Реновира се највећа сала Палате „Србија“

Финансије за рестаурацију сале, прву после више од 50 година, обезбедило Удружење осигуравача Србије

Седиште Савезног извршног већа, Владе СРЈ, Савета министара Државне заједнице СЦГ, а од 2006. године дом појединих министарства Владе Републике Србије. Своје канцеларије у згради имали су Јосип Броз Тито, председници Председништва СФРЈ, председници СРЈ и једини председник СЦГ. Палата Србије, раније Палата Федерације, колоквијално зграда Савезног извршног већа. Свечано отворена 1961. године, с тим што историја почиње рађањем идеје о формирању новог града на левој обали Саве који је требало да постане престоница нове социјалистичке државе и 1947. расписивањем конкурса за идејни пројекат. Зграда показује сву сложеност владајућих политичких, културних и друштвених односа на овим просторима. 

Зграда садржи шест салона, микромузеје народа и народности Југославије који симболично означавају федерални систем уређења државе, три свечане и тринаест конференцијских сала, 744 канцеларије, а укупна површина објекта износи приближно 65.000 м². Због величине унутрашњег простора и постављених временских рокова за завршетак уређења, за потребе декорисања били су ангажовани сви каменоломи тадашње државе.

Главна просторија око које се ниже шест салона је Сала Југославија, данас Сала Србија, највећа и најрепрезентативнија просторија палате, која је у потпуности изведена према пројекту Мијаила Мике Јанковића. Површине је 800м² и може да угости и више од 2.000 гостију. Први званични гости били су учесници Прве конференције несврстаних земаља у Београду 1961. године. Особеност декорације салона представљају монументалне фреске висине четири и дужине двадесет метара: Лет у космос Петра Лубарде, Путевима Југославије Лазара Вујаклије и триптих-мозаик Стварање Југославије, рад Младена Србиновића. Свечани карактер просторије истакнут је кристалним лустером који садржи око 2.600 сијалица. Смештен је испод стаклене куполе чиме је омогућено да простор импозантних размера буде квалитетно осветљен како вештачком, тако и дневном светлошћу. У време када је направљен био је највећи лустер на свету, тежак преко девет тона и са пречником од 18 метара.

Од дана када је отворена, пре више од пола века, Сала Србија није реновирана. Сада ће, на иницијативу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и уз финансијску подршку Удружења осигуравача Србије бити спроведени неопходни радови. Уговор о донацији потписали су министар Зоран Ђорђевић и генерални секретар Удружења Душко Јовановић.

„Ова зграда представља културно и историјско здање Србије које треба да се чува. Иако нисмо надлежни за одржавање ове зграде, хтели смо да покажемо одговорност према ономе што је за нашу земљу од посебне важности“, рекао је министар и најавио реконструисање осталих сала, уз задржавање првобитног изгледа.

Ђорђевић је захвалио Удружењу осигуравача Србије на подршци и истакао да је и досадашња сарадња с њима била на веома високом нивоу.

„Као једно од друштвено одговорних удружења они су разумели нашу жељу да допринесемо опстанку овог веома вредног здања наше земље и подржали су нашу иницијативу у Скупштини. На томе смо им веома захвални. Оваквим односом према нечему што представља заједничку својину свих грађана Србије учинићемо много за целу нашу земљу, а томе ће се сигурно дивити сви они који нас посете“, истакао је министар.

Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић рекао је да му је драго што је имао прилику да учествује у овој идеји и да је удружење увек на располагању држави када је у питању било који вид подршке.

„Ово за нас није донација већ част. Драго нам је што ћемо на овај начин бити део историје и што ћемо вратити стари сјај Сале Србија, односно месту где су се окупљали и где ће се и даље окупљати највећи светски државници“, истакао је Јовановић.

Сала Србија – сведок времена

Палата Србија угостила је многе значајне личности. Тито је свечане вечере приређивао у част Брежњева, Хрушчова, Никсона, краљице Елизабете II и принца Филипа, Џералда Форда, данског краљевског пара. У новијој историји Палата је угостила Меркелову, Путина, Си Ђинпинга, Ердогана и Макрона.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *