коментарисана идеја о Уједињеним Државама Европе. Већ тада мислило се на формирање три европске федерације: романску, германску и словенску“.

    Даље на стр.130 Вирион цитира једну брошуру коју је објавио Бакуњин под насловом “Мојим руским и пољским пријатељима” која је објављена 1862 године. Бакуњин је у својој брошури изјавио: “Ми Словени, ми морамо да остваримо пут Великим Изабраницима…” Јасно је да се под “Великим Изабраницима” подразумевају припадници међународних чаробњака универзалне масонерије. Бакуњинову изјаву је цитирао и Дешампс – “Тајна друштва”, Лајпциг, 1862 године.

    На овом месту посебно истичемо примедбе које је Вирион навео на горњи текст: “Руски Нихилизам онога времена само је руски огранак Републиканског Универзалног Савеза, чије седиште је у Њујорку, а оснивач управо Мазини, талијански револуционар, сарадник масона Алберта Пајке-а у стварању Високе Универзалне Масонерије и то у исто време, када Јакоб Шиф, стари Ротшилдов агент у Немачкој, долази да се смести у Сједињене Америчке Државе, да би из њих финансирао бољшевичке револуције у Русији, све до оне из 1917 године. 1843 год. како смо већ споменули, основана је такође у Њујорку, моћна и искључиво јеврејска масонска ложа Б’НАИ БРИТ. Најзад, 1872 године Интернационала Карла Маркса устоличава такође своје седиште у Њујорку”.

    На стр. 131 Вирион пише: “РЕВОЛУЦИЈА, ВИСОКА ПАЛАДИСТИЧКА МАСОНЕРИЈА, ВЕЛИКИ МЕЂУНАРОДНИ ФИНАНСИЈЕРИ, СВЕ ЈЕ ТУ, У ЊУЈОРКУ, КАО НА САСТАНКУ УТВРЂЕНОМ УНАПРЕД У ИСТО ВРЕМЕ И У ИСТОМ ГРАДУ…”

    При овоме мислимо на изјаву председника Гранта, коју је изрекао 1872 године. Америчком народу, да ће СЈЕДИЊЕНЕ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ БИТИ ВОДИЧ ЦЕЛОКУПНОГ ЧОВЕЧАНСТВА…
    Бакуњин је такође знао на шта може да рачуна, ЈЕР РУСИ – НЕ НАЦИЈА ВОДИЧ, већ народ за ЕКСПЕРИМЕНТЕ, имала је у једном историском моменту за мисију да ојача западне позиције у свету како би данас ЧАРОБЊАЦИ ВИСОКЕ УНИВЕРЗАЛНЕ МАСОНСКЕ ПЛУТОКРАТИЈЕ ПРИСИЛИЛИ СВЕ ЗЕМЉЕ ДА ИМ СЕ ПОТЧИНЕ ПРИСТАНКОМ ИЛИ ПОБЕДОМ КАКО ЈЕ ТО ИСТАКАО АМЕРИЧКИ СЕНАТОР ЏЕМС П. ВАРБУРГ 1950. ГОДИНЕ.

    Пре него што пређемо на завршни део овог приказа, неможемо, а да се најпре не осврнемо на реченицу, на стр. 69 Вирионове књиге, коју је изговорио милијардер Сајрус ИТОН, која је публикована 1957 године у Билтену Друштва за Спољну Политику (Ф.П.А) која од речи до речи дословно гласи: “СРЕТНИМО СЕ НА ПОЛА ПУТА СА СОВЈЕТИМА!” Зато је и дошло до совјетске ПЕРЕСТРОЈКЕ и англоамеричког НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА…

    После свега – чему коментари о трагичним збивањима кроз која је прошао у ХХ столећу наш обезглављени, обесправљени и понижени несрећни српски народ. Ми неможемо да живимо скрштених руку пред неправдама које нам наносе западноевропски и амерички империјалисти-тријалисти, ал’ тешко је битку бити шутом с рогатима!

    ( Види: Pierre Virion, Beintot un Gouvernement Mondial? – Une super et counter-eglise, Paris, France, 1967).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *