Слободна штампа

Данас се као и пре стотине година расправља о слободи штампе. Слободне су, наређују послодавци са чим се слажу извршиоци, домаћи НАТО стипендисти, оне новине које Србе, државу Србију, Српску православну цркву и све што има придев српски разапињу и черече

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

[restrict]

ОД ГУТЕНБЕРГА ДО ДАНАС О слободној штампи која служи истини, истраживачком новинарству за добробит свих људи без обзира на расну, верску, националну, социјалну и све остале припадности распреда се вековима. Отприлике од како је Гутенберг изумео штампарску машину. Виспренији предузетници већ од 18. века почињу штампање и продају новина. Новине су врло брзо показале снагу утицаја на читаоце, што су одмах увидели амбициозни творци сопствених планова увијених у слатку обланду свеопштих слобода. Демократске слободе су стигле касније. Нису морале.
Данас, као пре стотину и више година, расправља се о слободи штампе. Погледи бранитеља демократије упрти су према Западу, „слободном свету“ одакле стижу новци и наредбе, демократске наравно, шта се има сматрати слободним новинама. Слободне су, наређују послодавци с чим се слажу извршиоци, домаћи НАТО стипендисти, оне новине које Србе, државу Србију, Српску православну цркву и све што има придев српски разапињу и на сва уста черече. Ништа ново под капом небеском.
Пре више од стотину година, током прве недеље месеца рујна 1900, у Загребу је одржан свекатолички конгрес. Од девет тема на конгресу једна је посвећена католичкој штампи. Усвојена резолуција (преносим делове) гласи: „Хрвати католици, који као одани синови Кристове цркве кроз вијекове бранише неустрашиво своју свету веру, еуропејску уљудбу и своју слободу… одлучише на свом збору 3, 4. и 5. рујна 1900. да ће вјерни својој славној прошлости, и у будуће Божјом помоћи устрајати на бранику за крст часни и слободу златну против непријатељем цркве и домовине, који својим поганим пером трују душу и срце, муте живо чувство вјерозаконско и вјеру у Бога, а са вјером угушују такођер народне осећаје и сваки идеални полет. У ту сврху препоручују сваком правом католику, да не чита – ако не мора – и не подупире безвјерске списе и новине, већ да чита, подупире и шири домољубне новине, прожете кршћанским духом.“

ЗАНИМЉИВЕ ДИСКУСИЈЕ Занимљиве су дискусије угледних чланова конгреса: велеученог одвјетника Ивана Ружића, др Тушкана, Јурија Томца, као и брзојави подршке које су конгресу упутили Јосип Трипало, Анђел Врдољак, Стјепан Бакарић, Колак, Врховац и многи други, а све позната презимена у доба власти неосуђеног злочинца Броза, за чијом владавином поједини данас пате.
Велеучени Ружић говорећи на конгресу је рекао: „Године 1840. Монтефиоре је савјетовао својим истовјерницима – жудијама, да им је једино помоћу штампе могуће стећи велики уплив и власт у свијету.“ Настављајући беседу, Ружић закључује да штампа много новчаних жртава захтијева, али да они који је поседују и њен правац писања означују.
Записник садржи много занимљивих чињеница, јавно изговорених и забележених. Аналитичари који се препуцавају око слободе медија, ситне књиге пишу и одашиљу у Брисел комесарима, секретарима, секретарицама, ваљало би да проуче записнике. Није лепо да писмо шаљу Колаковој унуци или унуку друга Бевца, не помињући дела њихових дедова. Чепркајте мало по прошлости, свашта се тамо може наћи.
Не би ваљало да се прошлост затрпа, да се преко ње праве депоније ђубрета, као у Винчи. Одлука о депонији је донета у доба Броза, кога данас славе еколози.

БРЗОЈАВ АУСТРОУГАРСКОГ ПОСЛАНИКА За крај ево брзојава аустроугарског посланика у Ватикану одаслатог у Беч, 29. српња 1914. године. „Папа и Курија виде у Србији разорну болест, која помало нагриза монархију до сржи и која ће је временом расточити. Као што је за Аустрију неодложно потребно да због самоодржања ослободи, по потреби силом, свој организам од зла, које нагриза, тако је и за Католичку цркву посредно нужно да учини све, или одобри све, што би могло послужити постизању тога циља. Ако ствари промотримо у овој светлости, можемо врло лако открити везу између папиних осећања и ратничког расположења.“
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића. Не заборавимо мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Снимимо филм о страдању српског дечака Слободана Стојановића. Не дамо светиње. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

[/restrict]