Нове мере кључне за престоницу

Поводом увођења нових мера за смањење броја заражених у Београду вирусом корона, заменик градоначелника града Београда Горан Весић је на ванредној конференцији за новинаре истакао да су за Град Београд посебно важне мере републичког Kризног штаба које се односе на забрану организованог јавног окупљања, што значи да неће бити окупљања за више од десет људи у затвореном и отвореном јавном простору, а ова забрана се посебно односи на свадбе, прославе, испраћаје и слично.
„Што се тиче продавница, односно затворених простора, обавезна је мера да једна особа сме да буде на четири квадратна метра. Ако простор има 100 метара квадратних, максимално 25 људи у њему може да борави. Угоститељским објектима који немају башту ограничен је рад до 21 сат, а они са баштама могу да раде до 23 сати, као до сада. После 23 сата нико неће моћи да ради“, прецизирао је Весић.
„Болнице у Београду су препуне не само због Београђана већ и због тога што се сви тежи клинички случајеви из Србије упућују у београдске болнице. То је разлог што су капацитети у Београду попуњенији него у другим градовима у Србији. Наша молба је да грађани ове мере поштују, а према анализама 98 одсто људи у градском превозу користи маске. Наша препорука је да се маске приликом одласка у тржне центре не скидају, јер је суштина ношења маски у затвореном простору то што они имају централну климу“, рекао је Весић, истакавши при томе да је Град захвалан јер већина Београђана поштује мере и понаша се одговорно, а то се односи и на угоститеље.
Овом приликом је речено да што се тиче општинских служби и служби у Градској управи, грађани на шалтерима у посебним боксовима могу да оставе своје захтеве и да се обрате путем мејла.
„Комуникација се и иначе тако одвија и сви добијају одговоре у најкраћем могућем року. Грађани који не користе мејл, могу да оставе свој захтев у посебне сандучиће, дакле да немају никакав физички контакт. Одмах добију одговоре писаним путем или телефоном, што зависи од тога како они то траже.“

Јован Ђорђевић

БЕОГРАД НАШЕ МЛАДОСТИ

„Лагуна“, Београд

Београд какав не познајете или каквог га се сећате… Јован Ђорђевић, по струци школовани музичар и педагог, пасионирани је фотограф и шетајући улицама главног града украо је од заборава људе, улице, зграде, атмосферу шездесетих година прошлог века. Двојезична фото-монографија „Београд наше младости – Belgrade of our youth“ садржи 240 фотографија насталих у периоду између 1959. и 1969. године и представља хронику једног времена.
Горан Малић, уметник, критичар и историчар фотографије, у „Огледу о трајности и времену“ на почетку књиге истиче да су се за „седам деценија његовог бављења фотографијом измењали многи укуси, а многи стилови прохујали. Јован је остао веран свом стилу, а то је оно што се међу креативним фотографима одувек описивало само једним изразом: стил поштене фотографије.“
Београд је Јовану Ђорђевићу био основна тема када је за своје радове добијао и награде на Салону фотографије „20. октобар“, и објављивао своје фотографије у часопису „Фото-кино ревија“.
„По Београду сам нарочито волео да снимам оне кућерке са чијих се фасада љуштио малтер а шалони само што се не откаче са зарђалих шарки. Време је оставило трага на њиховим лицима. Имају историју – своју причу. Многе су у међувремену отишле у заборав. На њиховом месту стоје нове, без историје. Срећом, фотографије памте. Београд се брзо мења. Многи су га рушили, а и ми сами. Треба га стално спасавати од
заборава.“

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање