Излог књиге

Зоран Хр. Радисављевић
ТРАЖИМ РЕЧ
„Свет књиге“, Београд
Нова публицистичка књига Зорана Хр. Радисављевића, дугогодишњег новинара и уредника „Политике“. Мото књиге су мисли Лукијана из Самосате, који је рођен двадесетих година другог века наше ере, а умро после 180. године другог века: „Покварен човек пробушена је бачва; све што се у њега улива одлази у празно“; „Срећнима је читави живот кратак; несрећнима је и једна ноћ вечност“; „Све је смртно смртницима: све нама измиче и ми измичемо свему“.
У првом делу књиге су разговори са српским писцима и интелектуалцима: Љубомиром Симовићем (уводни), Гојком Ђогом, Сретеном Петровићем, Рајком Петровим Ногом, Милисавом Савићем, Мирославом Максимовићем, Мирком Магарашевићем, Симоном Симоновићем, Вуком Драшковићем, Милосавом Тешићем, Радованом Белим Марковићем, Зораном Аврамовићем, Владимиром Копицлом, Бојаном Јовановићем, Иваном Хаџи Поповић, Јованом Пејчићем, Лабудом Драгићем, Милом Ломпаром, Александром Милановићем, Драганом Хамовићем, Владимиром Кецмановић, Витом Марковић (завршни)…
Други део, насловљен „Радни дан“, својеврсна је хроника културних збивања у Србији, у периоду од почетка 2015. до маја 2017. године.
Саговорници Зорана Хр. Радисављевића, каже у предговору књиге академик Светислав Д. Божић, веома су комплексне личности чије дело и мисли силовито ударају и циљане тачке. Новинар то осећа и надахнуто их увезује у руковет високих етичких и естетских врлина. Ово дело новинара Радисављевића више је него добро ситуирана хрестоматија о збивањима у култури и политици на српској сцени у протеклих неколико деценија.
Посвећено и истинито, у оним оквирима где је истина насушно потребна, али и креативно подстицајна, ово ткање је истовремено и поменик онима који су отишли из овог света, намерни да предахну, да се озаре светлошћу којој су ишли у сусрет.
На корицама књиге је слика Лазара Димитријевића: „Target“ (Мета), из 2000. године.

Фернандо Арамбуру
Отаџбина
„Дерета“, Београд
Роман епских размера чија прича почиње у невеликом баскијском сеоцету недалеко од Сан Себастијана, када се, након вести да су припадници ЕТА коначно одбацили оружје, Битори враћа у празну кућу где је некада живела: муж јој је давно убијен, а деца отишла својим путем. На супротстављеној страни је њена некадашња најбоља пријатељица Мирен, која живи са мужем и парализованом ћерком, док јој је син у затвору због терористичких напада. Када Мирен примети да у Биториној кући гори светло, клупко трагичних догађаја креће да се одмотава. Дугогодишње пријатељство две породице стављено је пред искушење када село почну да раздиру политичка и идеолошка размимоилажења: наклоност између жена тада прераста у мржњу, чије ће последице породице трпети деценијама касније.
Кроз кратке одељке препуне разноврсних ликова свих друштвених слојева, Арамбуру прати судбине јунака током готово три деценије, од 80-их година XX века, па све до 2011, када ЕТА објављује коначни прекид оружаних активности. „Отаџбина“ се блиставо развија нелинеарним приповедањем док евоцира историју насиља, подстиче расправу о истини и помирењу, али и открива моралне дилеме с којима се суочавају и породице жртава и починиоци.
Роман је доживео невероватан успех међу читаоцима: 2017. и 2018. био је убедљиво најпродаванији роман у Шпанији, а до сада је на шпанском језику продат у чак 1.100.000 примерака широм света. Критика га је такође прихватила, те је овенчан Националном наградом за књижевност, Националном наградом критике, затим и наградама Еускади, „Франсиско Умбрал“, Стрега, „Томаси ди Лампедуза“.

Жорж Амадо
ШАТРА ЧУДЕСА
Српска књижевна задруга, Београд
Најпревођенији бразилски прозни писац XX века Жорж Амадо, у роману Шатра чудеса на сликовит и живописан начин дочарава стварност сложеног животног амбијента града Баије и његових становника. Вечни мотиви књижевности – љубав, еротика, пријатељство, радост живота – главне су карактеристике овог изузетно занимљивог романа. Његова основна прича плете се око живота необичне и оригиналне личности главног јунака Педра Арканжа и његовог непосредног и чулног доживљаја свога живота и живота својих пријатеља, својих многобројних љубави и свога народа. Кључни симбол романа је шатра чудеса, просторија на периферији града која је истовремено атеље, циркус, кафана, друштвени простор у којем започињу, одвијају се и окончавају љубави и пријатељства протагониста романа. У његову основну причу укључена је целокупна стварност града Баије – сложена мултикултуралност, мешавина црначког, европског и домородачког становништва, специфичности етничке, психолошке, социјалне, етичке и религијске природе, народни обичаји, уметност, начин живота, традиционална култура. Такође је обухваћена и политичка ситуација из времена одвијања кључних догађаја романа – надирућа опасност од тоталитарних режима и спутавања слободе личности, од фашизма, од аристократизма, од технолошке културе. Цео роман је међутим прожет нескривеном емотивношћу, чулношћу, витализмом и хумором, књижевним особинама које у одличном преводу Јасмине Нешковић. Жоржа Амада представљају као једног од најзанимљивијих писаца латиноамеричке књижевности XX века.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *