ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Коалициона бура

Сусретом с представницима изборне листе „Албанска демократска алтернатива – Уједињена долина“, председник Србије Александар Вучић отпочео је консултације о састављању нове Владе Србије.
Подсећања ради, на изборима одржаним 21. јуна убедљиво је тријумфовала владајућа Српска напредна странка (СНС), освојивши чак 188 од 250 мандата у Скупштини Србије (треба приметити, ипак, и да је СНС сад освојила шездесетак хиљада гласова мање него њен лидер Александар Вучић на председничким изборима 2017. године). Цензус, који је био смањен на три одсто гласова, прешли су још само Социјалистичка партија Србије, која је добила 32 посланичка мандата, као и СПАС Александра Шапића, који ће у новом сазиву скупштине имати 11 посланика, а уз њих ће у посланичким клупама бити само представници мањинских партија Мађара, Бошњака и Албанаца.
Имајући ове бројеве у виду, потпуно је јасно да консултације код Вучића представљају пуку формалност јер његов СНС – то јест управо он као апсолутни лидер партије с апсолутном већином – има и апсолутну слободу у избору и састављању будуће владе. Укључујући ту и евентуалне коалиционе партнере.
С једне стране, СНС-у очигледно није потребан нико да би формирао владу која ће имати више него комотну већину; с друге стране пак, питање је не би ли СНС себи причинио више штете него користи ако би од СПС-а направио опозицију уместо захвалног коалиционог партнера.
Буру у односима међу досадашњим партнерима у власти подстакао је потпредседник СПС-а Новица Тончев, који је, на седници СО Сурдулица, поручио да ће оно што се дешава на улицама Београда – демонстрације незадовољних грађана – преселити на југ Србије, да је Сурдулица „једина слободна територија у Србији, Ужичка република где једино нема мрака и страха“ и припретио – откривши успут да је посреди принципијелни спор око фотеља – да ће „пет, шест хиљада људи блокирати ауто-пут Београд–Скопље уколико још неко од директора државних институција из СПС-а буде смењен“.
Председник СПС-а Ивица Дачић осудио је ову изјаву свог страначког колеге, и рекао да ће се повући с чела ове партије ако она одлучи да крене против Вучића.

Званична посета

Још један корак ка нормализацији односа између Србије и њене јужне покрајине од кога се засигурно диже коса на глави свакоме ко верује да је једина формула за нормализацију већ пронађена, и да се налази у Уставу Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности УН – прошлог четвртка наиме, пренела је агенција „Анадолија“, „министарка иностраних послова и дијаспоре Косова Мелиза Харадинај-Стубла и министар правде Косова Селим Селими боравили су у првој званичној посети Владе Косова општинама у Прешевској долини на југу Србије“.
Званични Београд остао је нем на ову посету која представља забрињавајући преседан, што наводи на закључак да је она и била договорена у форми у којој се догодила, с приштинским министрима које је примио председник општине Прешево Шћиприм Арифи и с њима разговарао – пренело је тамошње Министарство правде – „о положају Албанаца у Прешевској долини и могућностима да им се пружи подршка“. Поврх тога, Арифи је изјавио и да је „потребно учешће представника Прешевске долине на састанцима влада Косова и Албаније ради синхронизације политика, а посебно у укључивање у процес дијалога, јер би споразум постигнут између Косова и Србије био нестабилан без њих“.
Селими је у име своје владе обећао помоћ „у циљу побољшања и унапређења положаја Албанаца Прешевске долине“, док је Мелиза Харадинај-Стубла рекла и да „треба зауставити дискриминаторско, селективно и намерно брисање Албанаца Прешевске долине из цивилних регистара, као и здравствену и људску непажњу службеног Београда према Албанцима са тог подручја“.
Прва „званична“ посета приштинских министара централној Србији у српским медијима готово да уопште није била забележена.

Тачи у Хагу

Пред Специјалним судом за злочине такозване Ослободилачке војске Косова у Хагу овог понедељка отпочело је, а у уторак је настављено, вишечасовно саслушање председника „Косова“ Хашима Тачија који се, уз свог колегу Кадрија Весељија, лидера Демократске партије Косова, терети за убиство око стотину Срба, Албанаца, Рома…
Оптужница против Тачија подигнута је још 24. априла а њено постојање обелодањено је крајем јуна, непосредно пре него што је Тачи требало да отпутује у Вашингтон на састанак са председником Србије Александром Вучићем и Ричардом Гренелом, специјалним изаслаником председника САД Доналда Трампа за дијалог Београда и Приштине.
У овој фази поступка, оптужница против Тачија налази се код судије задуженог за њено преиспитивање и доношење одлуке о потврђивању или одбацивању. Сам садржај оптужнице и даље представља тајну.
Међу Тачијевим саветницима пред специјалним хашким судом за злочине ОВК, можда и као још једно сведочанство њиховог заједничког злочиначког подухвата против нас, налазе се и некадашњи главни тужилац Хашког трибунала за бившу Југославију Џефри Најс, као и Пјер-Ришар Проспер, бивши амерички амбасадор за питања ратних злочина.
Како се очекује, даља судбина процеса који се води против Тачија требало би да буде позната најкасније до октобра.