Фатихов мач

Како у светлу учења по којем је не само дозвољено претворити богомоље других религија у џамију него је у начелу то и обавеза, разумети претње да је на реду Ал Акса?

Hакон што је Врховни суд Турске Аја Софији вратио статус џамије и поништио одлуку секуларне владе Кемала Мустафе Ататурка из 1934, клањан је, у присуству 350 хиљада верника, први заједнички намаз. Реџеп Тајип Ердоган је одржао реч.

Предсједник Управе за вјерске послове Републике Турске Али Ербас рекао је да је враћање статуса џамије историјски тренутак, дашак наде за све угрожене вјернике и месџиде, укључујући и Ал Аксу. Због тога, сматра, овај чин открива одлучност великог народа, који љубав према вјери и домовини ставља испред свега.

„Аја Софија је симбол освајања и аманета“, поентирао је држећи у рукама, о симболике, мач султан Мехмеда ел Фатиха, освајача Константинопоља.

СРАВЊЕНИ СА ЗЕМЉОМ Несумњиво да је овај чин „разбијања ланаца око Аја Софије“ у цијелом исламском свијету протумачен као „Ердоганова побједа“, круна његове исламистичке оријентације, због које је још 1999, рецитујући стихове „џамије су наше касарне, минарети су наши бајонети, а вјерници војска“, осуђен на десет месеци затвора.

Колико су у праву они који су у Ердогановој побједи препознали велики пораз хуманистичког ислама?

Потпуно и трајно покоравање – преданост једном Богу представља суштину и основни смисао ислама. Јединство између исламског својства људскости и божанствености, те спајање ових својстава у исламу није прихватљиво. Тако где се помиње Алах, изричит је ислам, нестаје улога људске воље, а установљавање Алаховог закона умањује моћ људског размишљања.

„Реци: Он је Алах – Један! Уточиште сваком! Није родио и рођен није, и нико Му раван није!“ (Ел Ихлас: 1–4).

Проучаваоци ислама знају да Алахово одређење негира инклузивну улогу човјека на Земљи и њега као слободног, креативног субјекта у овом свемиру. Алах је створио човјека „дао му је разум, вољу и снагу“, што значи да човјек туђим, Божјим разумом мисли, Божјом вољом одлучује и Божјом снагом извршава.

„А ви ћете хтјети само оно што Алах хоће – Алах, уистину, све зна и мудар је“ (Ед Дехр: 30).

Отуда, по исламу је не само дозвољено претворити богомоље других религија у џамију него је у начелу то и њихова обавеза. Када је Посланик Мухамед са 10.000 асхаба из Медине ушао у Меку, наредио је Халид ибн Велиду и Али Абдул Муталибу да сруше 300 кипова око Кабе а затим Кабу претворио у исламску светињу. Ниједан муслиман у овом чину неће препознати грешку, баш као и у наредби коју је Мухамед издао Џерир ибн Абдулаху да га „ријеши Зул Халесе“ и сравни са земљом „јеменску кабу немуслимана“.

За муслимане, споразум и плаћање „џизје“, тј. пореза обавезује власт да штити живот, имовину и богомоље иновјерника, али се побјеђени у рату покоравају а симболи њиховог идентитета добијају туђински предзнак. Наравно, општа друштвена аргументација развијена у крилу западне цивилизације донела је и нова тумачења и претумачења ислама.

ИСЛАМИСТИЧКО-МАРКСИСТИЧКИ ПРИСТУП Када сам се сплетом чудних политичких прилика затекао међу оснивачима Странке за БиХ Хариса Силајџића, негативне ставове о мом присуству међу њима тумачио сам тиме што су они „велики вјерници“ а да ја са својом „мрвицом ислама“ у комунизму, као и мрвицом у западном, неолибералном империјализму „слуганске Босне“ баш и нисам подобан. Послије сам схватио да њихова мржња има коријен у њиховој комунистичкој прошлости и мом антикомунизму. Један од њих, Енес Карић био је свједок тужилаштва у процесу Алији Изетбеговићу и „младим муслиманима“ 1983, док је Хилмо Неимарлија као сарадник СДБ-а БиХ био члан завјереничке групе, која је срушила Исламску заједницу Југославије и посљедњег реиса Јакуба еф. Селимоског. Обојица вјешти у глуми доспели су до Факултета исламских наука у Сарајеву а Енес Карић до потписника превода Курана и до кандидатуре за реиса Исламске заједнице. Чињеница да је освојио око 40 процената подршке Сабора Исламске заједнице БиХ најбоља је потврда степена интеграције „босанског ислама“ и „титоизма“.

Тумачећи преименовање Аја Софије у џамију ова два исламистичко-марксистичка учењака, у писму медијима бошњачко-хрватске федерације, навели су да се овај чин не може оправдати историјским разлозима и потребама муслимана, те да је симболички контрапродуктиван и да је цивилизацијски штетан.

Разлога за промјену статуса Аја Софије, сматрају, нема, бар не оних који би се могли оправдати реалним вјерским потребама муслимана, што укратко значи да досљедна примјена Курана и Сунета не чини, за муслимане, никакву реалну вјерску потребу.

Било би погрешно полемисати са овим ставом, али је и погрешно тражити аргументацију у исламу за промијену или осуду Ердоганове одлуке. У исламу ништа се није мијењало од 15. вијека. Али и у тако грубим оквирима у којима опстајава мора се јасно рећи да мач Мехмеда Фатиха, како је то запретио Али Ербас на првој џуми у Аја Софији, не може помоћи код освајања Јерусалима и Ал Аксе.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *