Извесност мрачне неизвесности

Несагледиве последице пандемије короне у индустрији забаве

Текућа пандемија вируса корона девастирала је забавну индустрију. Говори се да су само холивудски губици близу двадесет милијарди долара. Питања су бројна, неизвесност огромна, а штете несагледиве. Наравно да је јасно да ништа више неће бити као пре. Али како ће бити, нико не може да претпостави. Многи су оправдано престрављени од времена које долази

Иако у овом тренутку није могуће ни помислити на крај пандемије вируса корона, а камоли га предвидети, па самим тим ни започети видање страшних рана које је изазвала свуда у свету и у свим сегментима друштва, сасвим је јасно да ништа више неће бити као пре и да је штета тако озбиљна и комплексна да је немогуће сагледати њен стварни обим и коначни учинак. Заправо, као и пандемија, штета од ње је и даље присутна, и постаје све обухватнија и већа. Неки сегменти привреде и друштва уопште одмах су погођени, од првог дана пошасти, и нису се створили услови да се макар покуша с наставком делатности у тим областима. Када је реч о такозваној индустрији забаве, у чијем су центру производња и приказивање филмова, она је најбољи пример за озбиљно погођену област. Пошто су биоскопи свуда у свету од првог дана проглашења пандемије затворени и после скоро пола године и даље су без публике, штете у приказивачкој индустрији, а самим тим и сегменту индустрије забаве који производи филмове толико су велики да су последице катастрофалне и можда трајно погубне. Тачније речено, огроман новац који је уложен у модернизацију и ширење биоскопске мреже свуда у свету (код нас се и даље граде мултиплекси по још незавршеним или тек завршеним тржним центрима!) представља у овом тренутку до те мере неизвесно улагање да се чини да никада неће бити враћено. Приказивачки део је само сегмент девастиране индустрије забаве. Холивуд је дословно на коленима и суочен је с губитком од најмање двадесет милијарди долара.

Штете катаклизмичних размера

То су тек процене и то, кажу, умерене. Али ти губици су тек део далеко шире слике девастације. Јер, по систему узрочно-последичне ланчане реакције, штета се прелива на све стране. Не ради се само о томе да филмови завршени до почетка пандемије нису приказани у ударној летњој шеми, те су остали без милијарда долара од светске дистрибуције, већ су у питању далеко дуговечније штете. Услед затварања биоскопа и одлагања поменутих премијера (само је, рецимо, нови Бонд, последњи с Данијелом Крејгом у тумачењу чувеног агента, могао да донесе око милијарду долара од светских биоскопа) дошло је до масовних померања и датума премијера и снимања нових филмова, а што је додатни узрочно-последични низ штете за Холивуд. Разумљиво је да су уследила и масовна отпуштања у овој индустрији која ће иницирати драстичне промене у пословању студија и функционисању приказивачких система и то могуће је трајног карактера без обзира на који начин се и када пандемија коначно буде завршила. Јасно је да се свет фантастичном брзином пред очима свих нас потпуно мења и да многе ствари на које смо навикли више неће изгледати исто, а неке од њих чак неће ни постојати. Мењају се и правила игре. Доведене су у питање чувене манифестације додела награда. Тако је, рецимо, правило да филм који конкурише за Оскара мора да буде у биоскопима барем седам дана непрекидно, са по три пројекције сваког дана, сада потпуно бесмислено и практично неоствариво. Доведена је у питање и сама додела Оскара, као и свих других награда и то не само због нужног изостанка публике у дворани где се додељују признања већ и што, с једне стране, није могуће испоштовати поменуто правило обавезног боравка кандидата у биоскопима, а с друге, што многи филмови који би се сигурно нашли у конкуренцији за награде уопште или нису дошли до биоскопа или чак нису могли да буду завршени. Уз то су бројна планирана снимања одложена, па је и ту настала ланчана линија штете несагледивих размера пошто је одлагање снимања овогодишњих филмова довело у питање снимање уговорених пројеката и за, већ сада, наредних неколико година!
Нису поштеђени ни, чинило се једини у овој кризи профитабилни делови индустрије забаве, такозвани онлајн сервиси и платформе, као што су „Нетфликс“ и неколико његових следбеника и конкурената, али и десетине других, мањих, који су попуњавали стриминг огранак приказивачке и дистрибутивне гране овог посла. Јер, док је било нових наслова који су успели да буду завршени пре почетка пандемије, ови сервиси су услед затварања биоскопа једно време пословали с рекордним приходима пошто су милиони људи који су остали код куће, присилно или самовољно изоловани, уместо да иду у биоскопе наручивали филмове преко ових сервиса и гледали их у кућном окружењу. Данас је и овде другачија ситуација. Нових наслова је све мање, посебно квалитетних, понуда се истањила, па се и преузимање филмова смањило. Додуше, за сада је несташица нових добрих наслова покривена огромном понудом старијих остварења. И док је у току врло обимно обнављање градива филмофила широм света и откривања старих филмских бисера, опстанак онлајн платформи и сервиса се не доводи у питање и ту се још увек не појављују губици. Занимљиво је, иначе, да се први пут од када постоји пиратерија нигде не могу наћи копије нових филмова које су снимљене у биоскопима. Разумљиво, јер су биоскопи свуда затворени. И, опет први пут, пиратски каталог нових наслова доступних за преузимање с одговарајући сајтова до сада махом чине старији филмови.

Доведено у питање финансирање нове продукције

Проблем у индустрији забаве више није само у дистрибутивном сектору већ много више у произвођачком. Поменутих двадесет милијарди долара минуса који евидентно очекује Холивуд до краја године (то је, иначе, скромна процена јер је израчунато да је закључно са јуном губитак већ досегао седамнаест милијарди долара!) јесте новац који би великим делом био враћен у производна улагања. Дакле, доведено је у питање финансирање нове продукције за наредних неколико година. Али није проблем само у недостатку новца за одржавање продукционог циклуса. Пошто је епидемија вируса корона и даље у замаху, односно чак се појачава (у појединим земљама се говори о трећем таласу епидемије који је управо започео), главни проблем је што су послови обустављени или одложени на неодређено време због страха од заразе. Тако је на почетку јула било сасвим извесно да бројни филмови и серије које је требало током лета припремити за јесењу и зимску дистрибуцију једноставно не могу да буду завршени. Потребан је много већи простор да би се бар колико-толико објаснио и предвидео бар део последица које дивљање епидемије производи у бројним секторима продукције филмског и ТВ програма. Одложени наставци серија су нерешив проблем пошто њихов изостанак у уговореним терминима производи огромне губитке од зараде предвиђене накнадом за приказивање, а још више од уговорених реклама које немају где да се пласирају. Последично губици се преливају и на сваког појединца у овом послу и његову личну судбину, од изостанка редовне плате, преко уплата за осигурање, пензије, отплате кредита и сл. Публика је, наравно, оштећена пошто неће добити квалитетну забаву на коју је навикла, пашће понуда и њен квалитет, а самим тим и гледаност, на крају и зарада. По систему домина које руше једна другу урушава се цео систем индустрије забаве и штета захвата и наредну годину која ће, чак и ако не буде пандемије, сигурно бити озбиљно губитничка у свим секторима индустрије забаве, а ако болест буде и даље присутна, слободно се може говорити о дугорочној финансијској кризи катастрофалних последица.
Стотине милиона долара губитака убележио је и бродвејски позоришни систем и то само у месецима до почетка лета. А читав театарски сектор у Сједињеним Државама највероватније ће бити финансијски руиниран за дужи временски период без обзира на дужину трајања пандемије. Многи су већ сада остали без посла и морају да се сналазе у другим областима и могуће је да ће трајно напустити донедавно лукративну област забавне индустрије.
Дакле, није само проблем у текућој забрани организовања масовних приредби већ и у неизвесности опоравка после епидемије пошто је немогуће предвидети како ће се у овом тренутку озбиљно заплашена публика понашати када буду отворени биоскопи и позоришта или концертне дворане и арене. Да ли ће их и даље избегавати, и ако хоће, у којој мери, односно колико дуго? Питања су бројна, неизвесност огромна, а штете несагледиве. Наравно да је јасно да ништа више неће бити као пре. Али како ће бити, нико не може да претпостави.

ТРАЈНИ ГУБИЦИ

Бројни су филмски и телевизијски фестивали, као и церемоније за доделу годишњих награда испрва одлагани, а сада и отказани с потпуно неизвесном будућношћу. Неке од ових манифестација ће можда имати онлајн варијанту, али су фестивали са живом публиком за сада потпуно неоствариви. Чак је и чувени Кански фестивал прво одложен, а сада највероватније и трајно (макар у својој уобичајеној форми) отказан. Десетине започетих продукција су обустављене, а неке и заувек прекинуте. Завршени филмови су пребачени директно на кабловско, телевизијско и онлајн тржиште, што им је свакако умањило очекивани профит, а самим тим су оштећени и студији и аутори. Изгледа да у овој финансијској катастрофи неће помоћи ни осигуравајућа друштва која су пронашла, или покушавају да то учине, начин да покрију макар део штете коју трпи забавна индустрија. Још је већа несрећа у овој несрећи што је она и даље у току с непредвидивим трајањем и коначним негативним учинком на све сегменте економије, па и на тзв. забавни комплекс који је досад био изузетно економски значајан. У трајне губитке се, нажалост, не рачунају само новчани већ и они људски, пошто је забавна индустрија и уопште свет уметности већ претрпео неке врло тешке ударце у том смислу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *