ИМА ЛИ ОВДЕ РАЗГРАНИЧЕЊА?

БОЛТОНОВА ИСПОВЕСТ

Болтоново „признање“ једном албанском медију да се разговарало о разграничењу, односно о размени територија између Србије и „Косова“, и да то није била његова идеја – узбуркало је јавност у Србији, али потпуно безразложно, јер ту нема ничег новог

Ради јасноће, поставићемо одмах ствари на своје место. Став вашег аутора је да ако треба да дође до некаквог разграничавања с Албанцима, српска страна би требало да узме у обзир једино границу која би ишла јужно од Драча, а идеално би било да се у том случају разграничавамо не с Албанцима него, поштено, с Грцима. Међутим, не би било лоше ни када бисмо започели разговоре о разграничењу с Италијом, када тамо на власт поново дође Матео Салвини, око тога хоће ли Задар припасти нама, или њима, па да лепо заборавимо беспотребну свађу из 1918. године.
Ово вам сигурно звучи сумануто и лудо, али зашто онда сумануто и лудо не делују територијалне претензије неких других држава на српске територије? Зашто се, на пример, манифестација „Сријем Хрватској“ у званичној организацији хрватске државе, а коју је својим присуством увеличао Ненад Чанак, не сматра лудачким екстремизмом? Зашто су снови, тежње и рад на формирању „природне“ Албаније, или Мађарске, нешто што се озбиљно узима у разматрање, а „природна“ Србија је ствар лудила? Кидисање на српску територију је ствар „реалности“, а одбрана исте је ствар „неразумног“. Одговор је врло једноставан и састоји се из само једног – тренутног односа снага у међународној арени. Тај однос снага није константа. Напротив, сведоци смо колико се тај однос мења доскора неслућеном брзином и оно што је до јуче било немогуће, колико сутра може постати стварност.

[restrict]

ШТА ЈЕ ЧИЈА ИДЕЈА? Вратимо се сада у реалност. Поновна прича о некаквом разграничењу, односно размени територија између Србије и Албанаца покренута је изјавом Џона Болтона, бившег саветника за националну безбедност Доналда Трампа, албанском интернет-порталу „Факсвеб“ да то није била „његова идеја“. „Моја идеја није размена територија, али лидери Косова и Србије су то тражили. Мислио сам да се морају предузети одређени кораци на Балкану и у Источној Европи. Прво, да се смањи руска укљученост. На Балкану сам рекао да опасност остаје са нерешеним споровима, то је плодно тло за некога ко може да створи сукобе“, навео је Болтон. Важно је напоменути да је он тренутно у жестокој свађи са својим бившим шефом и његовом администрацијом због објављивања књиге „Соба у којој се то десило: Мемоари из Беле куће“, у којој наводно, између осталог, на светлост дана износи и државне тајне. Амерички државни секретар Мајк Помпео изјавио је тим поводом: „Нисам прочитао књигу, али из одломака који су објављени закључује се да Џон Болтон шири лажи, потпуно изврнуте полуистине и чисте неистине. Истовремено је и тужно и опасно што је последња јавна улога Џона Болтона улога издајника који је наштетио Америци кршећи светост поверења.“ Овде је јасно да се ради о жестокој свађи бивших супружника који свој прљав веш износе у јавност и због тога се ниједној страни не може потпуно веровати. Стога је неопходно и Болтонову изјаву о разграничењу узети са извесном резервом. Утолико пре што изасланик америчког председника за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел тврди да размена територија никада није била Трампова политика. Он је знатно пре Болтоновог изласка у јавност с причом „није то моја идеја“ рекао управо супротно – да та прича потиче од Болтона. „Стално морам да се борим с тим гласинама о размени територија, а то није Трампова политика, него када копате мало дубље, дођете до тога да обе стране (и Београд, и Приштина) кажу ’то нам је рекао Џон Болтон’. Тако да се борим с гласинама које постоје јер је Болтон следио сопствену политику, а не ону председника Трампа“, рекао је Гренел у интервјуу за „Фокс њуз“ 19. јуна 2020.

ТЕМА РАЗГОВОРА – ДА, ИЛИ НЕ? Да некаква идеја о „разграничењу“, односно „размени територија“ постоји, одавно је јасно и питање ко је њен аутор у суштини и није значајно. О томе су, пре више од две године, отворено говорили бројни српски високи функционери укључујући и председника Србије Александра Вучића (у више наврата од почетка 2018. оценивши да би то било „апсолутно најздравије за Србију“) и шефа српске дипломатије Ивицу Дачића, у чијим је изјавама та теза еволуирала од „то је само идеја“, преко „то је званични предлог Србије“ до тога да би то грађани Србије „сигурно подржали“. С друге стране, „председник Косова“ Хашим Тачи је одувек одбацивао „поделу Косова“, али је прихватао идеју „корекције граница“, која би по њему подразумевала припајање три општине са југа Србије у којима живи албанско становништво отцепљеном Косову и Метохији.
Хашим Тачи, којег албанска јавност на Косову и Метохији а пре свега сада недвосмислено најјачи политичар на окупираној територији Аљбин Курти оптужује да ради на подели Косова и тиме припрема велику издају, упорно је негирао да је о томе икада било речи. „Разграничење никада није било тема дијалога Београда и Приштине“, изјавио је он 1. јуна прошле године. Болтон је, међутим, августа 2018. изјавио да би САД „подржале размену територија између Србије и Косова“ („Њузвик“), а сада изјављује да је разговора о томе било још 2018.
Тврдња да се мање, или више званично о разграничењу разговарало има смисла, али је јасно да се с тиме није отишло далеко. Може се сумњати да Трампова администрација није експлицитно одбацила ту идеју, али је несумњиво да је никада није озбиљније ни подржала. С друге стране, представници америчке „дубоке државе“ и „клинтонисти“ децидно су против тога, јер су за њих „независност“ и „суверенитет“ Косова недодирљиви. Слично је и са Европском унијом, чији главни глас, Немачка, отворено одбацује ту могућност и јасно подржава Куртија у одбијању било каквог озбиљнијег компромиса, а камоли поделе Косова. За овакву идеју, мора се рећи, није ни Русија која упорно изнова и изнова понавља да се решење за Косово и Метохију мора наћи у оквиру Резолуције 1244 и у оквиру Устава Србије, а и једно и друго обавезују на поштовање територијалног интегритета Србије. Значајан фактор је и готово извесно противљење јавности оваквој идеји и у Србији, и на Косову. Иако постоји бојазан да би то у Србији још некако и могло да се „прода“, јасно је да на Косову нема шансе да би то прошло.
Преостаје питање – шта су Вучић и Дачић заиста желели да поруче својим залагањем за „разграничење“? Једна могућност је да искрено верују да би то могло бити решење вишедеценијског, или боље рећи вишевековног проблема. Друга могућност, која нам се чини вероватнијом (можда због онога „што је баби мило, то јој се и снило“), јесте та да српски државни врх глуми конструктивност покушавајући да купи време до тренутка када би преговарачка позиција Србије била јача него што је данас и знатно повољнија него што је била пре свега неколико година. Један од аргумената који нас учвршћује у овом мишљењу јесте чињеница да је од почетка било јасно да та идеја има мале шансе за успех због свеопштег противљења, или у најбољу руку „млакости“ најважнијих фактора. Како год било, идеја да се Србија разграничи са самом собом, односно да, како би рекао Душко Радовић, за једно ништа да једно нешто – пропала је. То је признао и Вучић још маја прошле године.

[/restrict]

Један коментар

  1. Unutrašnji dijalog (glas naroda)

    POZIV NA RAZGRANIČENJE od strane predsednika AV od 2018 god., neprecizirano, koje nije obuhvaćeno Briselskim sporazumom, ali je administrativna linija “integrisana” 2013 god. u granicu sa carinskim objektima, ima dvostruki značaj: “razgraničenje” izmedju Srbije i Kosova i zaokruživanje teritorijalnog integriteta Kosova, ali se to u praksi ne govori. Na takav zaključak upućuje i zahtev Hašima Tačija 2017 god. za demarkaciju granice sa Srbijom (objavljeno u medijima), a pre toga je Kosovo izvršilo demarkaciju granice sa Crnom Gorom. Nakon izvesnog vremena nadovezao se predsednik AV zahtevom za “razgraničenje” (neprecizirano kakvo?), što ima značenje kao demarkacija? Pretpostavlja se da je namera bila da se prihvati razgraničenje koje bi se proglasilo za “kompromis” o normalizaciji, za potpisivanje sveobuhvatnog pravno-obavezujućeg sporazuma (za ulazak Kosova u UN, Unesko, Interpol…).

    Kasniji predlozi KOREKCIJA GRANICE, RAZMENA TERITORIJE (srpsko za srpsko)… su u cilju proglašavanja kompromisa o normalizaciji da Kosovo dobije članstvo u UN.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *