Офарбај то у црно!

Велико префарбавање „расистичке историје“

У току је интензивно „расно мирење“ акцијом анулирања неподобне прошлости. Брише се, као у Орвеловом чувеном роману „1984“, све што у овом тренутку не одговара светском поретку наводног просперитета и правде за све. Све се чини за утисак да то „некадашње лоше никада није ни постојало”!

Главни јунак чувеног романа Џорџа Орвела „1984“ био је задужен, заједно са стотинама других, да свакодневно мења историју, да брише лажна сећања и још лажније данас важеће истине, принципе и схватања за нова, лажна, а до новог дана, званично обавезна и истинита. И тако унедоглед. Док се земља за коју то ради налази у перманентном рату, а противници се такође мењању скоро на дневној бази, он напорно и предано исеца лажи из књига и новина и замењује их новим. Колико је Орвел био видовит! Иако је та његова туробна визија света из 1984. године (који је он „видео“ из свог времена, 1948. године) представљала последице тоталитарног режима којим је послератни свет покушао да заплаши, он се готово до најситнијих детаља визионарски пропео до нашег времена које је званично демократско, слободоумно и за већину декларативно слободарско. Међутим, орвелијада се управо најбоље осликава у фашистоидној квазидемократији инсталираној данас мање-више присилно скоро на читавој планети. Нема бољег доказа од текућег, хистеричног и френетичног префарбавања историје које се изводи од стране демократске коминтерне из сенке што обликује свет по врло необичним, циничним, често и изопаченим моделима који се наредбодавно, под претњом стигматских етикета, па чак и казни, инсталирају не само у свест просечног и потпуно слуђеног савременика већ и његове историје. Људи се третирају као безумна живина и као незналице које нису у стању да запамте шта је било јуче, а камоли пре десетак или стотинак година. Чак се и ретроактивно кажњавају великани некадашњег друштва не би ли ово данашње цветало у забораву, незнању и новим „вредностима“.

Свеобухватно премазивање

Нема снажније потврде да је Орвел некако погледао у наш свет када је писао своје чувено штиво од текућег свеобухватног премазивања историје из расне перспективе које је у току најпре у Америци па и широм света. После нереда (још увек актуелних) изазваних расним обрачунима полиције с преступницима и последичне смрти једног црнца, цео (бели) свет је запао у хистеричну помаму посипања пепелом, страшног кајања и страственог порива да се расни односи изгладе. Отуд невероватни акцијашки подухвати антибелих екстремиста свих боја (укључујући и белу!) уперених да се што пре обави расна нивелација и да се коначно прогласи укидање расизма са свим његовим терминима, чак и потпуно бенигним речима које би можда неком зазвучале лоше. Као и у случају обавезног наметања „вредности“ геј комуне у свим сегментима друштва у новом таласу против расизма се највише истакла такозвана забавна индустрија. Помажу, наравно, и политичари. Последњи њихов бриљантни потез је заблистао у Америци иницијативом да се икона Џон Вејн орвелијански напросто изопшти из холивудске историје. Суперстар с којим се Холивуд (и „бела Америка“) деценијама поноси, до те мере да су неке институције називане по њему, као што је случај са интернационалним аеродромом у калифорнијској области Оринџ. Не само да је деценијама поносно носио име чувеног каубоја већ је испред аеродрома била постављена и биста Вејна у његовом чувеном каубојском издању. Али пошто је из још необрисане прошлости извучен његов интервју који је дао пре пола века и у коме је изнео ставове о Индијанцима и црнцима који су данас табу и „несношљиво су увредљиви“, политичари су покренули иницијативу да се Вејнова биста уклони, а аеродром престане да носи његово име. Разуме се, орвелијански цинично иницијативу су покренуле демократе! Дакле, уводе ред и дисциплину, насилно „позитивно једноумље“, кажњавајући противно најосновнијим правним начелима ретроактивно и то још особу која због тога што, авај, више није жива не може да се брани. Лоше се избија лошим без обзира што је историјски познато да је то пут у пропаст, а не у стварање било чега бољег.

фото: Википедија

Али брисањем Џона Вејна с бројног стања холивудске историје се ни изблиза није стало. У серијама и филмовима индустрије забаве већ је годинама присутан интензивни курс „учења“ историје која се никада није десила. Црнци су сада дословно свуда присутни и то у потпуно другачијем својству и историјском контексту од оног који је заиста био. Најдаље је у апсурдном трпању црних улога отишла ко зна која по реду адаптација Виктор Игоових „Јадника“, урађена пре две године у британској продукцији. Чувени инспектор Жаверт је тако, пригодно диктатима новог доба, постао црнац. Инспектор црнац у француској полицији с краја 18. и почетка 19. века! Наређује белцима, прогони белог човека! Какво уживање за необразовано, кретенизовано, али правдољубиво гледалиште коме се обраћа ово испеглано политички-коректно „читање“ чувеног Игоовог дела које се својевремено сматрало романом века. То је било пре две године. Данас је немогуће гледати филм или серију без адекватно присутних боја. Више није битан таленат, прикладност одређеног глумца (па и његове боје коже!) за поједину улогу. Сада се брижљиво рачуна минутажа пред камером сваке боје. Позитивни расизам на делу у свим својим нијансама. Он се иначе одавно спроводи под термином афирмативна акција што у преводу у пракси значи обавезу ангажовања најпре црних, а онда и осталих боја пре беле! Од када су се пре неколико година побунили после доделе Оскара на којој, о каквог безобразлука, ниједан црнац није добио ову награду (лансиран је тада застрашујући покрет преко друштвених мрежа „Оскар је тако бео“!), успаничени Холивуд на помен црне побуне више не зна где би све убацио црне ликове. „Црни Оскари“ и сва друга признања од тада пљуште као киша, чак и на невиђено, довољно је да се неко појави у „правом филму“ и да добије Оскара. Нико, наравно, нема храбрости да можда покрене акцију „Оскар тако црн“. Ко би смео то и да замисли. А ко обрати пажњу, видеће, рецимо, да у новијим остварењима забавне индустрије и то светске, не само америчке, готово да више нема љубавних или брачних веза а да нису у црно-белој комбинацији. Црни ликови су постали стрип хероји, акциони јунаци, чак и каубоји и револвераши из времена Дивљег запада који, разуме се, тамане белце као зечеве, чему је значајно допринео и Квентин Тарантино својим толико хваљеним „Ђангом“, који је одбацио ланце и кренуо у крвави осветнички поход на белце. Годинама постоје филмови, а однедавно и све бројније ТВ серије, са искључиво црном глумачком и ауторском екипом.

Брисање неподобног и неподобних

Малање историје (пре свега америчке) иде толико далеко да су све јужњачке државе које су важиле за упориште и исходиште расизма морале са својих застава да скину симболе старог југа, чак и забораве на чувену заставу Конфедерације коју су преко сто година имали на својим државним обележјима. Пре неколико дана је то учинила и држава Мисисипи, као последња која је у Америци имала „расистички амблем“ конфедерације на својој званичној застави, на огроман понос гувернера (републиканског!?) и, разуме се, читаве нације. Још једна ствар мање за памћење или, не дај Боже, проучавање, објашњавање. Овако, брише се, као у Орвеловом роману, све што тренутно не одговара светском поретку просперитета и правде за све. И тако као да то некадашње лоше икада није ни постојало. Малоумници воде свет малоумника. Нико не зна ништа, а оно што је можда и знао – мора да заборави! А докле то иде? Ево, рецимо, најновијих мера црне коминтерне. Због расно неподобних конотација из речника и сленга компјутерске опреме и кодирања избацују се потенцијално увредљиви изрази „мастер“ (господар) и „слејв“ (роб)! Чувени амерички произвођачи хране су ових дана у налету самокритичне снисходљивости заменили називе и рекламне слогане који су успешно и без икаквих проблема деценијама били на тржишту. Флашица црног сирупа, рецимо, која је имала облик црнкиње је, наравно, увредљива и мора се заменити! Чувена Тетка Џемина, која се деценијама смеши с производа једног од водећих америчких прехрамбених компанија, сада мора да оде у напрасну и вечну пензију. Јер увредљиво је асоцирала на црначке слушкиње у белим домовима! Славни тим америчког фудбала вашингтонски „Редскинси“ („Црвенокошци“) већ дуго вређају осећања најпре америчких Индијанаца и отуда ће овај тим морати да смисли друго име. Иста ствар и са омотом путера на коме се Индијанка без проблема смешила скоро сто година. Засметао је чак и назив сладоледа „Ескимо пај“!? Да скратимо причу. У Америци постоји и музеј са преко десет хиљада експоната из свакодневног живота који, тврде његови кустоси, имају расистички потенцијал, прикривени или отворени. Ето, великог посла за орвеловске брисаче неподобне прошлости. А што стати само на тих десет хиљада? Најприкладније би било обрисати читаву белу расу. Нема белог – нема више проблема! Пада на памет наслов једног од хитова групе „Ролингстоунс“, „Paint it black“ („Офарбај у црно“). Чини се да никада није био
прикладнији.

Један коментар

  1. Avatar

    Svi smo bili svedoci da je clan Engleske kraljevske porodice postala jedna kako da je nazovem “glumica”. Dobro je odglumila svoju ulogu i pokazala ko je i kakvom farbom prefarban jer niko u istoriji Engleske nike ponizio kraljevsku porodicu kao sto je to ona uradila. Ne znam da li treba krivicu da svalim samo na nju jer je tesko poverovati da samo jedna osoba moze da uradi ono sta je ona uradila.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *