Др Драган Симеуновић – Време када су Србијом ходали горостаси

Како је српска духовна средина осветљена у свом историјском политичком домену

У књизи проф. др Драгана Симеуновића, редовног професора Факултета политичких наука Универзитета у Београду, „Историја српске политичке мисли. Нови век“ (Православна реч, Нови Сад) у педесетак поглавља разматрају се политичке идеје у Срба од 16. до 20. века. Уводно слово књизи дао је патријарх Иринеј, према чијем мишљењу „Историја српске политичке мисли“ представља „грандиозно дело и вишедеценијски труд професора Универзитета у Београду, др Драгана Симеуновића, који је показао како је српски народ, држећи се чврсто у православној вери и љубави према Богу и Роду, у периоду од скоро пет векова робовања, храбро одолео сваком облику угњетавања и остао веран идеалу обнављања српске државности… Професор др Симеуновић свој студиозан истраживачки ход је започео описом краткотрајних, али дивљења вредних покушаја да се већ у 16. и 17. веку обнови српска самосталност, а завршио га расветљавањем друштвеног и политичког стања пре Другог светског рата, помињући преко хиљаду личности чија су дела била од значаја у остварењу српских народних и црквених идеала. Он је велику пажњу посветио народним прегаоцима из 18. и 19. века, као и онима који су се истакли на почетку 20. века. Било је то доба када су Срби својом слогом, која им се пословично, као способност неправедно одриче, и са својом националном енергијом уз велику помоћ бројних црквених отаца, од којих неки у овој књизи заслужено заузимају цела поглавља, а вођени мудрим и храбрим сународницима, сви скупа живели и умирали за велику идеју ослобођења и уједињења српског народа“.
Интересовање за српску политичку мисао показали сте још као постдипломац, у времену када су се друштвени научењаци листом бавили самоуправљањем и другим питањима социјализма, и то интересовање вас није напуштало до данас. Откуд потиче та различитост?
Историја ми је била један од омиљених предмета у школи, а касније, на Факултету политичких наука, имао сам срећу да упознам професоре који су јој поклањали нарочиту пажњу, попут Мирослава Ђорђевића и Јована Марјановића; они су ме и подржали у намери да се почнем бавити српском историјом политичких идеја. Одиста је то било необично у то време, крајем седамдесетих. Пре тога је, колико је мени познато, само научник Васа Чубриловић објавио књигу са таквим тематом. Мени је то била лепа област за истраживање, тим пре што нисам био заинтересован за политички рад нити за политичке функције, па ми нису биле потребне политички подобне теме у том времену, попут тема о самоуправљању, моралности политике или о делегатском систему. То је било време толике доминације политике над науком и идеологизације да су подилажења Марксу, Енгелсу, Титу и Kардељу напросто била карикатурална. Још памтим наслове неких дисертација из тог времена као што је она „Тито о пчеларству“. За почетак сам узео да истражујем тему о концептима политичких странака у Србији у 19. веку, када се у њој тек зачињао партијски живот, а од ликова ми се ту посебно учинио занимљив Светозар Марковић. Зато сам прво и прочитао његову књигу „Србија на Истоку“ и био импресиониран. Њена вредност за разумевање политике у српском друштву је непролазна, те би и данас свако ко се иоле бави политиком требало да ову књигу носи у ташни и да је повремено чита.

Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *