Како зауставити „слабу Русију“

То што се политика Владимира Путина не допада противницима са Запада, не значи да је она ризична и штетна по руске интересе, а још мање да је погрешна или усмерена против суседа и европских земаља

Руски уставни референдум, где су грађани већином подржали државни и политички курс Владимира Путина, сасвим очекивано, послужио је појединим западним медијима и аналитичарима као покретач нове лавине критика против руског лидера. Нема ту ничег суштински новог, што већ много пута раније није изречено, али је увек изнова приметна упорност с којом се ове, углавном неутемељене, оцене износе. Посебно када се уоче нове, младе снаге, које преузимају штафетну палицу од старијих колега, већ изморених антипутинизмом – имајући у виду да је руски председник многе од њих, који су још пре две деценије тврдили да су шефу Кремља дани ускоро одбројани, одавно испратио у заслужену пензију.
Овог пута пажњу на себе скренуо је извесни Хал Брендс (37), син познатог америчког професора историје Хенрија Брендса, чији се врхунац каријере догодио 2009, када је у групи са још 11 колега ручао у Белој кући са председником САД и будућим нобеловцом Бараком Обамом. И Хал је дипломац и доктор са Стенфорда и Јејла, релативно млад човек који тражи своје место у крему америчке интелектуалне елите. Уз све то, Хал Брендс је и колумниста америчке агенције „Блумберг“. Као таквом, понудили су му да нешто напише и на пољском порталу „Форсал“, који мањим делом припада „Рингијер Аксел Шпрингеру“, швајцарско-немачкој медијској империји са 3.100 запослених у Пољској, Мађарској, Србији, Словачкој, Литванији, Летонији и Естонији. Доктор Брендс је у „Форсалу“ објавио анализу под насловом „Русија ће ићи даље на Запад? Путин може да преузме веће ризике, свет то потцењује“.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Avatar

    Da li bi trebalo zahvaliti inspirativnim tekstovima B.Bilbije, ili mojim (povremenim) „uvrnutim“ inspiracijama na neke od tekstova, ne znam. U svakom slučaju imam potrebu da ovo napišem sledeće:
    – Kada je američki „Dragon“ lansiran i pristao na MKS, strana i naša („proverena“) štampa su pisali o istorijskom uspehu, o lepoti broda, skafandera, čizama, komforu itd.. Pri tome su „ispljuvali“ ruski „Sojuz“, koliko god su mogli. Taj „Dragon“ je lansiran i za 19 sati putovanja stigao na MKS. Rogozin („Roskosmos“) je skoro prokomentarisao da će sledeće lansiranje „Sojuza“ (sa ljudskom posadom) putovati 3 sata i 20 minuta (koliko je putovao i „Progres“, pre neki dan, sa teretom za MKS). Pri tome je istakao da su ti rokovi nemogući sa novim američkim letelicama sa ljudskom posadom. Nazvao je američke brodove glamuroznim analozima „Sojuza“. Ovo je perfektan primer specijalnog, hibridnog rata u kome se unapred računa na „glupu masu“. Neosporno da bi trebalo težiti i izgledu i komforu (pod uslovom da imate pare), ali tek onda kada ne budete „prisiljeni“ da putujete 19 sati, već to možete da učinite za 3,5 sata (ili kraće).

  2. Avatar

    браво! отличная статья!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *