Политика испред правде

Косово – случај Тачи

Изненадно обелодањивање оптужнице против председника самозване државе Косово и других челника ОВК, у први план ставља политичке калкулације око преговора Београда и Приштине, сасвим занемарујући њену садржину

Усталило се неприкосновено правило да у оптужбама политичких лидера и те како има политике. Бар смо се ми у то уверили за протеклих двадесетак година, колико трају покушаји да се злочини казне а жртве добију сатисфакцију кроз правду. Није, изгледа, другачије ни у случају „офирања“ оптужнице против актуелног председника самозване државе Косова Хашима Тачија, судећи по политичком одјеку и порукама главних актера са две стране Атлантика, чиме се у други план стављају злочини и жртве који се у њој помињу.
Да ли је била ненамерна или намерна грешка „Њујорк тајмса“ са информацијом да ће се председник Србије у Белој кући састати с председником Трампом, што је имплицирало да ће у Вашингтону бити постигнут историјски „споразум“ између Вучића и Тачија, са све разменом територија, како се то већ „вукло“ по политичким кулоарима, тек послужило је као окидач за акцију у политичком корпусу који не бира методе и средства за остварење својих циљева.

[restrict]

ЗАПАЊУЈУЋИ ПОТЕЗ Добро верзирани зналци и аналитичари балканских прилика запазиће да се обелодањивање и ранијих оптужница чинило у политички опортуним тренуцима и за суд и за велике силе које стоје иза њих. Стога и објашњење да се тужилац руководио страхом да Тачи под притиском може склопити неки споразум којим би за себе издејствовао имунитет – не „држи воду“, колико објашњење да је тајминг тужилачког потеза у ствари политички потез везан за преговоре између Београда и Приштине.
Укратко, Специјализовано тужилаштво за злочине почињене на Косову подигло је оптужницу којом се косовски председник Хашим Тачи, бивши председник скупштине Кадри Весељи и још непознат број осумњичених терете за низ злочина против човечности и ратних злочина, укључујући убиство, присилно нестајање лица, прогон и мучење током сукоба 1998–2000. године.
У оптужном предлогу у десет тачака које је тужилаштво поднело специјализованим већима која се баве злочинима почињеним током сукоба на Косову, наводи се да Тачи, Весељи и други осумњичени сносе кривичну одговорност за скоро 100 убистава.
„Жртве кривичних дела из оптужнице су стотине лица чији је идентитет познат и међу којима су косовски Албанци, Срби, Роми и лица других националности, као и политички противници“, наводи Специјализовано тужилаштво. Оптужница је „резултат дуготрајних истрага и одражава уверење тужилаштва да може да докаже ван разумне сумње све оптужбе садржане у њој“, додаје се у саопштењу из Хага.
За свакога ко је пратио рад специјализованих већа ово је био запањујући потез јер још од успостављања 2016. године суд ништа није откривао о свом раду. Чак и када је бивши косовски премијер Рамуш Харадинај рекао да је испитиван у својству осумњиченог прошле године, суд то није потврдио.
Предлог оптужнице против Хашима Тачија „потписао“ је главни тужилац Специјалног већа Хага на КиМ Џек Смит, иначе Американац, којег је на то место поставила Мисија ЕУ на Косову и Метохији – Еулекс. Реч је о адвокату са великим искуством и дугогодишњим ангажманом у различитим међународним и америчким правосудним институцијама који је од 2008. до 2010. обављао функцију истражног координатора у канцеларији тужиоца Међународног кривичног суда (МКС).
Ако за неке мало више упућене у косовска дешавања подизање оптужнице против Тачија „није било неочекивано“, сам тренутак у којем се то догодило, неколико дана пред заказани сусрет лидера Србије и Косова у Вашингтону, био је изненађење за све а пре свега за америчке организаторе састанка који се већ дуже време утркују са ЕУ око заслуга у дијалогу Београда и Приштине.
Чак се и у Приштини на вест о подизању оптужнице против Хашима Тачија нижу реаговања политичких аналитичара, а не правника. Дизање оптужнице коментарише се готово искључиво из угла последица по дијалог и планирани састанак у Вашингтону, 27. јуна.
И тек што је Гренел изјавио да се радује разговору с председником Вучићем и премијером Хотијем, уз објашњење да га је Хашим Тачи обавестио да не долази у Вашингтон након што је против њега подигнута оптужница, из Приштине је пут отказао и премијер Авдулах Хоти.
Већ у првим анализама, по објављивању оптужнице, нагласак је на европском покушају минирања иницијативе Вашингтона за наставак дијалога о КиМ, Немачке пре свега. Добри познаваоци прилика у овом делу Европе прстом упиру у Берлин, али и америчку „дубоку државу“ која на све начине покушава да ослаби позиције Доналда Трампа пре америчких председничких избора у новембру.

ГЛАСОВИ ДУБОКЕ ДРЖАВЕ

За поборнике вашингтонског дијалога, попут директорке Центра за евроатлантске студије Јелене Милић, потез Специјалног тужилаштва није изненађење, као ни то што је, како је објаснила за „Танјуг“, одмах по објављивању вести о оптужници против Тачија уследила серија коментара немачких званичника и аналитичара у којима се као главни разлог оптужнице не види покушај налажења правде за српске жртве него намера да се упропасти најављени састанак у Белој кући. На то, како каже, упућује недавна изјава једног од кључних актера немачке политичке сцене Питера Бајера и његов позив представницима Београда и Приштине да не иду у Вашингтон и не прихватају никакав „прљави“ споразум Ричарда Гренела.
Да то све има везе и са америчком „дубоком државом“, Милићка је као пример навела скорашњу изјаву професора Универзитета Колумбија Дејвида Филипса, који је био Тачијев саветник, а који је „изненађен“ чињеницом да се САД и Србија приближавају и говори да је то грешка и да је увек мислио да је Вашингтону само Косово „клијент“.
У свему збуњује изостанак беса и љутње Вашингтона и доста помирљив став Стејт департмента иако је вашингтонски скуп требало да буде значајан Трампов учинак на међународном плану пред новембарске изборе. Гренел је у сасвим мирном тону рекао да све разуме и чека други датум.
За објашњење таквог става постарао се Данијел Сервер, стари српски зналац, велики пријатељ Приштине и албански лобиста који се представља као амерички експерт за Балкан – у свом ауторском тексту (на сајту Peacefare.net) негира нагађања да је оптужница објављена сада под утицајем Европљана зато што се нису слагали са америчком иницијативом за дијалог, већ мисли да су Американци то урадили сами након што су закључили да састанак вероватно неће успети.
Овај некадашњи саветник у Стејт департменту 1990-их година а данас горљиви поборник косовске независности, што га сврстава у припаднике „дубоке државе“, праву улогу САД види у подршци ЕУ, што је, како пише, сада тешко јер Трампова администрација не воли ни Европу ни Унију. „Било би лакше са Бајденовом администрацијом, што се чини могућим с обзиром на то да се ковид-19 поново запалио у државама на југу и западу. Али то питање неће бити решено до 3. новембра. У овом тренутку, најважнија ствар је равнотежа снага на Балкану. Србија је већ јака“, поручује Сервер.

ШИРЕЊЕ ЈАЗА ИЗМЕЂУ САД И ЕУ Бивши амерички амбасадор у Србији Вилијам Монтгомери за београдску „Политику“ рећи ће да је објављивање предлога оптужнице Тачија и Весељија још један пример ширења јаза између САД и ЕУ и да нико неће поверовати да је случајност што је оптужница обелодањена уочи састанка представника Београда и Приштине у Белој кући. Иако је за њега реч о покушају дезавуисања Гренелове иницијативе, Монтгомери скреће пажњу да „супротстављене позиције САД и ЕУ гарантују да у догледној будућности неће бити пронађено решење косовског проблема“.
Није случајно првог дана након парламентарних избора у Србији у Београд стигао специјални изасланик ЕУ за дијалог са Приштином Мирослав Лајчак, који је најавио наставак замрлих преговора под окриљем Европске уније већ у јулу и посредовање у „свеобухватном договору“ за Косово који ће „решити сва отворена питања једном засвагда“.
Бриселски споразум скоро и да се не помиње иако ЕУ ту није била само као посредник и сведок већ и гарант, тј. јемац тог споразума.
Искусни дипломата, какав је Лајчак, важи за блиског човека Берлина и Ангеле Меркел, који су „укопани“ у ставу о косовској независности и целовитости, што је, уз признавање независности, главни услов за приступање Србије ЕУ (не треба заборавити да је Немачка подржала увођење такси од 100 одсто на српску робу на КиМ). Управо „свеобухватни договор“, или како Немци воле да кажу „коначно решење“ проблема Косова и Метохије представља се као кључ за наставак приступања Србије ЕУ. Интересантно је да Немци и данас користе израз „коначно решење“, тако познат у њеној историји током Другог светског рата.
У прилог тврдњи о усклађености акција треба да послужи и Хотијев одлазак у Брисел, где је разговарао о наставку дијалога под окриљем ЕУ, иако је пут у Вашингтон отказао „због новонастале ситуације у Приштини“, што му Американци сигурно неће заборавити.

РЕВИЗИЈА ПОЛИТИКЕ ПРЕТХОДНЕ АДМИНИСТРАЦИЈЕ САД? Поједини београдски аналитичари, попут дипломате Зорана Миливојевића, сматрају да саопштење Стејт департмента које подржава тужилаштво и у којем се јасно наводи да треба ићи према правди и након 20 година – упућује на политички закључак да америчка страна има интерес да се очисти оно што политички оптерећује могући дијалог. Осим што је Гренел лако реаговао на вест да Хашим Тачи неће доћи, Миливојевић у изјави за „Спутњик“, као прилог својој тези, наводи да је тужилац Американац и да је „тешко претпоставити да ће он ипак ићи против своје државе и њених интереса“.
Трампова администрација, према мишљењу Миливојевића, од првог тренутка иде у покушај ревизије политике претходне три администрације које су стајале иза пројекта независности Косова и иза ОВК и тешко је претпоставити да се Америка може тек тако искључити. „Без Вашингтона је немогуће решавати ово питање, јер је Косово и Метохија дефинисано као нешто од чега зависи стабилност и безбедност Европе. Ипак, како год да се преговарачи договоре, опет ће све морати да буде и пред СБ УН“, закључак је овог дипломате.
У сенци политичких одјека и тумачења „офиране“ оптужнице остала је њена правна страна а с обзиром на досадашња искуства, много је више подозрења и сумњи од наде да се напокон пред лицем правде нађу осведочени злочинци попут Тачија, Весељија и њихових сатрапа и послушника. Неповерење у међународни суд и те како је основано. Трибунал за бившу Југославију ослободио је Рамуша Харадинаја оптужби за злочине у Јабланици, а Фатмира Љимаја за злочине у логору Лапушник. Сетимо се Орића, Готовине, Маркача…
Тачи је две деценије био кључни партнер Запада а међународне снаге су наставиле да блиско сарађују с њим чак и када су се против њега појавиле оптужбе за озбиљна кривична дела. Рођени политичар, визионар, државник, творац „бастиона демократије“ неки су од епитета којима су председника Косова описали бивши високи званичници најмоћнијих западних земаља, а те мисли о Тачију одштампане су на задњој корици његове америчке биографије. Његово појављивање пред судом сигурно би скренуло пажњу на многобројне западне политичаре и генерале који су му били покровитељи и наредбодавци.
Уосталом, оптужнице Специјалног суда Косова против косовског председника Хашима Тачија и једног од најутицајнијих политичара Кадрија Весељија још нису валидне, реч је само о предлогу који нема правну снагу. По процедури њу мора да потврди судија за претходни поступак. Тек онда ћемо сазнати да ли је, поред политички опортуног потеза, то била и озбиљна намера да се злочинцима заиста суди. Без обзира на исход самог суђења.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *