Претеча друге Србије

Између дендизма и бољшевизма: Марко Ристић и Коча Поповић на Сењаку у време писања Надреалистичког манифеста, 1930. Легат Коче Поповића, Историјски архив Београда

Судећи по првој епизоди нове документарно-игране серије Мрачне странице културне историје Србије (РТС), нека врста полицијске мишоловке лежи у подлози ове серије што је добро, јер уводи драматургију интригу и енигму детективског типа, а сасвим је друго питање може ли се на српску културну историју гледати као на полицијски досије, што нам изгледа прилично претенциозно и претерано

Културна историја Србије натопљена је политиком, идеологијом, политичком верношћу и издајом и нарочито личним вероломствима до јуче најближих пријатеља међу уметницима. Стога није чудно што у неким деловима српска културна историја наликује полицијској хроници – каже Александар Гаталица, писац, критичар и преводилац, уредник и наратор нове документарно-игране серије Мрачне странице културне историје Србије, чија је прва епизода, под насловом Друштво мртвог песника, недавно емитована на РТС-у. Судећи по првој епизоди, нека врста полицијске мишоловке лежи у подлози ове серије што је добро, јер уводи драматургију интригу и енигму детективског типа, а сасвим је друго питање може ли се на српску културну историју гледати као на полицијски досије, што нам изгледа прилично претенциозно и претерано. Градиво прве епизоде, међутим, даје за право Гаталичиној формули: у питању је повест о једном блиском пријатељству, које се услед политичке издаје и личног вероломства прометнуло у једну доиста мрачну епизоду нашег послератног културног позорја. Актери овог случаја су Марко Ристић и Растко Петровић, песници и негдашњи другови, које је живот раздвојио и бацио на две различите стране. Случај је, нажалост, доиста „натопљен комунистичком политиком и идеологијом“ и можда је то разлог што се нерадо помињао и некако „гурао под тепих“. Није случајно што је баш он одабран да отвори мрачне странице српске књижевности.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *