ИМА ЛИ ОВДЕ РАЗГРАНИЧЕЊА?

БОЛТОНОВА ИСПОВЕСТ

Болтоново „признање“ једном албанском медију да се разговарало о разграничењу, односно о размени територија између Србије и „Косова“, и да то није била његова идеја – узбуркало је јавност у Србији, али потпуно безразложно, јер ту нема ничег новог

Ради јасноће, поставићемо одмах ствари на своје место. Став вашег аутора је да ако треба да дође до некаквог разграничавања с Албанцима, српска страна би требало да узме у обзир једино границу која би ишла јужно од Драча, а идеално би било да се у том случају разграничавамо не с Албанцима него, поштено, с Грцима. Међутим, не би било лоше ни када бисмо започели разговоре о разграничењу с Италијом, када тамо на власт поново дође Матео Салвини, око тога хоће ли Задар припасти нама, или њима, па да лепо заборавимо беспотребну свађу из 1918. године.
Ово вам сигурно звучи сумануто и лудо, али зашто онда сумануто и лудо не делују територијалне претензије неких других држава на српске територије? Зашто се, на пример, манифестација „Сријем Хрватској“ у званичној организацији хрватске државе, а коју је својим присуством увеличао Ненад Чанак, не сматра лудачким екстремизмом? Зашто су снови, тежње и рад на формирању „природне“ Албаније, или Мађарске, нешто што се озбиљно узима у разматрање, а „природна“ Србија је ствар лудила? Кидисање на српску територију је ствар „реалности“, а одбрана исте је ствар „неразумног“. Одговор је врло једноставан и састоји се из само једног – тренутног односа снага у међународној арени. Тај однос снага није константа. Напротив, сведоци смо колико се тај однос мења доскора неслућеном брзином и оно што је до јуче било немогуће, колико сутра може постати стварност.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Један коментар

  1. Avatar
    Unutrašnji dijalog (glas naroda)

    POZIV NA RAZGRANIČENJE od strane predsednika AV od 2018 god., neprecizirano, koje nije obuhvaćeno Briselskim sporazumom, ali je administrativna linija “integrisana” 2013 god. u granicu sa carinskim objektima, ima dvostruki značaj: “razgraničenje” izmedju Srbije i Kosova i zaokruživanje teritorijalnog integriteta Kosova, ali se to u praksi ne govori. Na takav zaključak upućuje i zahtev Hašima Tačija 2017 god. za demarkaciju granice sa Srbijom (objavljeno u medijima), a pre toga je Kosovo izvršilo demarkaciju granice sa Crnom Gorom. Nakon izvesnog vremena nadovezao se predsednik AV zahtevom za “razgraničenje” (neprecizirano kakvo?), što ima značenje kao demarkacija? Pretpostavlja se da je namera bila da se prihvati razgraničenje koje bi se proglasilo za “kompromis” o normalizaciji, za potpisivanje sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma (za ulazak Kosova u UN, Unesko, Interpol…).

    Kasniji predlozi KOREKCIJA GRANICE, RAZMENA TERITORIJE (srpsko za srpsko)… su u cilju proglašavanja kompromisa o normalizaciji da Kosovo dobije članstvo u UN.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *