ФАНТОМ НОВОГ ХЛАДНОГ РАТА КРУЖИ ЕВРОАЗИЈОМ
За разлику од САД, Кина подржава снажну Европску унију и спремна је да стане иза њене „робусне стратегије“ која подразумева јачање сарадње Брисела с Индијом, Јапаном, Јужном Корејом и другим азијским земљама. Са којом год земљом, или групом земаља у Азији, Европска унија буде желела да продубљује сарадњу, у циљу зауздавања кинеске доминације, Кина ће тај процес силом његове инерције окретати у своју корист
Пандемија новог вируса корона убрзала је актуелизацију питања новог хладног рата који је дугорочно на помолу између Кине и САД. Последице упорних, за сада јалових, геополитичких удара САД на Кину, попут трговинског и технолошког рата, покушаја дестабилизације Кине изазивањем немира, уз интернационализацију питања Хонгконга, Синђанга и Тибета, као и односа са острвом Тајван, све више се осећају у самој Европи. Вашингтон снажно притиска Европску унију да блокира пословне операције кинеског „Хуавеја“ на тржиштима технологије пете генерације (5Г), али све интензивније погађа пословне интересе европских компанија.
[restrict]Истовремено, осећају се и тензије између Кине и Европске уније због пандемије новог вируса корона, али и накнадне пенетрације кинеског утицаја широм Европе, увођења Закона о националној безбедности у Хонгконгу и питањима људских права. Високи представник Европске уније за спољну и безбедносну политику Жозеп Борел недавно је позвао Европљане да, како је рекао, скрате и диверзификују ланце снабдевања, односно да размотре пребацивање трговинских веза из Азије у Источну Европу, на Балкан и у Африку.
Неки Европљани проценили су да је Кина, мимо њихових дугорочних очекивања с краја прошлог века, под вођством Си Ђинпинга постала ауторитарнија. Чуле су се озбиљне примедбе на глобалне кинеске пројекте, као што су „Произведено у Кини 2025“ (Made in China 2025), „Кинески стандарди 2035“ (China Standards 2035), успостављање економских појасева дуж путева свиле (Belt and Road Initiative) и друге. Страх од увоза „кинеског модела“ постајао је све виднији и заступљенији у медијима.
У једној студији наведено је да се Кина више не такмичи само за удео у производњи с мало додате вредности већ да се убрзано успиње ка глобалном ланцу вредности и продире у секторе које Европљани сматрају централним за своју економску будућност.
Уз то, САД су, доласком Доналда Трампа на власт, заузеле агресиван став према Кини, али донекле и према Европској унији. Био је то нови шок за европску политику и економију. Може се рећи да је Трамп, циљајући и ЕУ, значајно допринео стављању Европске уније у сасвим нову позицију коју Пекинг види као легитимну прилику.
„РОБУСНА СТРАТЕГИЈА“ Следећи сопствену геополитичку филозофију, Пекинг жели да избегне несугласице, нарочито са Европском унијом. Да је ЕУ доспела, или је доведена, у ситуацију да редефинише свој геополитички положај, јасно се видело још 25. маја, када је шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борел саопштио да Унија мора да усвоји снажнију стратегију за суочавање са, како је навео, све упорнијом Кином. Борел је истакао да су аналитичари дуго разговарали о крају система који предводе Американци и доласку азијског века. „Кина је све снажнија и асертивнија, њен успон је импресиван и изазива поштовање, али и многа питања и страхове“, рекао је Борел. Дипломатски је додао да односе с Кином треба заснивати на поверењу, транспарентности и реципроцитету, али је и упозорио да то није увек случај.
Борелова „робусна стратегија“ обелодањена је у тренуцима када су Срби на Балкану, Италијани на Апенинима и многи други европски народи почели да исказују све већу захвалност Кини, али и Русији, због помоћи и спремности на сарадњу током првих удара новог вируса корона на Стари континент. У почетним месецима пандемије Европа је, пре свега захваљујући пометњи и изостанку основне солидарности у властитим редовима, вишеструко и беспотребно увећала властити улог у игри демонстрације меке и економске моћи. У јавном дискурсу европских нација почела је да провејава, иначе ничим поткрепљена, стрепња европских елита да Кина Европљанима тобоже намерава да наметне сопствени систем.
„Потребна нам је снажнија стратегија за Кину, која такође захтева боље односе са остатком демократске Азије“, рекао је Борел. Бољи европски односи са остатком „демократске Азије“ обухватају пре свих Индију, Јапан и Јужну Кореју, али лако могу да се протегну и на неке земље Асоцијације нација југоисточне Азије (АСЕАН).
ДЕЛИКАТАН КИНЕСКИ ОДГОВОР Кинески одговор на Борелову „робусну стратегију“ стигао је експресно. Кинески министар спољних послова Ванг Ји саопштио је да Кина и Европска унија нису системски ривали, већ свеобухватни стратешки партнери. Ванг је рекао да Кина нема намеру да замењује САД, али да ће бранити свој суверенитет, територијални интегритет, легитимна права на развој и достојанство и место у свету.
Испало је да ће Кина подржати Борелову „робусну стратегију“ и продубљење сарадње Брисела с Јапаном, Јужном Корејом, Индијом и другим земљама. Кина је намере Европске уније у вези с проширењем сарадње с Јапаном и Јужном Корејом ставила у контекст споразума о слободној трговини с тим земљама. Другим речима, оно што ЕУ види као успостављање равнотеже на Далеком истоку у новом формату, у циљу сузбијања кинеског утицаја, Кина види као нову прилику. Слично је с Индијом, с којом је избегнут регионални сукоб ширих, чак ратних размера, али и са земљама АСЕАН-а. Са којом год земљом, или групом земаља у Азији, Европска унија буде желела да продубљује сарадњу, у циљу зауздавања кинеске доминације, Кина ће тај процес силом његове инерције окретати у своју корист.
Штавише, Кина се нада да ће, упркос несугласицама, са ЕУ касније ове године макар окончати Свеобухватни споразум о улагањима.
ЕУ КАО ПАРТНЕР У ЗАУЗДАВАЊУ НОВОГ ХЛАДНОГ РАТА Предстојећи самит Кине и Европске уније биће велика прилика за стабилизацију и дефинисање нових перспектива односа Пекинга и Брисела.
У једном коментару на ову тему, објављеном у „Чајна дејлију“, каже се да су Кина и Европска унија главне снаге које се придржавају мултилатерализма и међународних правила, у тренутку када САД ремете та правила. Наведено је одустајање САД од Париског климатског споразума, нуклеарног споразума са Ираном, повлачење из Унеска и Савета УН за људска права, те напади Вашингтона на Светску трговинску организацију и Светску здравствену организацију, једнострано раскидање Споразума о нуклеарном наоружању средњег домета и Споразума о отвореном небу, те претње Вашингтона да ће раскинути Стратешки уговор о смањењу оружја с Русијом који ће, по кинеским аналитичарима, угрозити пре свега европску безбедност.
Чини се да Кина Европску унију види као најважнијег партнера у спречавању новог хладног рата и дефинисању нових перспектива светског развоја.
Према анализи консултантске компаније „Прајсвотер хаус куперс“, првих десет светских економија до 2050. године обухватиће четири азијске земље: Кину, Индију, Индонезију и Јапан, а САД ће тада заузимати треће место.
На концу, чланице Европске уније билатерално развијају сарадњу с Кином. Идеја „визије Европске уније нове генерације“, коју је пласирала Урсула фон дер Лејен, могла би да буде подударна с многим кинеским визијама развоја, будући да Пекинг снажно подржава идеју снажне Европске уније, али не бежи ни од ширења билатералне сарадње са европским земљама, било да су оне чланице Европске уније или то желе да буду.
Видело се то одлично 15. јула на састанку 20. стратегијског дијалога Кине и Француске, који је, са француским колегом Емануелом Бонеом, предводио кинески министар спољних послова Ванг Ји.
Кина је том приликом позвала Француску на већу сарадњу, укључујући организовање посета на високом нивоу. Ванг је чак рекао да би Кина и Француска требало да буду главне стабилизационе снаге у променљивом свету.
Ванг је том приликом истакао да блиска комуникација председника Си Ђинпинга и Емануела Макрона од почетка пандемије сведочи о дубоком политичком поверењу две земље и добрим радним односима два лидера. Кина и Француска су, према речима кинеског министра спољних послова, уживале добру сарадњу у размени медицинских помагала и искустава у борби против пандемије, додатно богатећи свеобухватно стратегијско партнерство.
Кина и Француска су сталне чланице Савета безбедности УН и главних земаља које цене независност. Стога, значај ове везе далеко превазилази билатерални обим. У свету препуном неизвесности и промена које су ретко виђене током века, Кина и Француска требало би да послуже као главни извори стабилности.
Очигледно је да у блиској политичкој будућности Кини треба европски партнер који се неће укључити у нови хладни рат, заузимајући страну у њему. Европској унији, с друге стране, постаје јасно да јој без Кине и евроазијског простора не преостаје много наде у ефикасан економски опоравак, односно враћање на старе стазе посусталог привредног раста.
КАТАСТРОФАЛНЕ ПОПЛАВЕ У КИНИ
Овог лета десетине милиона људи широм Кине погођени су кишама и последичним бујицама које су изазвале поплаве и клизишта, наносећи тешке последице градовима и селима у провинцијама дуж географске осе коју твори река Јангце. Водостај многих река из њеног слива, укључујући сам Јангце, ове године је неуобичајено висок.
„То је најгора поплава која је погодила Кину у протеклим деценијама. Обилне кише од јуна захватиле су 27 од 31 провинције, погодивши више од 37 милиона људи и оставивши 141 мртву или несталу особу иза себе“, саопштило је у 20. јула Министарство за ванредне ситуације НР Кине.
Економски губици су до краја прошле недеље процењени на 86 милијарди јуана (12,3 милијарде долара).
„Поређења ради, у Великој поплави из 1993. године, дуж река Мисисипи и Мисури и њихових притока – једна од најразорнијих и последично најскупљих поплава забележених у САД – страдало је око педесет људи, а 54.000 њих је евакуисано. Економски губици процењени су на 15 до 20 милијарди долара“, објавио је дневни лист „Саут Чајна морнинг пост“.
Прве поплаве на југу земље забележене су још у јуну, у региону Гуангси Џуанг и провинцији Гуејџоу. Обилне поплаве потом су се прошириле ка истоку, на провинције Ђијангси, Анхуеј и Хубеј.
На реци Чухе, у провинцији Анхуej, у недељу, 19. 7, експлозивом је срушена брана како би водостај реке опао за више од седамдесет центиметара.
Рушење брана и насипа ради испуштања воде био је екстремни одговор који су Кинези примењивали и 1998. године за време највећих поплава у којима је страдало више од 2.000 људи и уништено готово три милиона домова, пренеле су светске агенције.
Сезонске кише и поплаве сваке године погађају Кину, али су ове биле нарочито обилне и велике.
До почетка прошле седмице евакуисано је 1,8 милиона људи.