ОТВАРА ЛИ СЕ „ЗАПАДНО ПИТАЊЕ“?

Некада се посустало Османско царство на европским дворовима подругљиво називало „Болесником са Босфора“. Не би било необично да САД, суочене с актуелним унутрашњим проблемима, дефанзивом на спољашњем плану и истискивањем из Европе, ускоро у Пекингу, Москви и Делхију добију име „Болесник са Потомака“

Када империја достигне врхунац војне, политичке и економске моћи, а нарочито када досегне крајњи домет територијалног ширења на ближе или даље окружење иницијалне државе-језгра, она на тој историјској раскрсници има само два избора. Један је да учини снажан, суштински, квалитативан и квантитативан искорак, редефинише дотадашњи геополитички концепт и крене у даљу експанзију изван чак и најмаксималнијих визија географског и цивилизацијског периметра. Други је пак да се заустави (или буде заустављена) на заузетим земљама и досегнутим границама, покуша да их утврди и сачува, те да се консолидује, преуреди и модернизује како би одолела неизбежним изазовима пренапрегнутости, унутрашњих трзавица, побуна поданика и неминовног суочавања с вишедимензионалним опадањем.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *