РЕСАВСКА ШКОЛА ТРАНЗИЦИЈЕ

НЕКО ЈЕ РЕКАО АУТОКОЛОНИЈАЛИЗАМ (2)

Имамо ли право на оптимизам или зашто се величина победе случајносрпских снага у културном рату у Србији не огледа у вишедеценијском деловању Ђерђа Сороша већ у недавном гесту Ноама Чомског

Oдбијање да се у Србији уважи учинак моћне антиполитичке машине коју покреће Запад нема своје, привидно неидеолошко, утемељење само у некритичком и неодговорном поистовећивању западне историје са светском. Огромна, вишевековна надмоћ – више базирана на климатским и географским факторима него свим другим чиниоцима узетим заједно – омогућила је западним државама да заборављају сопствену прошлост; да се претварају да није њихова; да су је писали неки други људи. Моћ је та која чини и да Запад делује као једини стварни субјект свих историја, њихов ексклузивни аутор, а сви ми, „Остали“ – на „Западном Балкану“, у Африци колико и у Југоисточној Азији – осуђени смо да будемо лоши преписивачи, пуки конзументи туђе историје, па ком опанци ком обојци.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Avatar
    zoran petrović

    Treba da pišete Čomskom da je izmanipulisan praznim rečima dugogodišnjeg direktora koji je deset godina uzurpirao tu poziciju ukidanjem akademske slobode i izgonom nepodobnih naučnika, i vi kao i članovi SANU. Upotrebljen je Čomski kao Nato batina, bez ikakvog znanja o situaciji, za konolonizaciju umova, društva i teritorija, suprotno je od predstavljenog u tom pismu. Mora da se izvini i povuče potpis koji je dao povezanim licima u trgovini uticajem.

    • Avatar

      SANU, Čavoški, Koštunica, Mićun… , i svi koji znaju stanje u IFDT odavno su morali napisati pismo Čomskom, jer je reč o perfidnoj prevari koja nije samo lokalnog karaktera.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *